4. novembar, 2000.

Misljenje: Maja V. Petrovic

Zacudjujuce brzi oporavak dinara?

Nedavno sam procitala u Politici da je Dinar postao konvertibilna valuta I da su gradjani u mogucnosti da ga kupuju i prodaju dinare I druge valute na salterima posta. Ovo me je iznenadilo, jer zaista zelim da je to istina bas kao i svaki Jugosloven. U stvari, konvertibilna valuta je glavni preduslov za uspesno finansijsko planiranje i fiskalnu kontrolu i dalje kompletan privredni razvoj. U poslednjih pet decenija jugoslovenski Dinar je bio konvertibilna valuta samo tokom kratkog perioda 1990 dok je Gospodin Ante Markovic bio predsednik vlade. U to vreme Jugoslavija je bila drzava sastavljena od sest republika, sa oko 70 milijardi dolara bruto drustvenog proizvoda I oko 12 milijardi dolara rezervi u stranim valutama i zlatu 

Citajuci vest Politike o konvertibilnom Dinaru, shvatila sam da izvor ove informacije nije Savet Guvernera ili Guverner Narodne Banke. Ovu izjavu je dao Dr. Dinkic, koji predstavlja grupu G-17 i koga je DOS kandidovao za mesto Guvernera. Njegova tvrdnja se zasniva na samoj cinjenici da je Dinar postao konvertibilan posto gradjani sada mogu da kupuju stranu valutu u bankama. Tokom proteklih deset godina trgovina valutama se dogadjala, tuzno i polulegalno na ulicama gde su ulicni "dileri" kupovali i prodavali strane valute i zaradjivali za zivot od provizija . Sada se javlja civilizovana razlika sto ovu transakciju mozete obaviti legalno u banci umesto na ulicnom cosku, i pritom dobiti isti kurs, sto je u poslednjih deset godina uglavnom bilo neizvodljivo . Pitanje koje se namece jeste koje su potrebe za trgovinom stranim valutama stanovnistva cija je zarada u proseku oko 60 americkih dolara mesecno, i koje se oslanja na dodatne izvore prihoda kao sto su poljoprivreda, nekretnine, ustedjevina, donacije iz inostranstva I stosta jos da bi se zivelo iz meseca u mesec. Vise je verovatno da ce stanovnistvo prodavati svoju stranu valutu da bi platili racune ili investirali u neke manje licne projekte Takodje se moze zapitati koje su potrebe za stranom valutom u privredi koja jedva uspeva da stvori oko 14 milijardi dolara bruto drustvenog proizvoda (malo je jasnijih podataka o bruto proizvodu za 1999 tako da je ovaj podatak samo procena) Politika dalje pise da je Dinkicev "Konvertibilni Dinar" takodje konvertibilan posto ce sada biti vazeci jedinstveni kupo-prodajni kurs, suprotno praksi prethodnog rezima gde su za razlicita lica i firme vazili razliciti kursevi. To je solidan napor i sada samo treba da bude testiran u prakticnom zivotu. 

Neko bi ocekivao, od akademca kao sto je Gospodin Dinkic da shodno zvanju, objasni Jugoslovenima da je konvertibilnost valute moguca samo ako su ispunjeni odredjeni uslovi. Valuta mora imati podlogu u znacajnim deviznim i drugim rezervama, koje podrzavaju novac u opticaju tj odgovaraju potrebama privrede za domacom valutom. Sledece, privreda zemlje mora biti na solidnim osnovama ( sa relativno stabilnim uslovima poslovanja I zbirno gledano treba da ostvaruje pozitivne rezultate ), dok inflacija mora biti pod kontrolom. Pored toga mora postojati siguran I stabilan pristup svetskim finansijskim trzistima I Jugoslavija bi u isto vreme morala postati priznata kao stabilna i finansijski odgovorna drzava u svetu. To su neki od faktora koji cine valutu konvertibilnom. Do sada Dinar nije zadovoljio ni jedan od ovih uslova. Cini se da Centralna banka sada cini napor da kontrolise tokove novca unutar zemlje. No jos smo daleko od mogucnosti da prodajemo i kupujemo velike sume Dinara na svetskim trzistima novca, I shodno tome jos uvek smo daleko od Dinara kao valute koju potrazuju banke u svetu. Clanstvo u MMF-u I Svetskoj Banci nije jednostavno ni jedino resenje da se dodje do svetskih finansijskih trzista. Jugoslavija treba da pokaze izuzetnu opreznost kada zakljucuje nove finansijske ugovore i treba da ispita sve opcije sa kreditorima u skladu sa svojim potrebama. Pre izlaska iz zemlje radi finansiranja, Jugoslavija bi trebalo da ima jasnu sliku o investitorima koji mogu da se nadju u zemlji. Mada su propale banke i "zamrznuta stednja" ucinili da nestane interes i poverenje domacih lica i drugih subjekata da investiraju svoja smanjena sredstva, ipak vredi saznati da li se ipak i unutar zemlje, uz odredjene garancije mogu naci domaca sredstva i investitori. 

Veoma je zbunjujuce kada se jednoj ekonomski iscrpljenoj naciji koja se bori za opstanak daju bombaste i velike izjave ili obecanja. U novoj vladi zelimo da vidimo ljude sa kredibilitetom, odgovornoscu I koji ce javno polagati racune za svoje aktivnosti pa tako I izjave. Prosla vlada je bila neefikasna i neuspesna za vecinu. Dok nova ambiciozna lica u javnom zivotu tek treba tek da se dokazu u bankarskom i finansijskom svetu. 


Autor ovog teksta je magistrirala finansije u Americi i trenutno radi kao analiticar i predavac o koriscenju finansijskih informacija za jednu poznatu informativnu firmu u Njujorku.

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.