http://www.newsmax.com/archives/articles/2001/10/12/82239.shtml

ponedeljak, 15. oktobar 2001.

Ebola - Ozbiljna pretnja

Dr Byron Weeks, penzionisani pukovnik

Dr. Viks je imao istaknutu medicinsku i vojnu karijeru u medicinskoj sluzbi Ratnog vazduhoplovstva SAD. Dr. Viks je zapoceo svoju vojnu sluzbu kao najmladji leteci hirurg u Ratnom vazduhoplovstvu SAD tokom Korejskog rata. Nakon 15 godina vojne sluzbe, tokom kojih je bio na visokim polozajima, ukljucujuci tu i polozaj komandanta bolnice u vazduhoplovnoj bazi Bitburg u Nemackoj, Dr. Viks se penzionisao i otvorio privatnu praksu. Tokom protekle dve decenije usredsredio je svoja proucavanja na opasnost od bioloskih i hemijskih agenasa kao ratnog oruzja. Dr. Viks drzi predavanja i napisao je brojne clanke o infektivnim bolestima i bioloskom ratovanju.

Znacajan problem u odbrani od bioloskih napada je taj da mi mozemo da ne budemo ni svesni da smo podvrgnuti takvom napadu sve dok ne prodje nekoliko dana ili nedelja.

Ne bi bilo nikakvog upozorenja sve dok se ne pojave prvi smrtni slucajevi i dok medicinska zajednica pravilno ne proceni uzrok smrti.

Takav jedan bioloski agens kojeg lekari mogu da ne prepoznaju i pravilno dijagnosticiraju, sve dok ne pocnu da se akumuliraju laboratorijski podaci o zrtvama, je Ebola ili srodna virusna hemoragijska groznica (VHG).

O epidemijama Ebole u Africi je nasiroko javljano u novinama. Ali o upotrebi ebole kao bioloskog oruzja nije.

Mala kolicina ebole (podvrsta Marburg) pustena u njujorski, bostonski ili vasingtonski metro mogla bi za rezultat imati na stotine smrti u roku od par dana.

U poslednjih 25 godina naucnici u Rusiji, Iraku i nekolio drugih zemalja su stvorili genetski modifikovane organizme, ukljucujuci tu i kugu, antraks, tularemiju i sakagiju, koji su otporni na vecinu antibiotika.

Ruske vrsta antraksa kao oruzja je otporna na penicilin i tetraciklin, a verovatno i na druge antibiotike.

Bakterije, virusi i toksini su modifikovani da pojacaju virulentnost i infektivnost, sto je utrlo put razvoju patogena otpornih na vakcine.

Za viruse kao ebola trenutno nema poznatog efektnog lecenja, a vakcina nije razvijena.

Nosenje hemijske ili vatrogasne maske, ili cak hirurske maske, moglo bi mozda ponuditi neku zastitu od zaraze od bolesti, koja se dobija udisanjem virusa ili kontaktom sa pacijentovom krvi ili telesnim tecnositma.

Medjutim, ona je veoma zarazna i ako se udahne veoma mali broj virusa, a sanse da se dobije ova bolest putem bliskog i dugog kontakta sa akutno bolesnim pacijentima koji sire viruse je velika.

Medicinski radnici su u ozbiljnoj opasnosti ako ne nose odela za zastitu od bioloske opasnosti nivoa 4.

1994. godine je predsednik Klinton proglasio vanredno stanje vezano za oruzje masovnog unistenja, koje se obnavlja svake godine.

FBI, DOD, USAMRIID (Institut za medicinska istrazivanja infektivnih bolesti vojske SAD) i CDC (Centri za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti), zajedno sa drzavnim zdravstvenim agencijama, opremeljeni su da ispituju i identifikuju bioloske i hemijske agense koji bi mogli biti upotrebljeni u nekom napadu.

Medjutim, kasnjenje od nekoliko dana bi moglo biti neizbezno, a moglo bi doci do mnogih smrtnih slucajeva pre nego sto se digne uzbuna.

Ebola je hemoragijski filovirus oblika stapa za hokej, a pripada jednoj od cetiri grupe ove kategorije, iz familije Filoviridae.

Ebola hemoragijska groznica je prvi put prepoznata u zapadnoj ekvadorijalnoj provinciji Sudana i obliznjeg regiona Zaira 1976. godine.

Druga epidemija se dogodila u Sudanu 1979. godine, a 1995. godine doslo je do velike epidemije (316 slucajeva) u Kikvitu, u Zairu, od jednog jedinog indeks slucaja.

Naredne epidemije su se pojavile u Gabonu i Obali Slonovace. Africke vrste izazivaju ozbiljnu bolest i smrt. Nije poznato zasto se ova bolest javlja retko.

Slicni virus (Ebola Reston) izolovan je iz majmuna uvezenihh u SAD iz Filipina 1989. godine, a majmuni su kasnije razvili hemoragijsku groznicu. Dok su se subklinicke infekcije pojavile medju osobama koje su radile sa zivotinjama, Ebola Reston nije identifikovan kao humani patogen.

Ebola Marburg epidemije su se pojavile u sest slucajeva: pet puta u Americi i jednom u Evropi.

Prva prepoznata epidemija se pojavila u Marburgu, u Nemackoj, i u Jugoslaviji, medju ljudima koji su bili u dodiru sa africkim zelenim majmunima, i rezultirala je u 31 slucajeva obolelih i 7 smrti.

Filovirusi se mogu rasiriti sa coveka na coveka direktnim kontaktom sa inficiranom krvi, izlucevinama, organima ili semenom.

Dr. Ken Alibek smatra da je Rusija mozda razvila vrstu koja moze da se prenosi respiratornom rutom. Prirodni rezervoari filovirusa nisu poznati, iako neki sumnjaju na jednu vrstu slepog misa u Africi za one koji su u kontaktu sa izmetom slepih miseva.

Klinicke karakteristike

Klinicki sindrom koji ovi virusi mogu izazvati se generalno nazivaj virusna hemoragijska groznica, ili VHG.

Virusi napadaju uglavnom male kapilarne sudove. Prianjanje virusa na oblozne celije ima za rezultat curenje krvi i seruma u okolno tkivo.

Antitelo upereno protiv virusa pojacava unos u bela krvna zrnca i celija se raspada i oslobadja telesne odbrambene mehanizme koji se zovu citokini. Raspadnuta bela krvna zrnca rezultiraju u oslobadjanju pro-inflamatornih citokina, pro-koagulanata i antikoagulanata, koji opet rezultiraju i vaskularnoj povredi kapilarnih obloznih celija i znacajnoj permeabilnosti (curenju), sa komplementarnom aktivacijom i sistemskim koagulacionim defektima (DIC).

Telo bukvalno pocinje da se raspada pred vasim ocima, i ubrzo postaje vreca kostiju sa telesnim tecnostima.

Uobicajeni simptomi koji se javljaju 2-3 dana nakon kontakta su groznica, glavobolja, konfuzija, bol u misicima i iscrpljenost. Fizicko ispitivanje moze otkriti samo konjuktivno crvenilo, blagu hipotenziju, crvenilo i male kozne hemoragije (petihije).

Razvijena VHG tipicno se razvija u sok i generalno krvarenje sluznica, a cesto je praceno dokazima o zahvacenosti pluca, kostane srzi, bubrega i neuroloskoj zahvacenosti.

Vecina varijanti hemoragijske groznice je poznata po pulmonarnoj (plucnoj) zahvacenosti i bifaznoj bolesti sa narednim ostecenjem mozga. Kad su zahvaceni plucni kapilari dolazi do rapidno progresivnog i ostrog pulmonarnog kapilarnog curenja, koji se prezentuje kao ARDS, ili Sindrom respiratornog bola kod odraslih, slicnog onom koji se vidja kod Hantavirusa.

Subklinicki ili klinicki pulmonarni edem se javlja vrlo uobicajeno kod ebole.

Stopa smrtnosti moze biti znacajna, od 50% do 90%, medju zrtvama ebole.

Dijagnoza

Kongo-Krimska groznica je hemoragijska groznica nalik eboli vidjenoj u Avganistanu, ali je uzrokovana ujedima krpelja ili kontaktu sa obolelom osobom.

Veliki broj vojnog personala sa VHG manifestacijama u istoj geografskoj oblasti tokom kratkog vremenskog perioda trebalo bi da navede vodece medicinske radnike da posumnjaju na prirodnu epidemiju u endemskom okruzenju, ili mozda na ratni bioloski napad, narocito ako se ovaj tip bolesti ne javlja inace u datoj lokalnoj oblasti.

Na VHG bi se trebalo posumnjati kod svakog pacijenta koji ima ostru febrilnu bolest i dokaz o vaskularnoj zahvacenosti (posturalna hipotenzija- nizak krvni pritisak, mala kozna krvarenja, lako krvarenje, crvenilo u obrazima i na grudima, nezavisni edem) koji je putovao u oblast gde se zna da se ovaj virus javlja ili za koju obavestajne informacije ukazuju na pretnju od bioloskog rata.

Simptomi i znaci ukazuju na to da su uobicajena sistemska zahvacenost dodatnih organa (glavobolja, fotofobija=osetljivost na svetlo, faringitisi=upala zdrela], kasalj, mucnina ili povracanje, peckanje, konstipacija, bol u stomaku, vrtoglavica, konfuzija, drhtavica), ali obicno ne dominiraju slikom, sa izuzecima navedenim gore pod naslovom "Klinicke karakteristike".

Klinicka laboratorija moze biti od velike pomoci. Definitivna dijagnoza u pojedinacnom slucaju se oslanja na specificnu virolosku dijagnozu. Dijagnoza prema uzgoju virusa i identifikaciji zahteva 3 do 10 dana ili vise.

Specijalizovani mikrobioloski karantin je potreban radi bezbednog rukovanja ovim virusima. Odgovarajuce predostrozne mere treba postovati pri prikupljanju, transportu i obradi dijagnostickih uzoraka. I Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC, Atlanta) i Institut za medicinska istrazivanja infektivnih bolesti vojske SAD (USAMRIID, Dr Frederick) imaju dijagnosticke laboratorije koje funkcionisu na najvisem nivou (BL-4 or P-4) karantina.

Medicinska kontrola

Opsti principi medicinske nege odnose se na puls, krvni pritisak, broj krvnih zranaca i pulmonarne i neuroloske manifestacije VHG, bez obzira na specificne uzrocne agense. Samo intenzivna nega ce spasiti najbolesnije pacijente.

Medicinski radnici koji primenjuju rigoroznu IV ozivljavanje sa tecnostima pacijenata koji pate od hipotenzije (onih sa niskim krvnim pritiskom) moraju da vode racuna o sklonosti nekih VHG ka pulmonarnom kapilarnom curenju. Cesto su potrebni specijalni agensi da podignu krvni pritisak. Antivirusni agensi kao ribavirin i sveza ili zamrznuta plazma mogu biti od neke koristi da zamene neke od istrosenih faktora za zgrusavanje krvi.

Izolacija i ogranicavanje

Ovi virusi predstavljaju specijalne izazove za bolnicku kontrolu infekcija. VHG pacijenti generalno imaju znacajne kolicine virusa u krvi a cesto i u drugim izlucevinama. Specijalna paznja se mora pridati rukovanju ostrim objektima, iglama i drugim potencijalnim izvorima parenteralnog izlaganja kontaktu sa krvlju pacijenta.

Stogo pridrzavanje standardnih predostroznih mera ce spreciti nozomicni (u bolnici) prenos vecine VHG. Lassa groznica, Kongo-Krimska groznica, Ebola i Marburg virusi mozda su narocito skloni sirenju putem vazduha. Dokumentovane su sekundarne infekcije medju kontaktima i medicinskom personalu koje nije bilo u narocitom kontaktu, a ocigledno su udahnuli viruse koji su se zadrzali u vazduhu.

Kod ebole period inkubacije je toliko kratak a smrt toliko brza da dok zdravtsvene vlasti shvate sta je u pitanju svi koji su mu bili izlozeni bice mrtvi. Inhalacija samo 5 virusa (ili viriona) je obicno dovoljna da bude infektivna.

Tako, cak i hemijska maska daje nesigurnu zastitu. Svako izlaganje bi zahtevalo zastitno odelo nivoa 4 od bioloske opasnosti i nezavisni aparat za disanje radi sigurnije zastite. Jedini pravi nacin da se izbegne ebola je da se pobegne iz urbanih zona cim je poznata situacija. Osim toga, ljudi treba da izbegavaju fudbalske utakmice, koncerte, metroe, kogresne hale, bolnice i skole, sva mesta gde velika gomila ljudi cini pogodnu metu.

U seoskom okruzenju bolest ima tendenciju da se brzo ugasi zbog brzog onesposobljavanja i smrti zrtava. Ova slika moze biti drugacija u velikim gradovima sa brojnim slucajevima i vise ljudi izlozenih virusu.

Nase zdravstvene vlasti su nemarne kad je u pitanju pripremanje nas za bioloski rat. Postoji biocenzor koji moze da radi analizu vazduha radi brze identifikacije kuge, antraksa i toksina botulizma, ali ne postoji ni za koju od virusnih bolesti.

Tesko je znati koliko informacija trena ponuditi uspanicenoj i generalno nesofisticiranoj javnosti. Zatim, naravno, ne usudjujemo se da objavimo ista sto bi moglo da naudi privredi - takav je opsti princip.

 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.