VINCENT JAUVERT:
NISTA SE NIJE ODVIJALO PREMA PLANU 
Le Nouvel Observateur (Paris), 01.07.1999.

Sada kada je rat zavrsen desetak ljudi koji su bili u sredistu vojne i diplomatske masinerije Atlantske alijanse pristali su da otkriju mnoge tajne cinjenice u vezi ovog konflikta, ciji intenzitet i trajanje niko nije mogao da predvidi. A rekli su dovoljno da pokazu da se rat protiv Milosevica nije odvijao onako kako su to tvrdili NATO predstavnici za stampu tokom tih 79 dana. 

Mislili smo da ce dve noci biti dovoljne 

Iz razlicitih izvora jasno izlazi da su diplomate alijanse i nekoliko njenih politickih lidera smatrali da ce naterati Milosevica da se pokori vrlo brzo, nakon samo par vazdusnih napada. "Mislili smo da ce dve noci bombardovanja biti dovoljne" rekao je jedan visi NATO diplomata. Sto se toga tice, Bil Klinton je upravo priznao ovo prvi put: "Mislio sam" poverio se on proslog petka, "da ce Milosevic da se preda nakon dva-tri dana..."

Jedan drugi diplomata u je Briselu takodje napravio ovo izuzetno otkrice: "Pocetni plan napada - onaj pravi, onaj o kome niko zvanicno ne prica - zahtevao je prvo i pre svega udar upozorenja: dve noci bombardovanja u svim pravcima. Cilj napada bio je da se Milosevic ubedi u roku od par sati. Ciljevi za te dve noci bili su vise politicki nego vojni (predgradja Beograda, na primer). Ti ciljevi su dogovoreni direktno sa Klintonom, Blerom, Sirakom i njihovim nacelnicima staba, s tim sto niko u NATO, osim generala Klarka, nije znao nista o tome."

Jedan NATO zvanicnik je komentarisao: "Imali su na umu Bosnu, gde se Milosevic vrlo brzo slomio. Setite se da su sredstva upotrebljena na pocetku bila potpuno ista - 400 aviona za nekih 50 meta." Jedan drugi diplomata je rekao: "Operacija je pocela u sredu, 24. marta, uvece. Mislili smo da ce nam do petka ujutru najkasnije Milosevic nekako staviti do znanja da prihvata sporazum iz Rambujea. Cekali smo na signal: telefonski poziv od jugoslovenskog nacelnika staba, sednicu Parlamenta u Beogradu - kako se to desilo dva meseca kasnije - ili nesto drugo. Ali nista se od toga nije dogodilo."

Diplomate su se zavaravale

Zasto tako lose prognoze? Jedan visi NATO vojni zvanicnik je objasnio: "Politicari su se zavaravali. Oni su bili zarobljeni u diplomatskom levku. Pogresno su protumacili ono sto se dogodilo u Rambujeu." Prema nekoliko diplomata, Francuzi i Amerikanci, a narocito Britanci koji su bili prisutni u Rambujeu, mislili su da ih jugoslovenska delegacija podstice da predju na vojnu akciju, da Milosevic prosto ceka na takvu priliku da bi se casno povukao. "Indirektno su nam rekli: paket (sporazum) je dobar, ali Milosevic mora da bude u mogucnosti da pokaze svojoj javnosti da je ucinio sve da spase Kosovo." Stavise, neke obavestajne sluzbe - a narocito britanski MI5 - su imale izvore u samoj pratnji beogradskog despota koji su "prenosili istu poruku: samo mali podstrek je dovoljan da Milosevic popusti."

Na srecu dosle su izbeglice

Kada se, tokom vikenda nakon prvih vazdusnih napada, na hiljade kosovskih izbeglica pojavilo na granicnim prelazima Blace i Morina, zapadne prestonice su bile polu iznenadjene, a polu im je laknulo. Iznenadjene? Jedan sluzbenik francuske obavestajne sluzbe je rekao: "Nasi izvori su ucinili da strahujemo od masakra medju civilnim stanovnistvom i o ovome smo nekoliko puta pricali nasim politickim liderima. Ali cak ni u nasim najpesimistickijim prognozama nismo predvideli etnicko ciscenje."

A sta je sa gomilanjem vojske duz kosovske granice par dana pre prvih vazdusnih napada? "Sve obavestajne sluzbe alijanse imale su istu hipotezu: ili se Milosevic priprema da se suprotstavi NATO intervenciji na kopnu, ili ce cim pocne bombardovanje da ocisti dva-tri glavna centra OVK. Nikom nisu pala na pamet deportovanja. To je bio veliki propust obavestajnih sluzbi." Cuveni "plan potkovica", koji su Nemci predstavili sredinom aprila kao dokaz da je ciscenje unapred isplanirano, nije otkriven sve dok rat nije poceo, i to od strane austrijskih agenata. On je bio podeljen tajnim sluzbama samo nekih zemalja alijanse, u okviru razmene "Totem".

Kada je proslo iznenadjenje, Evropljanima je trebalo nekoliko dana da shvate sta se zaista desava na Kosovu. "Ni Generalni direktorat za spoljnu bezbednost ni druge sluzbe nisu imale nijednog agenta na licu mesta u to vreme," rekao je ovaj isti obavestajni oficir. "Ni Helios (francuski spijunski satelit) fotografije nisu pokazale nista. A Amerikanci nisu pricali sta njihovih 17 izvidjackih satelita iznad regiona otkriva. Mi smo bili u mraku. Bilo je neophodno da se vrlo brzo tamo posalju bespilotne letelice i izvidjacki avioni."

Olaksanje? Jedan visi NATO zvanicnik je objasnio: "Nakon fijaska munjevitih napada izbeglice su nam pruzile novi cilj za rat. To je bilo od kljucne vaznosti. Bez njih bismo vrlo brzo morali da skockamo sporazum sa Beogradom u zamenu za kraj bombardovanja. To sto je dozvolio Kosovarima da odu je bila najveca Miloseviceva greska." Jedan francuski vojni zvanicnik je upitao: "Da li se secate malog ranjenog 10-godisnjeg decaka sa Kosova koji nije mogao da spase svoju sestricu iz vatre? Pa, dokazi njegovih slika emitovani sirom sveta bili su vredni vise od 50 divizija..."

Sramotnih pola dana

Sta je moglo da se uradi u vezi izbeglica? "Pola dana, sramotnih pola dana," rekao je jedan diplomata u Briselu, "NATO zemlje su oklevale: da li bi trebalo da im pomognemo ili ne? Bilo je neke skandalozne razmene primedbi o o tome koliko bi bilo korisno da se oni ostave njihovoj sudbini. Onda, na srecu, odlucili su da naprave kampove. Demokratije su obavile odlican posao u ovom pogledu!"

Medjutim, par dana kasnije jedna slicna debata se zavrsila drugacije: ona se ticala obezbedjivanja namirnica za izbeglice koje su jos unutra, na hiljade muskaraca, zena i dece koji su lutali sumama Kosova. "Sirak je bio taj koji je poveo raspravu o ovom pitanju," seca se jedan visoki francuski vojni zvanicnik. "Ali NATO nije hteo da to uradi. Takve opreacije bi poremetile vojnu kapanju: transportni avioni bi se morali zastiti, morali bi da lete veoma nisko, a iznad svega zauzeli bi dragocene vazdusne koridore. Tako su Amerikanci tvrdili da je nemoguce znati gde su raseljene osobe, da bi namirnice mogle biti od koristi Srbima... To je bila jedna niska epizoda u humanitarnom ratu." Na kraju je izvrsena jedna jedina takva operacija: avion Antonov pun namirnica, u kojem su bili piloti iz Moldavije - basnoslovno placeni - preleteo je Kosovo, ali piloti nisu mogli da isporuce sanduke u pravilne destinacije. 

Amerikanci su bombardovali neplanirane ciljeve

Zaustaviti generala Veslija Klarka i Pentagon: ovo je bila opsesija francuskih politickih vlasti tokom cele kampanje. "Na pocetku smo preko radija i CNN-a saznali da su Amerikanci bombardovali mete koje nisu predvidjene NATO planovima," rekao je jedan visi francuski vojni zvanicnik. "Americka avijacija je odbila da se povinuje fazama jedan, dva i tri. Imala je nameru da bombarduje vojne i politicke ciljeve svuda." Jedan drugi francuski zvanicnik je rekao: "Bili smo na ivici otvorenog sukoba sa Vasingtonomn. Stavise, mi smo se odlucili za suptilniju strategiju..."

U Parizu je odluceno da se americka avijacija dobro drzi na oku. "Nase bespilotne letelice, nas avion izvidjacki Mirage IV, nas AWACS i nas Helios su nam omogucili da budno pratimo americke operacije." Jedan francuski zvanicnik je dodao: "Bilo je i drugih tehnika da se sazna gde oni vrse vazdusne napade. Na primer, Amerikanci su nas cesto molili da im napunimo gorivo u vazduhu. U ovu svrhu su morali da kazu gde njihovi avioni idu." U isto vreme americka avijacija je drzala avione koji su imali specijalni zadatak da spasavaju americke pilote koji se spuste na Kosovo i u Srbiju. Ovom spasilackom timu je takodje trebalo da se puni gorivo. Amerikanci su ovu misiju prepustili francuskim Puma helikopterima. "Da bismo mogli da uradimo ono sto se trazilo od nas," objasnili su izvori u Parizu, "Amerikanci su morali da nam daju neke indikacije o destinaciji njihovih bombardera. Ovo su bile veoma vredne informacije..."

Odmeravanje snaga izmedju Klarka i Jelisejske palate

Nakon nekih 10 dana Francuzi su pokazali Vesliju Klarku da znaju dosta o neovlascenim vazdusnim napadima. Zahtevali su pravo da nadgledaju bombardovanja koja vrsi americka avijacija. U zamenu za to pristali su da dozvole Atlantskom vecu da odobri faze "2 plus" i cak "2 plus plus" - to jest, dali su ovlascenje da se bombarduju ciljevi civilnog tipa.

Pocelo je odmeravanje snaga izmedju Monsa - Klarkovog glavnog staba - i Jelisejske palate [kancelarija francuskog predsednika]. Nekoliko puta na dan francuski ministar odbrane primao je listu svih bombardovanja planiranih za predstojece sate, ukljucujuci tu i one koje su vrsili Amerikanci. U slucaju "spornih" meta, bio bi obavesten licno nacelnik staba Zaka Siraka, a cesto i sam Zak Sirak. Prema jednom americkom zvanicniku u NATO, "ponekad bi nasi avioni kruzili iznad svojih meta u cekajuci da Sirak da dozvolu za nastavak akcije. Punili bi gorivo u vazduhu, a kada bi Jelisejska palata rekla 'ne' piloti bi se vratili praznih ruku i ludi od besa."

Francuska je narocito bila odlucna u tome da postedi Crnu Goru. Osim aerodroma u Podgorici, gde su srpski migovi isli da traze zastitu, Zak Sirak, u koordinaciji sa Lajonelom Zospenom, odbio je sve ciljeve na crnogorskoj teritoriji. "Nasa pozicija je bila vrlo nezgodna," pricao je jedan francuski zvanicnik. "Od samih prvih dana morali smo da ubedjujemo Klarka da ne bombarduje srpsku mornaricu ukotvljenu pored crnogorske obale, a narocito dve podmornice koje bi mogle biti pretnja saveznickim snagama na Mediteranu. Kao sto mozete i zamisliti, to nije bilo lako." Francuska je takodje bila protiv vazdusnih napada na crnogorsku obalnu odbranu. Specijalne snage su bile te koje su ih stavile van akcije. 

I poslednje, i iznad svega, Pariz je odbio bombardovanje luke Bar, preko koje je prolazio veliki deo goriva namenjen za srpsku vojsku. "Amerikanci i Britanci su bili sokirani," rekao je jedan visi zvanicnik u Parizu. "Ne samo da smo odbili da dirnemo tu luku, vec smo dugo bili protiv naftnog embarga za Srbiju."

Na samitu u Vasingtonu krajem aprila na Francuze je izvrsen pritisak. Da bi presusili dovod goriva oni su konacno predlozili bombardovanje osam mostova koji spajaju Srbiju sa Crnom Gorom. "Ali, cudno je, objasnio je jedan francuski general, da Klark nije u potpunosti sproveo ovu akciju 'stavljanja u kavez'."

Onda je dosla "bitka za Beograd." "Klark je zeleo da bombarduje maksimalan broj simbolicnih ciljeva u srpskoj prestonici," objasnio je jedan NATO zvanicnik. "A Pariz je dao sve od sebe da to spreci." Kao sto znamo, Jelisejska palata se ne bi slozila sa unistavanjem gradskih mostova. Amerikanci su petog aprila podneli svoj prvi zahtev da se bombarduje srpska televizija. Francuski nacelnik staba, general Kelc, odmah je preneo svoje rezerve Zaku Siraku i Lajonelu Zospenu - narocito zbog prisustva pravoslavne crkve u podnozju tornja. Pariz nije popustio tri nedelje. Bilo je desetak zrtava. 

"Francuzi su takodje nekoliko nedelja pruzali otpor kada je bila u pitanju misija vezano za Milosevica, pre nego sto su rekli 'da,'" rekao je jedan NATO zvanicnik. "Faza tri je bila totalni rat," objasnio je jedan francuski vojni zvanicnik. "Bez, ili skoro bez ikakvih ogranicenja po pitanju kolateralne stete..." Generali u Briselu tvrde da su francuske rezerve produzile patnju Kosovara za nekoliko nedelja. Ko zna?

Mora se raditi i na javnom mnjenju

Tokom konflikta politicki lideri su se plasili da ne izgube podrsku svog javnog mnjenja. Nedeljama je NATO redefinisao svoju komunikacionu strategiju, koja je bila vrlo krhka i pre toga. "Prvih par dana nismo mogli da obezbedimo precizne informacije od vojske. Morali smo da ih fabrikujemo," rekao je jedan NATO zvanicnik. Onda je pokrenuta masinerija. Svaka od zemalja alijanse je primila poverljivi bilten iz Brisela vezano za koordiniranje tema nacionalne propagande. "Imali smo prilicno efektivnu taktiku za tretiranje gresaka," objasnio je jedan NATO general. "Najcesce smo znali precizne uzroke i posledice takvih akcija. Ali da bismo umirili javnost mi bismo rekli da vrsimo istragu, da ima puno hipoteza. Istinu bismo otkrili tek dve nedelje kasnije, kada ona vise nikog nije zanimala. Mora se raditi i na javnom mnjenju."

Milosevicev mozdani udar

(barem) Cetiri glasine su brinule zapadne lidere do razlicitog stepena. "Prva je bila najava smrti odredjenih kosovskih lidera. Ovo je prosto bila greska britanske sluzbe MI6 i nemacke sluzbe BND," objasnio je zvanicnik francuske tajne sluzbe. Zatim je nekoliko obavestajnih agencija obavestilo politicare, koji donose odluke, da je prema nekim njihovim izvorima Milosevic ozbiljno bolestan. On je navodno imao mozdani udar i treba uskoro da ide u Kinu na lecenje. Specijalisti obavestajnih sluzbi su ispitali ono malo video snimaka koji prikazuju srpskog despota. Njima se cinilo da mogu da vide odredjen stepen ukocenosti u njegovoj desnoj ruci, sto je mozda cinilo ovu glasinu verodostojnijom. Ova glasina - koja je mozda tacna - jos uvek kruzi. 

Bombardovanje kineske ambasade je jasno prouzrokovalo sve moguce glasine. Na pocetku je najupornija glasina bila ona da je postojala zavera jednog dela Srba, koji su navodno "osvetlili" ovu zgradu u trenutku kada je a US B2 leteo iznad nje. Tri dana kasnije, preciznije 11.maja, francuske obavestajne sluzbe su obavestile svoje politicke vlasti da ne veruju u ovo. U medjuvremenu je francusko vojno osoblje budno ispitivalo listu ciljeva "predlozenih" svakog dana tokom nedelje pre ove greske: "Koordinate ambasade su se pojavljivale par puta. Ali uvek sa pogresnom identifikacijom. Sto se nas tice, ta ogromna greska je zaista bio slucaj greske u identitu." Jedan NATO general je rekao: "Koliko ja znam, SAD mape su bile dobro azurirane. U stvari, te veceri je Klark zeleo bombarduje 'mobilni cilj,' koji je nazalost prolazio ispred ambasade." Je li ovo istina? To ostaje tajna...

I poslednje - a ovo je nepotvrdjeni izvestaj koji je najvise brinuo zapadne vojne lidere - Rusi ili Belorusi su tokom konflikta ocito snabdevali Srbiju velikom kolicinom protivraketnih baterija. "Ovo je bio rezultat supertajnog bartera," rekao je jedan francuski zvanicnik. "Prema nekoliko diplomatskih posiljki, ostaci aviona F117 kojeg su oborili Srbi predati su Rusima, koji su u zamenu za to snabdevali Beograd protivraketnom opremom."

Kopnena invazija - Sa severa ili juga

Kopnenu intervenciju, u slucaju jasnog neuspeha vazdusne kampanje, politicki lideri su razmatrali u nekoliko prilika. Ali nikad nije bila na dnevnom redu Vojnog komiteta NATO. Drugim recima, nikad nije planirana. Razgovaralo se o njenoj upotrebi kao propagandnom orudju. Pocetkom aprila lideri alijanse su shvatili da treba odrzavati sumnje kod Milosevica. Malo po malo, odlucili su da koordiniraju svoje izjave u tom cilju. "To je bila potpuno namerna komunikaciona strategija," objasnio je jedan NATO zvanicnik. "Na samitu u Vasingtonu smo odlucili da ne intervenisemo vojno, vec da predlozimo suprotno. Ovo je bio tezak zadatak jer smo morali da izbegnemo da se uplasi javnost koja je najvise oklevala - Nemci i Italijani." Jedan francuski diplomata je dodao: "Iber Vedrin je u nekoliko prilika molio svoje britanske kolege da ne idu predaleko." Naravno, iscrtano je nekoliko planova. Pre pregovora u Rambujeu francusko vojno osoblje je ispitalo ovo pitanje, koje je bilo podneto Vecu obdrane. Koncept je bio intervencija sa 100.000 ljudi. "Ali bi, prema nasim predvidjanjima, bilo znacajnih civilnih gubitaka," kaze jedan od ljudi blisko upucenih u tu stvar. 

NATO birokrate su predvidele dva glavna scenarija za kopnenu intervenciju - jedan sa juga, preko Albanije i Makedonije, a drugi sa severa, preko Bosne i Madjarske. "Prema nasim proracunima," rekao je jedan NATO general, "ovaj prvi je bio mnogo smrtonosniji. Ali da se predju ravnice na severu znacilo bi uzeti Beograd, sto uopste nije bio navedena svrha rata." Tako je Brisel radio uglavnom na prvom scenariju, onom sa juzne strane. "Postojale su dve verzije," objasnio je jedan vojni zvanicnik. "Postojao je 'Plan A,' koji je ukljucivao 100.000 ljudi i 'Plan a minus,' koji je ukljucivao 70.000 ljudi. Ovaj drugi bi verovatno bio primenjen da je konflikt trajao predugo." Predugo? 28. maja u Bonu britanski, francuski, nemacki i americki ministri odbrane su odlucili da ozbiljno predvide takvu operaciju "pocetkom leta." Kada tacno? "Krajem juna ili pocetkom jula," odgovorio je francuski zvanicnik, to jest - sada."

Prevod:Tanja Bjeletic
Copyright 1999 beograd.com. All Rights reserved