http://www.zdnet.com/zdnn/stories/comment/0,5859,2820861,00.html

29.10.2001.

Rob Fixmer:

Nemojte da od sajberspejsa napravite policijsku drzavu

Sledeci americki gradjanski rat ce se voditi na Internetu, a fundamentalne vrednosti dovedene u pitanje ce biti pravo na privatnost naspram potrebe za nacionalnom bezbednoscu.

Ttrenutno ova tvrdnja moze izgledati daleka. Ovo je vreme mahanja zastavama i patriotske vatrenosti koja varira od iskrenog drzavnistva do banalnog sovinizma. I tako i treba da bude. Rat protiv terorizma nije jedna od onih moralno nejasnih geopolitickih igara koje smo povezivali sa hladnim ratom. Napadi 11. septembra su bili ocigledno zlo koje je nasu civilizaciju i vladavinu zakona bacilo u borbu za opstanak. Pobedicemo ili cemo nestati.

Ali kako se rat odvija mi se suocavamo sa nekim otreznjavajucim shvatanjima. Kako je ministar odbrane Donald Ramsfeld upozorio prosle nedelje, linija fronta je sada nase prednje dvoriste. Po prvi put u nekom americkom konfliktu mi mozemo ocekivati vise civilnih zrtava nego vojnih. Dok raste strah, pobeda u ovom ratu ce zahtevati prilagodjavanje nasih drustvenih i kulturanih vrednosti, koje bi izgledalo nezamislivo pre samo par nedelja, ali se sada cini neizbeznim - najvaznije medju njima su nasa sve veca ocekivanja vezano za privatnost i prava pojedinca.

Borbene linije se rapidno formiraju.

U roku od nekoliko dana od napada 11. septembra FBI je imao na stotine stranica predloga zakona spremnih za Kongres - rog izobilja alatki za prisluskivanje i istraznih ovlascenja kojem je biro tezio godinama a sada vidi priliku da ga zgrabi.

I oni koji zagovaraju gradjanske slobode i konzervativci se opiru tome. U Kongresu briga razapinje politicki spektar.

Dzim Harper je urednik zastupnickog web sajta Privacilla.org, koji se zalaze za liberalan stav o privatnosti. "Mi smo na ivici privatnosti 'Exxon Valdez', " upozorio je Harper. "Steta koja se nanese privatnosti Amerikanaca u narednim nedeljama bi mogla zahtevati citave generacije da se rascisti".

Sari Stil je izvrsni direktor grupe za gradjanske slobode Electronic Frontier Foundation. "Dok je ocigledno od vitalnog nacionalnog znacaja da se efektno odgovori na terorizam", kaze ona, "ovi predlozi zakona podsecaju na MekKarti eru u ovlascenjima koja bi dala vladi da ispituje privatni zivot americkih gradjana".

Znaci bitke se svuda vide: Tehnologije prisluskivanja su inkorporirane u novi zakon o antiterorizmu. Lari Elison iz firme Oracle je rekao da je nacionalna ID kartica i pozeljna i neizbezna. FBI je pokrenuo stvar da sudskim putem dobije podatke od ISP i da primora proizvodjace rutera i skretnica da ugrade sposobnost zicnog prisluskivanja u svoju opremu.

"Ovo su zabrinjavajuca vremena", kaze Sarlota Tvajt, pravnik i profesor ekonomije na drzavnom univerzitetu Boise, ciji su tekstovi objavljivani na web sajtu Cato Instituta i cija knjiga, Zavisni od Vasingtona: Uspon savezne kontrole nad zivotima obicnih Amerikanaca, treba da izadje u izdanju St. Martin's Press u januaru. Ona mi je rekla: "Ima tu puno termina koji slatko zvuce, kao 'antiterorizam', koji su sklepani u novi zakon a koji sakrivaju sumnjive odredbe. Politicka realnost je ta da se spremnost gradjana da povuku crtu u odredjenoj tacci dramaticno izmenila od 11. septembra".

Sve do sada, kaze Tvajtova, proces ugradjivanja podataka prisluskivanja u tkivo nasih zivota je inkrementan, skoro nevidljiv. U svojoj knjizi, na primer, ona opisuje kako je Zakon o socijalnom osiguranju, deo Nove pogodbe Frenklina Ruzvelta, stvorio identifikacioni broj koji se polako, tiho, razvio u oslonac za skupljanje podataka o pojedincima od strane vlade. Jednostavna shema penzionog osiguranja je pretvorena u de facto nacionalni ID za sve stanovnike SAD.

Skoriji zakoni, pocev od Zakona o imigraciji i naturalizaciji, do Zakona iz 1996 o prenosivosti i odgovornosti zdravstvenog osiguranja (HIPAA), zapecatili su taj trend. Danas, zahvaljujuci velikim delom Internetu, broj zdravtstvenog osiguranja pojedinca je zajednicka veza medicinskih, obrazovnih, radnih i finansijskih baza podataka, koja omogucava vladi - a povremeno i njuskalima u privatnom sektoru - da nam udju u trag, da nas nadziru i definisu.

Ovo ulece u lice svemu onome sto je Internet trebalo da predstavlja. Samo juce, cini se, globalna mreza nad mrezama je opisivana kao tehnologija koja je oslobodila pojedinca i izjednacila igraliste. Umesto toga, brzo postaje tehnologija za koju mnogi sada veruju da ugrozava nasu pojedinacnu autonomiju.

Ovo nije pravac koji sebi mozemo priustiti da slepo prigrlimo. Mi treba da stitimo nase granice i identitete podjednakom budnoscu. Ali ako Amerikanci misle da ih spijuniraju, vlada ili biznisi, dok se prikljucuju na Net, dok salju e-mail poruke baki, gledaju video, kupuju licne poklone ili prave web stranice, mi cemo pretvoriti sajberspejs u policijsku drzavu.

U tom slucaju, mozda cemo dobiti bitku protiv terorizma, samo da bismo izgubili rat protiv tiranije.