09.02.2002.
 
Isabel Vincent
 
Milosevic i `pljacka stoleca` od 14 milijardi funti
 
U onome sto neki pozdravljaju kao "sudjenje stoleca", bivsi jugoslovenski  lider Slobodan Milosevic ide pred tribunal u Hagu u utorak optuzen za genocid i ratne zlocine.
 
Ali u Jugoslaviji vlasti su zauzete prikupljanjem dokaza za drugi navodni zlocin. Oni to nazivaju "pljacka stoleca" - sistematsko pranje procenjenih 14 milijardi funti od strane g. Milosevica i njegovog bliskog kruga tokom 13 godina na vlasti.
 
Jugoslovenske vlasti smatraju da su ova nezakonita sredstva pomogla da se finansiraju paravojne snage koje su odgovorne za neke od najgorih dela etnickog ciscenja u ratovima koji su doveli do raspada bivse Jugoslavije.
 
Oni kazu da je ostatak ukradenog novca otisao na bogacenje g. Milosevica i njegovih prijatelja, koji su navodno sakrili svoje bogatstvo na racunima u bankama u Svajcarskoj i Kipru, i kompanijama koje osnivaju sirom sveta.
 
"Milosevic je organizovao ovo barokno stanje", rekao je Aleksander Radovic, direktor srpske Uprave javnih prihoda, koja, u sprezi sa Ministarstvom finansija i Narodnom bankom Jugoslavije, predsedava istrazi o navodnom privrednom kriminalu tokom Miloseviceve ere.
 
"Mi zelimo da im sudimo, i zelimo da svi odu u zatvor".
 
Jedan od prvih tajkuna Miloseviceve ere koji ce se suociti sa krivicnom istragom je Bogoljub Karic, 48-godisnji Srbin koji se uzdigao nepoznanice na svom rodnom Kosovu, gde je bio mali biznsmen i kafanski muzicar, i postao jedan od najbogatijih ljudi u Jugoslaviji.
    
Na pocetku g. Miloseviceve vladavine, g. Karic je platio da se prevedu i objave dva toma memoara Mire Markovic, zene g. Milosevica. G. Karic je takodje pozajmljivao gdji Markovic svoj privatni avion.
 
Za njega jos kazu da je platio renoviranje beogradskog apartmana Miloseviceve cerke Marije, dok je njihov sin, koji je mrzeo skolu, dobio diplomu privatnog univerziteta g. Karica u Beogradu.
 
G. Karic je takodje bio i ministar u kabinetu g. Milosevica tokom 78-dnevne NATO kampanje bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.
 
Srpske poreske vlasti smatraju da g. Karic jos uvek radi kao porodicni bankar Milosevica i kontrolise bogatstvo koje je procenjeno na oko 2,8 milijardi funti.
 
Sredinom 1990-ih, g. Karic je kupio nekretnine i osnovao kompanije u Londonu i Irskoj.
 
On je vodio svoje posede u Britaniji iz kancelarije u ulici Conduit i inkorporiranih kompanija u Dablinu. On i njegova porodica, od kojih neki zive u Britaniji, takodje su neuspesno pokusali da dobiju irsko drzavljanstvo.
 
Prema jugoslovenskim istraziteljima, jedna od dablinskih kompanija g.  Karica, Daki International, navodno se koristila kao kuca za pranje novca prebacivanog iz Jugoslavije preko njegove sopstvene Astra banke.
 
Ovu banku je zatvorila jugoslovenska Narodna banka prosle godine posto je g. Karic odbio da plati 21 milion funti poreza propisanih kompanijama koje su profitirale od veza sa Milosevicevim rezimom.
 
"Tokom godina na milione dolara je proslo kroz Astra banku u Beogradu do bancinog inostranog ogranka na Kipru, a zatim u njene inostrane kompanije na Kipru i u Irskoj", tvrdi  Mladjan Dinkic, guverner Narodne banke Jugoslavije. "Sigurno je samo da se taj novac nikad nije vratio u Jugoslaviju".
 
G. Dinkic je pokazao debelu fasciklu dokumenata koje su vladini istrazitelji prikupili o g. Karicu tokom proteklih sedam meseci.
 
Kad je g. Karic pozvan da objasni navodno fiktivne kredite koje je njegova banka izdavala da bi prebacila 35 miliona funti u svoju irsku kompaniju, on je podneo dokumenta koja je g. Dinkic nazvao "amaterskim falsifikatima".
 
G. Karic i sluzbenici Astra banke su odmah optuzeni za falsifikovanje dokumenata.
 
"Takva je bila kultura potpunog imuniteta pod Milosevicem da ovi ljudi nikad nisu ni pomislili da ce ih neko pozvati na odgovornost ili proveravati njihovu dokumentaciju", kaze g. Dinkic, tvrdeci da je g. Karic ponudio da plati mito da zaustavi istragu poslovanja Astra banke.
 
Krajem prosle godine Narodna Banka je optuzila g. Karica za privredni kriminal. G Dinkic se pojavio na televiziji da optuzi g. Karica da koristi stednju svojih ulagaca da renovira vile na Dedinju, najekskluzivnijem kraju Beograda, gde jos uvek zivi porodica Milosevic.
 
G. Karic je zestoko porekao sve optuzbe protiv sebe. U decembru se pojavio na televiziji da kaze da su te optuzbe deo zavere njegovih politickih neprijatelja da podriju njegove poslovne mogucnosti u Jugoslaviji.
 
Uz Astra banku g. Karic i njegova tri brata poseduju i kompaniju mobilne telefonije Mobtel i televizijsku stanicu (BK Televizija). Takodje imaju kompanije i u Rusiji.
 
Prema poverljivoj krivicnoj istrazi koju vrsi Ministarstvo unutrasnjih poslova neki clanovi Milosevicevog  rezima su profitirali od medjunarodnih sankcija nametnutih Jugoslaviji 1992., orkestriranih slozenih piramidalnih shema i nezakonito profitirali od hiperinflacije, koja je bila rezultat nekontrolisanog stampanja novca pocetkom 1990-ih.
 
Neki prijatelji Miloseviceve ere su jos koristili i sheme prekomernog fakturisanja i provizija da prikupe na milijarde funti, koje su prokrijumcarili van zemlje u banke u Svajcarskoj, Kipru, Lihtenstajnu i Libanu.
 
"Shema prekomernog fakturisanja, koja je imala za rezultat razlicit privredni kriminal, nastala je iz potrebe da se kupe predmeti neophodni za svakodnevni zivot ljudi u Jugoslaviji, kao sto su lekovi, nafta, bolnicka oprema, benzin, hrana i odeca", pise u poverljivom memorandumu iz kancelarije beogradskog javnog tuzioca, upucenom vladi Svajcarske, kojim se trazi da se blokiraju racuni u svajcarskim bankama koji pripadaju clanovima najuzeg kruga g. Milosevica.
 
Ocekuje se da jugoslovenska istraga o privrednom kriminalu postane vazna stavka u slucaju protiv g. Milosevica na medjunarodnom sudu za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju u Hagu.
 
Ali nova generacija jugoslovenskih lidera, posvecena vladavini zakona i demokratije, kaze da je ta istraga najvaznija za ponovnu izgradnju poljuljane kredibilnosti Jugoslavije u svetu.
 
"Tajkuni koji su se obogatili na privilegijama tokom Milosevicevog perioda sada pokusavaju da koriste svoj prljavi novac da ustanove regularni biznis ovde", kaze g. Dinkic.
 
"Mislim da je jako vazno da se izbegne scenario koji je imala vecina zemalja Istocne Evrope posle komunizma. Mi ovde ne zelimo prljavi kapital jer sa prljavim kapitalom dolaze i prljavi ljudi a oni stvaraju druge socijalne probleme. Mi ih ne zelimo".
 
Isabel Vincent je dopisnik lista National Post
 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright © 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.