U svom govoru veteranima iz stranih ratova, koji je odrzao u ponedeljak, g.Klinton je podsticao Kongres da dodeli jos milijardi pomoci inostranstvu, van onoga sto se vec sliva u Bosnu i druge problematicne tacke sirom planete. Ovo, rekao je g.Klinton, je nacin da se izgradi stabilnost u inostranstvu i cak "sprece ratovi". Ujednom od jezivijih pasusa govora g.Klinton je rekao veteranima da "je najskuplji mir daleko jeftiniji od najjeftinijeg rata". Pitamo se koliko je veterana u tome detektovalo odjek iz 1930.godine. 

U razvojnoj ekonomiji ozbiljan rad je posevcen tome, koji detaljno opisuje slucaj koji gorovi protiv pruzanja pomoci inostranstvu, iako, koliko mi znamo, nijedan se ne bavi pitanjem da li pomoc inostranstvu sprecava ratove. Mi znamo da je znacenje koje je g.Klinton hteo da prenese da pomoc koja pada s neba kao kisa cini da se dese dobre stvari, ali realisticnija interpretacija bi mogla biti da novac izaziva da se losi ljudi zadovolje sa valjanjem u korupciji pre nego u organizovanom ubijanju.

Prema jucerasnjem izvestaju u listu Times, izgleda da se nesto slicno tome desava u Bosni. Ocito da se agencija odgovorna za civilne aspekte Dejtonskog mirovnog sporazuma, Kancelarija Visokog predstavnika, zabrinula da ce puno pomoci otici bez odobrenja. Visoki Predstavnik porucio je tajnu studiju koju je uradila njegova jedinica za borbu protiv prevara i zavrsio je sa poverljivim izvestajem od 4.000 stranica, koji je onda nekako procureo do lista Times. 

Detalji pruzaju koristan alat za uzimanje uzoraka o tome kako pomoc moze lose zavrsiti. Ispada, na primer, da je Agencija za medjunarodni razvoj izgubila oko 4 miliona USD u jednoj bosanskoj banci koja daje zajmove laznim klijentima i prijateljima, ali to nije sprecilo agencije za pomoc da im veruju. Prema ovom izvestaju, AID takodje ima puno posla u bosanskim sudovima, pokusavajuci da prikupi vise od 10 miliona USD u zajmovima koji su dati 19 bosanskim kompanijama neplatisama.

Prica u listu Times navodi takve slucajeve kao sto su gradonacelnik jednog bosanskog grada koji koristi novac od pomoci namenjenoj za pomoc farmama da umesto toga pomogne svom bratu da osnuje banku. Jedan drugi bosanski grad koji je dobio veliki komad finansijske pomoci koristi gradske finansije da izgradi trkaliste za konje.
Samo vi mnozite i dalje, da dobijete navodnu ukupnu sumu pomoci od 1 milijardu USD koja je otisla tamo. Za svaki zloupotrebljen ili direktno ukraden dolar, imate nekog bosanskog zvanicnika koji, motivisan novcem iz pomoci, odlucuje da uradi nesto neposteno. Sumnjamo da ovo promovise mir i stabilnost. 

Niti je ovo narocito zdravo za nacije donatore, kao sto je SAD. Odlucivanje ko ce dobiti pomoc stavlja veliku diskrecionu moc u ruke nasih sopstvenih zvanicnika. Koordinisuci svoje napore sa ponekad korumpiranim zvanicnicima u dalekim, cesto haoticnim mestima, nasi sopstveni drzavni sluzbenici imaju moc da odluce ko ce dobiti veoma velike sume novca, pod uslovima koji su vrlo cesto tajni i tesko ih je kontrolisati. Ovo je formula za korupciju u nasim sopstvenim redovima - i finansijsku i duhovnu.

Bosna, naravno, nije izolovan slucaj. Izvestaji su puni pomoci, sirom sveta, koja odlazi da podstakne korupciju, kradju i zloupotrebu od strane samih ljudi kojima bi trebalo da pomogne. U uvodnom clanku razmatramo nedosledan tretman korupcije u dve velike zemlje primaoca pomoci - Indoneziji i Rusiji. Pomoc se u milijardama slivala u Afriku tokom decenija, podupiruci bezbroj kleptokratija. Niti se cini da je sprecila neke od najstrasnijih ratova i nasilja naseg vremena - u mestima kao sto su Ruanda, Liberija i Sierra Leone. 

Do sada se cini da je nekima od javnih zvanicnika sa najvise iskustva u ovoj vec svega dosta. Na konferenciji o rekonstrukciji na Balkanu, proslog meseca, Visoki komesar UN za izbeglice, Sadako Ogata, primetila je da "vlade mogu da vam upropaste zivot". Rekla je: "U ovim zemljama vam je potrebna vladavina zakona; ako to nemate, novac ce nestati". Na istoj toj konferenciji zamenik premijera Bugarske, ministar Aleksandar Boskov, se slozio: "Nikakav novac ne treba da ide vladama u ovom regionu. Ni jedan cent."

Ako g.Klinton zaista zeli da promovise zdrav razvoj i mir u inostranstvu, trebalo bi da uradi vise da bi ostavio ovaj biznis privatnom sektoru, koji je mnogo osetljiviji na profit. Takodje bi trebalo da insistira na tome da SAD ne moze da pruza pomoc kada njeni poreski obveznici nisu zvanicno obavesteni o dokazima masovne zloupotrebe u mestima kao sto je Bosna. Zaista, pre nego sto zatrazi od Kongresa da izglasa jos takve finansijske pomoci, predsednik bi trebalo da i sam podnese kopiju ovog izvestaja od 4.000 stranica, da obavesti poreske obveznike zemlje o njemu, i da im objasni kako predlaze da se sprece takvi ogromni gubici, prevare i zloupotrebe strane pomoci.

Prevod:Tanja Bjeletic
Copyright ©1999 beograd.com. All Rights reserved