http://www.ekathimerini.com/news/content.asp?id=87485
 

 

Atina, ponedeljak, 2. juli 2001.

Costas Iordanidis :

Grcka i Balkanska kriza
 

Eskalirajuca kriza na Balkanu moze se pokazati ozbiljnijom za Grcku od turske pretnje. Kao ustavna drzava sa predvidljivim reakcijama i posto ima strategiju koja je jasna vec decenijama, Turska je mozda laksa za resavanje od visoko nestalne situacije na severozapadnoj granici zemlje.

Grcka vlada izgleda da se barikadira iza zajednicke akcije EU i NATO. Preko svoje price, ove organizacije pokusavaju da postignu saglasnost sukobljenih stranaka i obecavaju ekonomsku pomoc a da do sada nisu dale potreban novac.

Ali umesanost EU i NATO je intenzivirala pre nego dezaktivirala balkansku krizu. Ona je prvo ohrabrila podelu jugoslovenske federacije a onda, preko NATO-ve vojne kampanje, podstakla albanski nacionalizam, koji sada preti integritetu Bivse Jugoslovenske Republike Makedonije. Najalarmantnija cinjenica je da su najmocnije zapadne zemlje, pod vodjstvom bivseg americkog predsednika Bila Klintona, prekrsile svaki smisao medjunarodnog legaliteta. NATO-va kampanja protiv Srbije je izvrsena bez prethodnog naloga Saveta bezbednosti, a ticala se jedne unutrasnje situacije slicne onoj koja mori Tursku vise od 20 godina.

Ekstradiciju Slobodana Milosevica izvrsio je srpski premijer Zoran Djindjic, koga su ohrabrili njegovi zapadni patroni da ignorise odluku jugoslovenskog ustavnog suda. Legalnost na jugozapadnom Balkanu izgleda da je samo od male vaznosti, sto bi samo po sebi trebalo da zabrine grcku vladu. Ali posledice za Grcku se ne zavrsavaju tu. Pad komunizma u ovom regionu je takodje ovoj zemlji dao prednost sirenja svog politickog i ekonomskog uticaja na sever. Ima, naravno, gresaka, jer se grcka politika adaptira na nove uslove, ali bilo je i upadljive mobilizacije na ekonomskom nivou.

Nestabilnost u jugoistocnoj Evropi je nastetila grckim interesima. Mnogi grcki preduzetnici su se povukli iz Albanije. Oni koji su investirali na Kosovu i u Srbiji pretrpeli su ozbiljne gubitke, a sada su ugrozene grcke investicije u BJRM u vrednosti od 300 miliona USD, jer buducnost same ove zemlje izgleda nesigurno.

Ovaj nepovoljan razvoj dogadjaja moze da natera grcke preduzetnike da se vrate kuci, ili ih odvede da prosire svoju potragu za novim trzistima. U svakom slucaju, izgledi za ekspanziju grckog uticaja na sever su ozbiljno podriveni.

Na politickom nivou i nakon brojnih gresaka obnovili smo odnose sa susednim vladama. Ovo, medjutim, je malo doprinelo jacanju naseg osecanja sigurnosti, jer razvoj izgleda da je manje odredjen vladama, a vise albanskim ekstremistima cije akcije podsticu slovenski nacionalizam. Konacno, rast organizovanog kriminala baziranog na obimnoj trgovini oruzjem i drogom u oblastima koje kontrolisu albanske teroristicke organizacije takodje podriva regionalnu stabilnost.

U smislu vojne snage Grcka nije ugrozena od strane njenih suseda, ali ovo je mala uteha jer se pojacala pretnja od unutrasnje destabilizacije i stete nacionalnim interesima.