http://www.zmag.org/djcalam.htm

Diana Johnstone

Dan posle

Dogadjaj je izgledao totalno nerealno - delimicno, rekla bih, jer je bio tacno ono sto se moglo ocekivati. Unistavanje je lako zamisliti. Nakon godina i godina filmova o katastrofama i spekulacijama o teroristickim napadima, realnost je stupila na scenu. Velike staklene kule deluju ranjivo, a sada znamo i zasigurno da jesu. Izabrane mete su bile simbolicke i - narocito kule Svetskog trgovinskog centra - one su bile najrazorniji spektakl koji se mogao postici koriscenjem aviona kao oruzja. Skoro svako ko zamislja maksimalan scenario terora smislio bi ovako nesto. Samo sto ovog puta nisu holivudski scenaristi, vec stvarni zivi teroristi sledili savremenu parolu: Samo uradi to!

Iako je Pentagon pogodjen, ovo nije bio cin rata u staromodnom smislu pokreta da se poraze armije i osvoji teritorija. Nazivati ovo "jos jednim Perl Harburom" i pripremati se za rat znaci promasiti poentu. Ovo je bio spektakl, pokazivanje snage. Komunikacija putem nasilnih slika.

Americka vlada radi ovakve stvari vec godinama: bombardovanja u stilu gadjaj i bezi. Ljudi ubijeni i obogaljeni u takvim napadima retko imaju i najmanju vezu sa politickim odlukama koje napadi treba da ukore. Oni su taoci nasilnog stava koji ne dozvoljava nikakav dijalog, nikakav kompromis. Svet posmatraca treba da bude impresioniran ovim slikama. Cak i ako su iznenadjene koliko i americka javnost, bespomocne zrtve americke - i izraelske - politike ce verovatno osetiti zadovoljstvo sto "oni" konacno pate koliko i "mi". Ovo donosi sobom rizik od produbljavanja ubilacke podele u covecanstvu koju su inicirali oni cije bogatstvo i moc su im omogucili da ignorisu svetske ponizene gubitnike. Kao i u dalekoj proslosti, rizikujemo da vidimo eskalaciju nasilja izmedju neprijatelja koji svi tvrde da je Bog na njihovoj strani.

Danas, u vrhunskoj ironiji, sumnja za pocionioce ovog masovnog ubistva fokusira se na istu onu vrstu islamskih fanatika koje je SAD naoruzala i ohrabrila kao snagu koja ce se koristiti da se unisti Sovjetski Savez. U oportunistickim savezima sa teroristima, krijumcarima droge i religioznim fanaticima, americke administracije stalno su se odlucivale za nasilje, umesto za dijalog i diplomatiju. SAD su odabrale da ilustruju svoju superiornu silu i "odlucnost" bombardovanjem - ili osiromasivanjem putem embarga - bespomocnih civila od Iraka do Jugoslavije. Takvo ispoljavanje sile dovode do pojave suicidalnih bombasa, koji su, u smislu "pokazivanja odlucnosti" naspram "kukavickih napada", premasili "civilizovane" americke bombase koji pustose citave zemlje a da ne pretrpe ni ogrebotinu. Prkositi drugima da nam konkurisu u sirenju smrti i unistavanju nije nacin da se vodi civilizovani svet. Kao sto vidimo, izazov ce najverovatnije biti prihvacen.

Ono sto je sada vazno nije toliko da se eliminisu zlocinacki teroristi - koji su pokazali svoju spremnost da umru sve dok mogu da inspirisu druge da krenu njihovim putem - vec da se stvori svet gde ce covecanstvo biti ujedinjeno u osudi ovakvih ubilackih zlocina.