Zapadno ratno reporterstvo je selektivno, a prave price o kosovskoj krizi uglavnom ostaju neispricane. Prosle nedelje je navodno 14 clanova jedne porodice poginulo kada je raketa pogodila njihovu kucu. U blizini nije bilo vojnih instalacija. 11.avgusta neutvrdjen broj ljudi je poginuo kada je hriscanski manastir iz 4.veka bombardovan dok su se oni tu okupili da gledaju pomracenje sunca. U maju je jedan moj prijatelj, putujuci kroz severni deo Iraka, naisao na ostatke krda ovaca sa povredama od eksplozija. Pastir i njegova porodica, njih sestoro, poginuli su od bombi prethodnog dana, njihove ovce narednog dana. Osim sto je to objavljeno u rubrici kratke vesti u listu Guardian, ovo za Britaniju nisu bile vesti. 

Ovakvi cinovi ubistava su rutinski, a sprovode ih americki i britanski piloti u Iraku. "Mi ne gadjamo civile" i "piloti se brane", kaze Ministartsvo spoljnih poslova. To je prevara koja podseca na jednu staru laz da avioni Hawk nisu bili korisceni u istocnom Timoru. Laganje uglavnom nije neophodno, kako je to Orvel naglasio u predgovoru svojoj knjizi Zivotinjska farma, kada "se nepovoljne cinjenice drze u tajnosti". Jedan skorasnji izvestaj UNICEF-a, koji tvrdi da se smrtnost dece u Iraku duplo povecala i da sada iznosi pola miliona, na kratko je prekinuo tisinu, verovatno jer je bio "odmeren" - to jest, korisno je pomerio krivicu par centimetara, sa sankcija Iraku pod anglo-americkim vodjstvom na iracki rezim. 

Brojne druge studije o patnji civilnog stanovnistva Iraka su ignorisane ili zakopane. Jedan izvestaj UNICEF-a iz 1997.godine, koji je otvoreno govorio o tome da je neuhranjenost milion dece uzrokovana "posledicama sankcija", uglavnom je ogranicen na clanak u listu The Economist. UN Organizacija za hranu i poljoprivredu je 1995.godine zakljucila da je "moralno, finansijsko i politicko stanovistve medjunarodne zajednice, odlucne da odrzava ekonomske sankcije, dovedeno u pitanje zbog procene da je od avgusta 1990.godine 567.000 dece u Iraku umrlo od posledica sankcija." To je cetiri puta vise od broja dece koja su umrla u Hirosimi. 

Prema datoteci lista Guardian, o ovome su pisala dva pasusa u ovim novinama i u listu Times, i jedna recenica u listu Financial Times. Nije bilo nikakve politicke debate, a nema je ni sada. Od premijera se nikad nije trazilo da brani politiku koja je, po definiciji raznih medjunarodnih konvencija, genocidna. 

Neljudi su zajednicki fenomen u dobu medija. Zrtve se proglasavaju vrednim ili nevrednim, u zavisnosti od stepena krivice Zapada. Od zavrsetka "pravednog rata" na Balkanu vise od 170.000 Srba je "etnicki ocisceno" iz svojih kuca na Kosovu, na isti nacin na koji su bili terani etnicki Albanci.

Isti je toliki broj Srba koje je pre sedam godina hrvatski rezim prognao iz Krajine, uz pomoc ljudi iz americkog ministarstva spoljnih poslova koji su ga podrzali u tome. Mnogi Srbi koji sada beze sa Kosova su oni koji su preziveli zverstva u Krajini. Sada su su isto toliko zrtve NATO-ve kampanje etnicke mrznje koliko i albanskih bandi, cija zastrasivanja i ubistva obuvataju cak i Crnogorce i Cigane. 

Je li ovo vest? Pomalo. Bilo je tu nekoliko izuzetnih primera izvestavanja. Inace, na dobrom je putu da zavrsi u rubrici kratke vesti. Oni koji prave galamu su vec dugo nemi, posto su dobro uverili premijerovog predstavnika za stampu da su uradili isto tako dobar propagandni posao kao sto je i on. 

Takodje cuti i sam iscrpljeni bombas, ciji je "moralni krstaski pohod" bio savesno podignut sa nivoa pijanog brbljanja na svaku naslovnu stranicu i svaki BBC bilten, i ciji se "novi internacionalizam, gde se brutalna represija citavih etnickih grupa nece vise tolerisati" sada otkriva da je lazan, kako NATO predsedava tacno takvoj represiji na Kosovu. 

Istina iza svega ovoga, sto Harold Pinter naziva "dubina sramote", je da bi na hiljade nevinih Srba i etnickih Albanaca, zrtava NATO "rata," danas bili zivi da su zapadni lideri iskoristili tri izuzetne prilike za mir. Dve su bile na razgovorima u Rambujeu: u februaru, kada se Robin Kuok hvalio u Parlamentu o sporazumu cijih 90% mirovnih uslova su Srbi spremni da potpisu, pa onda u martu, kada su Srbi ponovo bili spremni da potpisu - sve dok im nije poslednjeg dana urucen tajni dodatak sporazumu, kojim se u stvari od njih zahtevalo da predaju celu Jugoslaviju NATO okupaciji. 

Povrh svega, jugoslovenska skupstina je 23.marta pozvala UN da pregovaraju o diplomatskom resenju koje bi vodilo "postizanju politickog sporazuma o sirokoj autonomiji za Kosovo." Skoro sve ovo ostaje nepoznato britanskoj javnosti. Niti je ikad objavljena kompletna lista ciljeva koje je NATO bombardovao. Ona pokazuje ne "greske", vec nepogresivi sablon civilnog terorizma: bolnice, skole, obdanista, stambene zgrade, elektrane, pijace, farme, crkve, manastiri, protiv kojih su koriscene jezive kasetne bombe koje se koriste za unistavanje personala.

Grupa istaknutih medjunarodnih advokata tvrdi da, ako bi skorasnje podizanje optuznice protiv Slobodana Milosevica bilo kredibilno, morali bi se saslusati dokazi protiv svih prima facie (na prvi pogled) ratnih zlocinaca, a ne da se saslusa samo pravda pobednika. Oni su pripremili ubedljivu optuznicu protiv NATO lidera, ukljucujuci tu i Blera, Robertsona i Kuka.

To su vesti.

Prevod:Tanja Bjeletic
Copyright ©1999 beograd.com. All Rights reserved