Svemirski ratovi

Nesto da vas nadgleda

 
 
 
`Americki odbrambeni establisment razmislja o "postavljanju oruzja" u svemir. Neki ljudi smatraju da ovo nije dobra ideja. `

RAT u svemiru je godinama bio naucna fantastika. Vise nije. Dok se jos jastrebovi i golubovi raspravljaju oko balisticko-raketnog odbrambenoig sistema (BMD, ili "sin Ratova zvezda") kojeg predlaze predsednik Bus, Centar za svemirske ratove americkog ratnog vazduhoplovstva simulira ratne igre u svemiru. Detalji su tajna, ali je u januaru izvrsena vezba (postavljena navodno u 2017. godinu, a sukobljava Ameriku sa neimenovanom crvenom zemljom) u Sriver vazduhoplovnoj bazi u Koloradu.

Ovo je dokazalo da visoki oficiri americkih snaga uzimaju sasvim ozbiljno izglede za sukob u svemiru u roku od jedne-dve decenije. Americka odbrana je vec kriticno zavisna od svemirske tehnologije u formi satelita. Ova zemlja ima oko 150 odbrambenih masina u orbiti u svakom trenutku. One pruzaju izvidjacke informacije, komunikacione objekte i sistem za globalno pozicioniranje koji omogucava da se mala ceta ljudi locira na zemaljskoj povrsini u krugu od par metara. Stavise, ako se ikad izgradi balisticko-raketni odbrambeni sistem, sateliti ce pruziti "oko na nebu" koje mu govori kad da krene u akciju.

`Do 2010. godine americki neprijatelji mozda izgrade protiv-satelitsko oruzje. `

Trenutno su ovi sateliti zasticeni ogromnim tehnoloskim vodjstvom Amerike; nijedna druga zemlja nije sposobna da ih uspesno napadne. Ali ova prednost, kazu jastrebovi, nece jos dugo potrajati. Do 2010. godine potencijalni neprijatelji mozda razviju protiv-satelitsko oruzje; Amerika zato treba da predupredi stvari tako sto ce i sama napraviti takvo oruzje. Ovo, zajedno sa mogucnoscu - privlacnom ili odbojnom, u zavisnosti od vase tacke gledista na stavljanje ofanzivnog oruzja u orbitu, je navelo vojne planere ove zemlje da posegnu za svojim kompjuterskim simulacijama.

Vrste oruzja
 
Svemirsko oruzje ce verovatno doci u dve varijante: oruzje usmerene energije (mocni laseri i slicno) i oruzje kineticke energije (rakete koje unistavaju stvari ne nosenjem eksplozivnog punjenja, vec time sto udaraju u njih velikom brzinom).

U ovom trenutku je mnogo lakse obavljati stvari na terra firma nego u svemiru, tako da su sistemi najblizi zivotnosti protiv-satelitsko oruzje sa bazom na zemlji. Srednje-infracrveni napredni hemijski laser (MIRACL), kojeg kontrolise vojska u bazi Vajt Sends u Novom Meksiku, je najmocniji americki laser. On radi spajanjem reaktivnih gasova i fokusiranjem svetla, sto proizvedi snop koji je dovoljno mocan da unisti satelit koji prolazi iznad. Vojska je izvrsila testiranje ispaljivanja MIRACL-a na americki satelit u oktobru 1997. godine. Prica se da je uradila vise testova sa njim, ali su rezultati jos uvek tajna.

Velicina MIRACL-a ce ga drzati cvrsto na zemlji. Prozaicnije nazvan "svemirski laser" (SBL) je, kako mu i ime nagovestava, namenjen da leti. Njega je dizajnirao konzorcijum vazduhoplovnih kompanija, ukljucujuci TRW, Lockheed Martin i Boeing, a finansiralo ratno vazduhoplovstvo i Organizacija za balistico-raketni odbrambeni sistem, agencija koja ce preduzeti vecinu planova g. Busa i BMD. Prvi test je planiran za 2012. godinu. 

SBL ce biti manje mocan od MIRACL-a zbog neophodne razmene zbog njegove potrosnje gasova, koje ce biti tesko obnavljati u orbiti. S druge strane, nece mu biti potrebna ista probojna moc. Ako se nacilja na druge satelite, njegov snop atmosfera ne bi apsorbovala. Cak i ako bi se koristio za napad na balisticke rakete, kako predvidja pocetni plan, bilo bi mu potrebno da probije samo gornju atmosferu, gde je vazduh redak.

`Objekt koji putuje brzinom od, recimo, 30.000 kph ima toliko kineticke energije da je bojeva glava suvisna`

ASAT oruzje kineticke energije se razvijalo u naletima. Njihova moc zavisi od cinjenice da se kineticka energija objekta uvecava kao kvadrat njegove brzine. Dok neki objekt putuje, recimo, brzinom od 30.000 kph, on ima toliko kineticke energije da je bojeva glava suvisna. Iako je ratno vazduhoplovstvo uspesno testiralo protiv-satelitsko oruzje kineticke energije (modifikovana vazduh-zemlja raketa lansirana sa lovca F-15) sredinom 80-ih godina, ovaj program je otkazan 1988.godine. Skorasnja inkarnacija ove ideje je vojni KE-ASAT program, koji je zapoceo 1990. godine, otkazan krajem druge Klintonove administracije, ali je nedavno ponovo postavljen u novom budzetu g. Busa.

Lansiranje takvog oruzja iz aviona ima prednost nad svemirskim i zemaljskim sistemima. Avion moze da leti do odredjene tacke i presretne dati satelit, umesto da ceka da on prodje blizu lansera.

Oruzje svemir-zemlja je jos dalje - i jos kontroverznije. Takvo oruzje bi dalo Americi sposobnost da napadne bilo gde pritiskom na taster.  Iako je slanje laserskih snopova kroz atmosferu tesko, oruzje kinteicke energije bi moglo da probije ojacane bunkere efektnije cak i od nuklearnog oruzja. Medjutim, njihova kontrola bi bila teska. Projektil koji putuje neophodnom brzinom kroz atmosferu generisao bi toliko frikcione toplote da bi se vazduh oko njega jonizovao, cineci radio komunikaciju nemogucom. Takav projektil bi bio slep, gluv i nem, i tako bi morao da se pre svega nacilja izuzetno precizno da bi pogodio svoju metu.

Zvezdani ratovi i svemirski kadeti
 
Prema tome, svemirsko oruzje izgleda tehnoloski izvodljivo. Ali da li je pozeljno? "Svemirski jastrebove" predvodi Bob Smit, senator iz Nju Hempsira. On zagovara stvaranje autonomnih "Svemirskih snaga" unutar americkih oruzanih snaga. U velikoj meri na njegov podstrek, "Komisija za procenu kontrole i organizacije svemira nacionalne bezbednosti SAD" formirana je 2000. godine, a na njenom celu je bio Donald Ramsfeld, sve dok nije naimenovan za ministra odbrane

Ramsfeldova komisija je objavila svoj izvestaj u januaru, a Ministarstvo odbrane je pocelo da primenjuje neke njegove preporuke. Da bi se izbeglo rivalstvo medju sluzbama, ratno vazduhoplovstvo je imenovano "izvrsnim agentom" za svemir - sto je postupak koji mozda predupredjuje ideju g. Smita o posebnim svemirskim snagama.

To mozda ima smisla u birokratskom smislu, ali rizikuje stvaranje lobirajuce grupe za vise, i skuplje, opreme nego sto je potrebno. Jer istina je da nijedno od oruzja u razvoju ne resava pitanje kako zastititi satelite koji su vec tamo gore, sto je stvarno hitan problem. S druge strane oni svi rizikuju zapocinjanje nove trke u naoruzanju dok se druge sile bore da ne zaostanu.

`Bolji nacin za resavanje svemirskog rata mozda je politicki, a ne tehnoloski`

Najbolji nacin da se zastiti satelitska flota je verovatno dobra staromodna tehnicka ideja o visku. Staviti ih gore toliko puno da neprijatelj ne moze ocekivati da ih unisti dovoljno da Amerika ostane bez odbrane. Osim toga, bolji nacin da se resavaju svemirski raotvi moze biti politicki, a ne tehnoloski. Zaista, manjina unutar americkih snaga, cesto udruzena sa Vazduhoplovnim univerzitetom u vazduhoplovnoj bazi Maksvel u Alabami, zagovara ideju o "svetosti svemira". Ideja se satoji u tome da, iako je svemir vec, do odredjene mere, militarizovan, treba ga ocuvati kao mesto u kome nema stvarnog ofanzivnog oruzja.

Takvi stavovi se mozda ne poklapaju sa revnosnim stavom g. Busa vezano za odbranu. Medjutim, oni nailaze na odobravanje u drugim zemljama. Americi su se prikljucili Izrael i MIkronezija u ne glasanju za UN rezoluciju proslog novembra o "Sprecavanju trke u naoruzanju u svemiru". Ilja Klebanov, ruski potpredsednik, i kinesko ministarstvo spoljnih poslova pozvali su na pregovore o sprecavanju naoruzavanja svemira, koji bi se odrzali unutar postojeceg okvira UN Konferencije o razoruzanju. Amerika ima najvise da izgubi u svemiru. Ona mozda ignorise ove zahteve na sopstvenu stetu.

Copyright 2001 The Economist Newspaper and The Economist Group
 
 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.