Radite kako mi kazemo, a ne kako mi radimo

Sta nije u redu sa ovom slikom? : Slobodan Milosevic ce biti odvucen pred medjunarodni tribunal za ratne zlocine dok Robert MekNamara obilazi kampuse americkih koledza i reklamira svoju najnoviju knjigu o tome kako postici svetski mir, a Henri Kisindzer daje savetodavne usluge kompanijama, za masan honorar, o tome kako da posluju sa diktatorima.

Ocigledno, kad su u pitanju ratni zlocini, ova nacija je iznad zakona.

SAD su podrzale, ne - namentnule, standard zvanicne moralnosti svetu dok bezbrizno insistiraju na tome da se nijedan americki lider nikad ne  moze pozvati na odgovornost po tom istom standardu.

Uporni, iako implicitni, argument, koji se daje jos od vremena Nirnberskih sudjenja posle drugog svetskog rata, je da mi mozemo da sudimo, ali ne i da nam se sudi, jer smo demokratski i slobodan narod urodjeno veran najvisim standardima. Bacanje atomske bombe na japanske civile bio je, stoga, miran gest jer je skratio rat. Zar ne bismo takvu tvrdnju okarakterisali kao varvarsku da ju je upotrebila bila koja druga drzava da opravda koriscenje takvog oruzja?

Kao sto je rat u Vijetnamu dalje demonstrirao, mi smo duboko uvereni u pravicnost rata protiv civila, ali samo kad smo mi ratnici. Sada cemo osuditi Milosevica kao ratnog zlocinca jer je uradio to isto.

Koji god da su uzasi ucinjeni nad civilima tokom Milosevicevog mandata, oni blede u poredjenju sa onim sto je MekNamara uradio tokom osam godina sto je predsedavao Vijetnamskim ratom, u kome su milioni umrli zbog lazi koje je on izgovorio i politika koje je naredjivao.

Milosevic je optuzen za koriscenje vojne sile da vodi kampanju terora nad civilnim stanovnistvom Kosova. Ipak je MekNamara bio taj koji je definisao najveci deo vijetnamske unutrasnjosti, nastanjene seljacima, kao zonu slobodne paljbe. Ni u jednom trenutku stanovnistvo Kosova nije sistematski gadjano bombama i paljeno napalmom, kao sto su to bili Vijetnamci pod politikom koju je dirigovao MekNamara.

MekNamara nije hteo da prica o svojoj ulozi u Vijetnamu dvadeset sedam godina nakon sto je napustio svoj polozaj ministra odbrane, ipak dela za koja priznaje krivicu u svojim memoarima objavljenim 1995. godine sigurno su mogla formirati osnovu za istragu o ratnim zlocinima i MekNamare i Lindona Bejnza Dzonsona, predsednika pod kojim je sluzio. U svojoj knjizi MekNamara jasno kaze da ni on ni Dzonson nisu verovali da SAD ima moralno pravo da baca tepih bombe na Vijetnam i tako ga natera da se potcini, da bi postigli neracionalne americke politicke ciljeve.

U jednom pismu koje je MekNamara napisao Dzonsonu 1967. godine, ministar odbrane je priznao da SAD flertuju sa ratnim zlocinima i upozorio predsednika da "mozda postoji limit preko kojeg mnogi Amerikanci i veliki deo sveta nece dozvoliti SAD da ide". Dodao je: "Slika najvece svetske supersile kako ubija i ozbiljno ranjava 1.000 civila nedeljno, dok pokusava da silom natera sicusnu zaostalu drzavu da se potcini po pitanju cije vrednosti su predmet vrucih osporavanja, nije bas lepa". Ali LBDz i MekNamara nikad nisu pozvani na odgovornost na nekom sudu posvecenom ovim limitima povredjivanja ljudskih prava, a njihovi naslednici, Ricard Nikson i njegov glavni ratnik, Kisindzer, su odmah eskalirali rat, bacajuci tepih bombe na severnovijetnamske seljake i unistavajuci sav normalan zivot u neutralnoj Kambodzi. Zestoko bombardovanje koje je unistilo kambodzansku unutrasnjost takodje je dovelo do kolapsa tamosnje gradjanske vlade, utiruci put Polu Potu, masovnom ubici koji je ubio vise od milion sopstvenih ljudi, a kasnije postao saveznik SAD. Tek kad vise nije bio koristan americkim politicarima oni su poceli da ga smatraju vrednim sudjenja za ratne zlocine. Do tada je on vec bio slab.

Sigurno da bi se cinilo da se Milosevic okvalifikovao kao ratni zlocinac, ali prisiljavanje da se njemu sudi dok MekNamara i Kisindzer uzivaju priznanje kao stariji drzavnici znaci skrnavljenje standarda moralne odgovornosti. MekNamara je bio prisiljen da govori o pitanju ratnih zlocina prosle nedelje pred USC publikom. On je rekao da bi voleo da su medjunarodni standardi bili na snazi kad su SAD bile u Vijetnamu. Pa, postojao je jedan standard. On je ustanovljen u Nirnbergu, a MekNamara i kopmanija su ga ocigledno prekrsili.

Sto se tice Kisindzera, njegovi prekrsaji nisu ograniceni na jedan kontinent. On je nedavno rekao da je isuvise zauzet da odgovori na sudski poziv koji mu nalaze da se pojavi pred jednim pariskim sudijom koji istrazuje zlocine Pinoceovog rezima u Cileu kojeg je pomagao Kisindzer.

Milosevic je mozda ratni zlocinac, ali kakva je to arogancija osuditi jugoslovenskog kasapina civila kad smo mi nase sopstvene oslobodili optuzbe.
 
 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.