http://www.smh.com.au/news/0106/04/pageone/pageone2.html

27 miliona robova, a mi gledamo na drugu stranu

 

To je mracni donji stomak globalizacije, trgovina ljudskom bedom i ocajem koja je uglavnom neprimecena. Zapocinjuci veliku seriju u Heradu

 

Mark Riley izvestava o ropstvu u 21. veku

Skoro 150 godina od kad je ropstvo zvanicno ukinuto oko 27 miliona ljudi sirom sveta i dalje je fizicki ili ekonomski u okovima - sto je najveci broj u istoriji, a on je sve veci.

Ipak svetski lideri ili nisu u stanju, ili nisu voljni da se usredsrede na ovo pitanje, ostavljajuci agencijama za pruzanje pomoci i raznim grupama da se bore i gube bitku protiv onoga sto bi mnogi smatrali najvecom pretnjom za buducu medjunarodnu slobodu.

"Priznavanje ovog problema od strane vlada i ljudi je nas najveci izazov", rekla je sef UNICEF-a, gdja Kerol Belami, u intervjuu za Herald.

"Mi kao drustvo svi zelimo da gledamo na drugu stranu - ili da uopste ne gledamo".

Dok svet okrece glavu na drugu stranu, ljudski zivoti se rutinski kupuju i prodaju za manje pare od cene para cipela.

To je trgovina koja prosperira uz pomoc korumpiranih zvanicnika i nezvanicno sankcionisanje vlada koje smatraju da je isuvise tesko, isuvise skupo ili isuvise opasno da je prekinu.

Groznicava potera za starim "brodom sa robovima" duz obale Zapadne Afrike pre nekoliko nedelja na kratko je privukla paznju sveta. 

Od 200 dece robova za koje se pricalo da su na tom brodu ispostavilo se da ih je samo sacica, ali je putovanje ovog malog broda bacilo retko svetlo na mnogo veci problem.

Izmedju 1,5 miliona i 2 miliona dece se kupi i proda svake godine u zivot seksualne i fizicke eksploatacije. Jos na desetine miliona obavlja teske poslove, radeci duge radne sate kao kucna posluga, radnici na farmama i u fabrikama, da otplate porodicne dugove.

"Bilo da su u pitanju mala deca iz Bangladesa prodata u Ujedinjene Arapske Emirate, ili kineska deca koju su u Los Andjeles prokrijumcarile kriminalne bande, trgovina ljudskim bicima je veoma unosna", rekao je nedavno portparol Americke grupe protiv ropstva, g. Dzesi Sejdz. "Nasa globalna ekonomija stvara potrebu za jeftinom robom, a nema jeftinijih radnika od robova".

Ujedinjene nacije kazu da je trgovina ljudima preko granica ogranak medjunarodnog kriminala koji se najbrze razvija, a obrt mu je 18 milijardi USD godisnje.

To je sumorni nusprodukt modernog sveta poroznih granica, neadekvatnih zakona i nezasite potraznje za jeftinom, ropskom i degradirajucom radnom snagom.

Plen ovakvih trgovaca su uglavnom zene i deca, najranjivije zrtve ekonomskog ocaja, koje oni namamljuju obecanjima o poslu i obrazovanju a onda ih prodaju u zivote ponizenosti i ropstva, kao prostitutke ili kucne sluge.

"Ovo je zaista globalni problem", kaze jedan izvestaj o prisilnom radu kojeg je prosle nedelje objavila Medjunarodna radnicka organizacija (ILO). "Vecina zemalja sveta su 'zemlje posiljaoci', 'tranzitne zemlje' ili 'zemlje primaoci', ili kombinacija svega ovoga".

Vlade, Ujedinjene nacije i grupe koje se bore za zastitu ljudskih prava optuzuju da ne cine dovoljno, ali lideri borbe protiv ropstva kazu da je najveci problem nedostatak poznavanja javnosti.

G. Karl Dzejkobs, ko-osnivac Americke grupe protiv ropstva, koja se koncentrise na Sudan i Mauritaniju, kaze da maticni pokret za zastitu ljudskih prava snosi veci deo krivice.

"Amnesty International prica o zatvorenicima savesti", kaze on. "Pa robovi su zatvorenici trgovine. A za mene postoji intelektualno fascinantno pitanje zasto je ropstvo postalo pastorce pokreta za zastitu ljudskih prava"

On kaze da su zagovornici zastite ljudskih prava uglavnom "beli ljudi dobrih namera" koji se razgneve kad vide zlo koje cine belci, ali "se zaustavljaju kad vide ne-belce da rade iste stvari jer ne zele da ih ljudi vide kao licemere, ili kao neosetljive prema drugim rasama i religijama".

Drugi vide odsustvo odgovarajucih zakona i efikasnog policijskog delovanja kao najveci propust u medjunarodnoj reakciji.

Malo vaznih prstena trgovine ljudima je ikad izvedeno pred lice pravde, a u retkim prilikama kad i jesu, kazne su apsurdno neodogovarajuce.

"Trgovina ljudskim bicima je moralna sramota, a ipak kazne za ucestvovanje u tome su cesto manje stroge nego za trgovinu drogom", kaze izvestaj ILO.

Gdja Belami kaze da vidi ohrabrujuce signale tokom protekle dve godine da vlade pocinju da prihvataju odgovornost za ovaj problem.

"Ali nema sumnje da je vecini zemalja jos uvek potreban drzavni krivicni zakon koji zapravo definise cinove trgovine i pruza osnovu za sudsko gonjenje kao i ostre kazne".

Gdja Bellamy priznaje da je jedan od izazova za nju da ugovori slozenu politiku UN da se stvari urade.

UN ima mnogo kriticara koji veruju da je vise zainteresovana za politiku nego za ljudska prava.

G. Dzejkobs kaze da je nedavni postupak udaljenja osoblja SAD iz UN Komisije pokazao dominantnost politike, zapravo ostavljajuci "siledzije na vlasti".

"Sada, da bi postojao izvestaj o Sudanu, Sudanci moraju prvo da ga potpisu - to je necuveno", kaze on.

Iako nema preciznih cifri koje se mogu staviti na globalnu trgovinu robljem zbog njegove tajne prirode, medjunarodne vlasti se slazu da je dimenzija ovog problema zapanjujuca - i da je sve gora.

Smatra se da cak 10 miliona dece radi da otplati porodicne dugove u Indiji, ukljucujuci oko 300.000 u fabrikama tepiha.

Oko 50.000 devojcica i decaka izmedju 10 i 14 godina je uzeto sa ulica Nepala da rade kao prostitutke u Mumbaiju.

Kazu da u Pakistanu oko 7,5 miliona od 20 miliona radnika koji rade da otplate porodicni dug, koliko je procenjeno da ih tamo ima, su deca, a u Bangladesu vise od  500.000 dece su robovi u fabrikama i u poljima.

Na hiljade dece se svercuje iz zemalja kao sto su Benin, Mali i Burkina Faso i prodaje vlasnicima plantaza kafe, kakaa i pamuka u dobrostojecim zemljama.

Izmedju 15.000 i 20.000 dece je proobljeno na farmama kakaa u Obali Slonovace, pomazuci da se prave sastojci za polovinu svetske cokolade.

Isto tako, organizovane kriminalne grupe prodaju i kupe na hiljade zena iz bivseg Sovjetskog Saveza na ulice centralne i zapadne Evrope gde su prisiljene da rade kao prostitutke.

 

Jos je veci broj muskaraca uhvacen u manje poznatoj trgovini da rade u radionicama gde su bedno placeni i na farmama.

Izvestaj ILO kaze da su 80% migranata prebacenih u Ukrajinu muskarci, vecina izmedju 20 i 40 godina stari. U Poljskoj je taj broj 90%, a velika vecina je u svojim 20-im godinama.

Organizacije kao UNICEF koordinisu male lokalne programe koji polako krckaju ovaj problem.

Terenski radnici traze devojke iz siromasnih porodica u Tajlandu i Burmi koje su pod rizikom da zavrse u trgovini seksom i preusmeravaju ih na poslove koje nude hotelski lanci.

Bivsi seksualni radnici deluju kao savetnici na granici Tajlanda i Laosa, razgovarajuci sa zenama koje su krenule ka istoj sudbini i otvarajuci im oci kakvi ih uzasi ocekuju.

U Beninu UNICEF koristi staratelje zena kao strazare, da identifikuju trgovce kad dodju u sela i da razgovaraju sa porodicama o tome sta ce se stvarno desiti njihovoj deci.

UNICEF procenjuje da je ovaj program spasio izmedju 3.000 i 4.000 dece od ropstva.

Aktivisti su podeljenih misljenja kad je u pitanju otkupljivanje robova od njihovih gospodara.

Neki kazu da je to jedini praktican nacin obezbedjivanja slobode; drugi smatraju da je to jednako placanju otkupa kidnaperima i da ce to samo ohrabriti vlasnike da uzimaju jos robova.

Americka grupa protiv ropstva i ciriska grupa Medjunarodna hriscanska solidarnost potrosili su vise od 170.000 USD na otkupljivanje 35.000 robova u Sudanu i Mauritaniji.

"Kakva je alternativa?" kaze g. Dzejkobs. "Ono sto drugi zapravo kazu je da bi trebalo da ostavimo ove ljude u rukama monstruma sve dok se ne dobije rat. Zar to nije ono sto smo govorili Jevrejima Evrope?"

UNICEF je protiv otkupljivanja robova, ali podrzava vladu Indije u shemi da oslobodi decu od rada za otplatu porodicnog duga nudjenjem povoljnih zajmova za otkupljivanje dugova.

Gdja Belami kaze da bi ova organizacija volela da vidi druge vlade kako slede par vlada u Juznoj Americi koje dodeljuju stipendije porodicama da zadrze decu u skolama i dalje od kandzi trgovaca. "Obrazovanje je odgovor", kaze ona.

Nije samo obrazovanje dece ono sto je potrebno, vec i skolovanje vlada i generalne javnosti o opsegu ovog problema i rizicima koji on predstavlja.

"On se razvija i nasoj deci krade buducnost", kaze gdja Belami.