| |||||
Business Week Online
11. jun 2001.
Bozidar Djelic, ekonomski madjionicar?
Bivsi konsultant firme McKinsey pokusava da ponovo izgradi skrhanu privredu
Srbije od nule
Bozidar Djelic, star 36 godina, ministar je finansija i privrede Srbije,
dominantne jugoslovenske republike. Prema ustavu te zemlje, koji daje
ogromna ovlascenja republickim vladama, Djelic je mozda osoba koja najvise
moze da utice na privredno zdravlje Jugoslavije.
Zemlji je potrebnno okrepljenje. Njena privreda je unistena desetogodisnjim ratom, medjunarodnim sankcijama i korupcijom pod rezimom Slobodana Milosevica. Sa 12 do 14 milijardi USD spoljnog duga, jos 14 milijardi USD unutrasnjeg duga, i bez znacajnih spoljnih rezervi, ova zemlja je efektivno bankrot. Penzijski i zdravstveni sistemi su u kolapsu, nezaposlenost je porasla iznad 30%, inflacija je skoro 300% - a NATO je 1999. godine sveo veci deo infrastrukture Srbije na rusevine, u svojoj kampanji da istera jugoslovenske vojne snage sa Kosova. Christopher Condon je nedavno intervjuisao Djelica za list BusinessWeek Online. Evo odlomaka iz njihovog razgovora: P: Vi ste bili van Jugoslavije vise od 15 godina. Kako ste se iznenada nasli opet u Beogradu? O: Ponekad se pitam kako sam dospeo ovde. Dok sam bio u inostranstvu, uvek sam bio u kontaktu sa srpskom opozicijom. Narocito sam bio u kontaktu sa Miroljubom Labusom [sadasnjim potpredsednikom vlade]. On je moj stari prijatelj. Ja sam bio u Parizu i posmatrao savezne izbore [na televiziji] i ono sto je usledilo [svrgavanje Milosevica] i, naravno, mi smo bili ushiceni. Onda me je Labus pozvao i rekao: "Bozidare, dolazi ovamo, potreban si nam". Naravno, to nije bila sala. Bio im je potreban neko da im pomogne da se vrate u MMF [Medjunarodni monetarni fond] i Svetsku banku i da im pomogne da pripreme paket reformi. Ja sam radio za MMF u Poljskoj, uglavnom na programu masovne privatizacije, a radio sam i u Rusiji kao savetnik [bivseg ruskog premijera Anatolija] Cubajeva. P: Takodje ste bili i partner u firmi McKinsey & Co. O: Da. Radio sam u Silikonskoj dolini na poslovima visoke tehnologije i Interneta. Onda, nakon sto sam radio u Poljskoj, vratio sam se u Pariz gde sam bio na celu sektora @McKinsey [sektor firme McKinsey specijalizovan za konsultacije za Internet i firme koje se bave elektronskom trgovinom]. Kad me je Labus pozvao, bio sam prilicno rastrzan da li da ostavim moju porodicu u Parizu. Ali ako znate nesto sto je korisno vasoj domovini... Moja zena i moji partneri u firmi McKinsey su imali puno razumevanja. P: Kako se taj zadatak razvio u vas posao ministra finansija i privrede Srbije? O: Prvo sam uzeo odsustvo iz firme McKinsey samo do Bozica. Ali onda, u januaru, [novi premijer Srbije] Zoran Djindjic je zatrazio da se vidi sa mnom. Pozvao me je da se pridruzim njegovoj novoj vladi i rekao da bih ja mogao da izaberem posao. Pa sam izabrao najtezi posao ministarstva finansija u Evropi. P: Spoljni ekonomski savetnici post-komunistickih vlada - a vi ste bili to u proslosti - imaju taj luksuz da preporuce ostre reforme a da ne moraju da se suoce sa politickom realnoscu njihovog izvrsenja. Da li vam je sada mnogo teze kao politicaru? O: Ne. Kad sam bio savetnik uvek sam pokusavao da dam savet koji je odmeren prema realnoj situaciji. Razlika, ono sto stvarno sada povecava ulog za mene, je sto me svi u Srbiji znaju. Ljudi me zaustavljaju na ulici i kazu: "Tesko je, ali vam verujemo". To je ogroman teret i ovo je prvi put u mom zivotu da prolazim kroz tako nesto. P: Neki vec kazu da ce vlada morati da bira izmedju socijalnih nemira i stampanja novca, sto bi moglo dovesti do hiperinflacije. O: Ne, necemo stampati novac. Ocekivanja su velika, to je sigurno, ali mi vodimo razgovore sa sindikatima. Iznenadili biste se kako su oni spremni na saradnju. Oni jasno shvataju koliko je zemlja propala. Narod shvata nasu logiku razmisljanja. Pogledajte sta smo vec uradili sa cenama. Podigli smo cene struje za 60%, s tim sto ce u junu porasti za jos 40%. Lekovi su poskupeli u proseku 78% - do svega ovoga dolazi jer je prethodni rezim ostavio neodrzive cene. Nismo mogli da nastavimo na taj nacin. P: Koliko dugo ce ljudi ostati strpljivi? Ministri finansija koji sprovode reforme obicno nisu dugo popularni. O: Ja shvatam da ministarstvo finansija nije za nekog ko zeli da bude popularan. Ja zelim da me ljudi postuju. Mozda ce me kriviti sto sam isuvise ostar. Neka bude tako. Ali nikad nece sumnjati da pokusavam da ukradem od njih ili da ne radim u njihovom interesu. P: To se, cini se, ne moze reci za vase prethodnike pod g. Milosevicem. U stvari, jedan od vasih prvih zadataka je bio da se sprovede vladina revizija. Sta ste otkrili? O: U februaru smo lansirali prvu generalnu reviziju ikad uradjenu u Srbiji. I na moju uzasnutost otkrio sam da je zemlja potonula ne samo u finansijsko bankrotstvo, vec i u moralno bankrotstvo. Bilo je nelegalne potrosnje svugde. Pola vladine potrosnje je islo preko specijalnih racuna, u koje skupstina nije imala uvid. Najgnusnija stvar koju sam otkrio je da su uzimali novac koji je bio namenjen za lekove za decu obolelu od leukemije. P: Kako ste izmenili budzetski proces da ovo rascistite? O: Prvo smo pripremili, a Skupstina je usvojila 31. marta, prvi transparentni budzet ove zemlje. Takodje pripremamo novi budzetski zakon koji ce stvoriti nezavisni revizorski biro - nalik General Accounting Office u SAD. To ce uskoro ici na Skupstinu. P: Takodje ste pripremili i paket privatizacije i investicija koji treba da ide na Skupstinu. O: Da. Mi smo to uradili za 100 dana - potpuno novi paket privatizacije, u konsultacijama sa Svetskom bankom. Uglavnom se nadamo trgovinskoj prodaji [za najveca drzavna preduzeca Srbije]. P: Takodje ste insistirali na poreskoj reformi. Sta je bio glavni razlog za ovo? O: Pod Milosevicem je bilo 235 razlicitih poreza. To je bio veoma tajanstveni sistem i tezak za investitore da ga razumeju. On je takodje omogucavao mnogim Milosevicevim politickim saveznicima da izbegavaju placanje poreza. Nase glavno postignuce bilo je da se prebacimo na jednokratni korporativni porez. U junu cemo uvesti 10% poresku olaksicu na plate. A sledece godine cemo uvesti pojednostavljeni VAT, kad nasa informaciona tehnologija bude spremna za to. P: Sta je sledece posle toga?
O: Pa, ako prvo dovedemo kucu u red, onda sprovedemo
strukturne reforme, poslednja stvar je da osmislimo i stvorimo
srednjorocni ekonomski plan. Mi radimo na belom papiru iscrtavajuci nase
vizije i prioritete.
Na kraju nam je potrebno da Srbija ucestvuje u visim segmentima dodate vrednosti. Ako Madjarska moze da privuce HP [Hewlett-Packard] i IBM, zasto ne bi mogla Srbija? Ja bih voleo da privucem srpsku dijasporu da se vrati. Mi smo joj uputili apel preko Web sajta beograd.com. Do sada smo primili 700 prijava od Srba koji rade u inostranstvu, a dve trecine njih su ljudi koji rade u informacionoj tehnologiji. P: Da li Zapad cini dovoljno da pomogne Jugoslaviji da usvoji reforme i zapocne ponovnu izgradnju svoje privrede? O: Voleo bih da Zapad cini vise. Srbija je najbolja investicija u demokratiji, regionalnoj stabilnosti i ekonomskim reformama koju danas mozete napraviti u Evropi. Potrebno nam je par milijardi dolara. To ne znaci da Zapad ne cini nista. EU, zapravo, radi brze nego drugi. Ali kolektivno, mislim da Zapad potcenjuje razmere ovog problema. Mi nismo prosto zemlja u tranziciji, mi smo takodje i zemlja posle konflikta. Nasa pocetna tacka nije prosecna pocetna tacka za post-komunisticke zemlje. Mi pocinjemo od nacionalne katastrofe. I mi sprovodimo proces reforme dva do tri puta brze nego sto je vidjeno, na primer, u Poljskoj. P: Vi cete ici, zajedno sa zvanicnicima savezne vlade, na medjunarodnu donatorsku konferenciju za Jugoslaviju krajem juna. Koliko pokusavate tamo da dobijete?
O: Oko 1 milijardu USD.
P: Zapad, narocito SAD, vezuje obecanja za pomoc sa ekstradikcijom Milosevica Medjunarodnom tribunalu za ratne zlocine, koji ga trazi zbog ratnih zlocina i genocida. Ali savezna vlada ovde se brine zbog reakcije kod kuce povodom ekstradikcije. Da li Zapad ovo gura isuvise brzo? O: Prvo, ja sam jedan od onih koji misle da su Srbi shvatili sta je ucinjeno u njihovo ime. Ali ovo je izuzetno vazno vreme, a ipak mi ponekad vidimo ovaj stav [od strane Zapada] "lepo se ponasaj ili...". Moj odgovor je, hajde da ne zgrabimo poraz iz ralja pobede. Vi znate sta se moze dogoditi u Beogradu. A to nije pretnja, mi smo isuvise slabi da ikome pretimo. Ali mi smo veoma blizu zatvaranju ovog groznog poglavlja. Nemojte nas gurati u cosak. P: To zvuci kao da bi sledecih godinu ili dve mogle odluciti da li ce Jugoslavija moci da stane na dugorocnu stazu stabilnosti. O: Da. Tacno tako. Ljudi su ovde spremni za reforme. Oni znaju da nam je potrebna reforma. Ovo je najvazniji trenutak u Srbiji od kad je prvi put stekla nezavisnost 1878.godine. Ako sada postavimo stvari kako treba, verujem da ce se odvijati dobro decenijama. Nadam se da Zapad moze ovo da shvati i da ce nas u potpunosti podrzati. A ovo je kljucno vreme ne samo ovde, vec i za ceo region. Srbija je sada deo resenja u ovom regionu, bas kao sto i treba da bude. Ali ponekad se pitam da li je Zapad potpuno svestan ovog istorijskog trenutka. P: Koliko znam niste imali vremena cak ni da sebi nadjete stan u Beogradu. Da li jos uvek spavate na kaucu kod tetke? O: Da, tacno je. Mi ovde radimo neverovatno puno. To je kao kod Goldman Sachs, ali bez bonusa.
|
|||||
|