http://news.bbc.co.uk/hi/english/audiovideo/programmes/correspondent/newsid_1390000/1390536.stm


petak, 22. jun 2001.
 

Obmanjivanje svojih saveznika


 
 
 
SAD je tajno snabdevala oruzjem vojsku bosanskih muslimana tokom 90-ih 

U istrazi vodjenoj u sest zemalja, Correspondent je razotkrio niz incidenata koji testiraju Zapadnu alijansu do tacke loma. Izvestava Dan Hebditch, jedan od producenata ovog programa:
 
Bosanski rat je bio prvi veliki test odlucnosti Zapada u eri posle hladnog rata, i to test koji on nedvosmisleno nije polozio.

Izvrdavanje, konkurentne nacionalne agende i nedostatak moralne hrabrosti od strane politicara i diplomata pogorsali su ionako groznu situaciju, dok su se na licu mesta UN mirovnjaci, sa neadekvatnom podrskom i konfuznim naredbama, borili sa situacijom za koju nisu bili dobro obuceni.

U ovu vec komplikovanu situaciju dosao je krajnji "vanredni igrac", Sjedinjene Drzave Amerike, jedina svetska supersila. Mala grupa na celu americke spoljne politike tajno je intervenisala u onome sto je prethodno nazivala "problem Evrope".

Ona je bila podstaknuta mesavinom javnog mnjenja pod uticajem medija, laznog moralnog ogorcenja i licne ambicije da napravi ime u "jedinoj igri u gradu". Njen jednostavni odgovor za nevolje Bosne bio je "podici i udariti" - ponovo naoruzati Bosnjake (uglavnom bosanske muslimane) i Hrvate i bombardovati Srbe.
 
U pocetku je oruzje slato u Bosnu preko Hrvatske, ali Hrvati nisu bili bas voljni da naoruzaju bosansku vojsku sofisticiranim oruzjem, pa je Amerika uzela na sebe da isporucuje oruzje direktno bosanko muslimanskoj vojsci - BiHV.

Tajna bacanja od strane SAD

Ova tajna bacanja iz vazduha su zapocela pocetkom 1995.godine.

 
 
SAD je vrsila tajne operacije nadzora nad Bosnom.

Najbolje dokumentovana su bila bacanja u Tuzli na severu Bosne, gde su ih primetili pripadnici UN Nordijskog bataljona stacioniranog blizu zone bacanja.

U bacenim paketimasu bile vitalne stvari velike vrednosti: protivtenkovsko oruzje sa navodjenjem, da se suprotstave oklopnom oruzju bosanskih Srba, Stinger zemlja-vazduh rakete da odbiju helikoptere, naocare za nocno osmatranje i sto je najvaznije Motorola radio kompleti da omoguce BIHV da operise efikasnije u velikim ofanzivnim operacijama.

Medjutim ova bacanja iz vazduha su se odigravala uprkos Operaciji zabranjenog letenja, u zoni zabranjenog leta iznad Bosne koju je nametnula UN, a strazu drzao NATO. Suocen sa UN izvestajima o vidjenju letova, na terenu je NATO negirao da se neka takva aktivnost odigrala i lansirao istragu ciji su zakljucci ovo mehanicki potvrdili.

Medjutim, sada se zna da ovaj incident nije bio tako jednostavan kakvim je to NATO pokusao da ga ucini. U nocima bacanja americki mornaricki Awaca nadzorni avioni, a ne NATO avioni sa svojim visenacionalnim posadama, nadzirali su nebo nad Bosnom. Uz to, u NATO istraznim ekipama bili su samo Amerikanci i nisu se trudili da razgovaraju ni sa kim ko je stvarno bio svedok ovih bacanja.

NATO je bio izmanipulisan da dozvoli SAD da vrsi sopstvenu unilateralnu politiku na Balkanu.

Bacanja iz vazduha su bila samo vrh ledenog brega. Jedan tim penzionisanih americkih oficira planirao je krvavo hrvatsko "oslobadjanje" Krajine i narednu invaziju zapadne Bosne od strane Hrvatske vojske u leto 1995.

SAD su obezbedile i obavestajne informacije Hrvatima, bespilotne izvidjacke letilice koje su poletale sa jadranskog ostrva Brac. Sto je jos znacajnije, SAD je lansirala ogromnu operaciju prikupljanja signala i elektronskih obavestajnih informacija u Hrvatskoj, da obezbedi informacije o metama, ne za NATO ili UN, vec samo za Hrvatsku.

UN pregovarac i bivsi norveski premijer Torvald Stoltenberg se osecao izdano:

"Nikad ne bih kritikovao Amerikance sto su rekli da je ovo evropski problem i da ga moraju resiti Evropljani", kaze on.

 
 
UN mirovni pregovarac, Torvald Stoltenberg

"Moja kritika se odnosi na to sto oni nisu onda izasli napolje na teren i sedeli i gledali - oni su stajali sa strane dovikujuci igracima".

Americko prikupljanje obavestajnih informacija u ovom regionu se vrsilo u velikim razmerama. U svako doba je preko 100 operatera iz citavog spektra americkih obavestajnih agencija bilo na terenu u Bosni.

Oni su bili rasporedjeni ne samo u nevladinim organizacijama (NVO) vec i u UN civilnim i vojnim agencijama takodje. Ovo prikupljanje obavestajnih informacija je bilo usmereno i na UN isto koliko na Srbe, a informacije su direktno prosledjivane bosanskoj vladi.

Ove informacije su cesto koriscene da se pojaca pritisak na UN komandante da lansiraju kaznene vazdusne napade na Srbe.

Prisluskivanje UN

Opseg ovih aktivnosti je ukljucivao prisluskivanje UN komandanata i diplomata.

 
 
General-pukovnik Ser Majkl Rouz (penzionisan)

Bivsi UN komandant u Bosni General Ser Majkl Rouz je bio svestan da Amerikanci tajno prisluskuju njegovu kancelariju.

"Mi smo uvek bili veoma pazljivi u onome sto pricamo u kancelariji. I ako bismo rekli nesto, to je bilo namerno".

Sva ova aktivnost na prikupljanju informacija trebalo je da bude skrivena od americkih saveznika u UN i NATO.

Britanija je narocito imala veoma bliske veze sa americkom obavestajnom sluzbom, ali krajem 1994.godine dostavljanje obavestajnih informacija Britancima je bilo privremeno preseceno, sto je izazvalo paniku u Vajtholu.

Na kraju je americka politika `podici i udariti` uspela - ali po odredjenu cenu. Hrvatska vojska je slomila Srbe na zapadu, NATO avioni su unistili logistiku i komandne objekte bosanskih Srba, dok je artiljerija UN na planini Igman nadjacala srpske topove koji su toliko dugo drzali Sarajevo pod opsadom.

Zaracene strane su onda primorane da potpisu Dejtonski sporazum koji podupire klimavi mir u Bosni danas.

Da li je americka politika bila uspeh?

Visi evropski pregovaraci smatraju da se sa americkom podrskom rat mogao zavrsiti dve godine ranije, ali zelja Amerike da Srbe vidi kaznjene znacila je da je ona umesto toga ohrabrivala bosansku vladu da nastavi sa borbama. Cena u smislu ljudskih zivota? Preko 15.000 mrtvih i skoro 600.000 izbeglica.

Americki unilateralizam u Bosni doveo je do jake diplomatske reakcije.

Evropa oseca da vise ne moze da se pouzda u SAD u vreme kriza. Umesto toga, pocela je da se obezbedjuje protiv gubitka, prvo sa anglo-francuskim St Malo sporazumom, a sada sa takozvanom "Euro vojskom".

Postoji veliko oklevanje od strane zapadnih politicara da razgovaraju o znacaju i buducnosti Euro vojske. Zaista, inace pricljive politicke i vojne licnosti brzo su se povukle kad su im prisli reporteri Correspondent-a.

Medjutim, ne moze biti sumnje da se poreklu toga moze uci u trag do rezultata americke lazljivosti i tajnih operacija tokom sukoba u Bosni.  A niko jos ne zna sasvim sta ce u buducnosti zameniti stare saveze.

Saveznici i lazi: Correspondent, nedelja 24.jun u 19.15h na BBC 2.

Reporter: Sheena McDonald
Producent: David Hebditch
Urednik: Fiona Murch
 
 
 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.