Gary Dempsey:
Zastita intervencije
Geri Dempsi, spoljnopoliticki analiticar u Cato Institutu, je vodeci
autor nedavno objavljene knjige "Besplodni poduhvat: Skorasnji susreti
Amerike sa izgradnjom drzave"
Pocetkom jula Busova administracija je poslala specijalnog izaslanika
Dzejmsa Perdjua u Makedoniju da izvrsi pritisak na tamosnju vladu da
krene u mirovne pregovore sa Albancima. Ministar odbrane Donald Ramsfeld
je posle toga ponudio americke trupe NATO-u, ukoliko bi ova alijansa
usla tamo u formi mirovnih snaga. To bila treca intervencija Amerike na
Balkanu za poslednjih 6 godina, i cinican pokusaj da se spase obraz.
Jer sve dublje i diplomatsko i vojno ucesce Vasingtona u Makedoniji nije
vodjeno nekom znacajnom brigom za sudbinu te male zemlje. Umesto toga,
vodjeno je zeljom da se spreci da se odmota klupko NATO-ve pogresne
Kosovske intervencije i da to postane kolosalna sramota. Drugim recima,
zastita intervencije je ono sto vodi politiku Vasingtona vezano za Makedoniju.
Ovo u praksi znaci da su americki politicari spremni da zrtvuju interese
Makedonije da bi sprecili da im Kosovska intervencija eksplodira u lice.
Nazalost, albanski ekstremisti u ovom regionu shvataju koji je pravi
prioritet politike Vasingtona, i koriste to znanje da proguraju finu
formu ucene: Umirite nas u Makedoniji, ili cemo vam jako otezati zivot
na Kosovu.
Izgleda da Vasington razume ovu impliciranu pretnju i smatra da je rizik da
se kaze Makedoncima da popuste albanskim zahtevima manji nego da se kaze
Albancima da popuste zahtevima Makedonaca. Ali ovo je tako jer Albanci
imaju vecu moc nad Vasingtonom nego Makedonci: potencijal da uznemiravaju,
obogaljuju, ili ubiju pripadnike mirovnih snaga NATO, koje broje 40.000
ljudi, sada rasporedjenih u susednom Kosovu.
Kad bi Albanci na Kosovu sada okrenuli svoje puske i uperili ih u NATO,
to bi stvorilo ne samo vojni debakl za Vasington, vec i politicku
sramotu. Vasington bi morao da objasni americkoj javnosti zasto njegovi
bivsi "saveznici" pucaju u NATO vojnike. Suocen sa takvim neprivlacnim
izgledima, Vasington je odlucio da izvrsi pritisak na makedonsku vladu
da izvrsi ustavne promene koje u samim SAD ne bi bile tolerisane. Na
primer, makedonska albanska manjina bi dobila moc stavljanja veta na "svaki
zakon koji pogadja bitne interese Albanaca", cak i ako bi tu meru
podrzala vecina u Parlamentu ove zemlje.
Vasington, naravno, mrzi da prizna da je zastita njegove kosovske
intervencije ono sto vodi njegovu makedonsku politiku. Zbog toga je
spreman da se slozi sa saradom pobunjenika da su OVK, koja operise na
Kosovu, i NOA, koja pokusava da destabilizuje makedonsku vladu proteklih
sest meseci, odvojene organizacije. Koriscenje razlicitih imena je
omogucilo Vasingtonu da odrzi sebicnu fikciju da su skorasnji problemi
ovog regiona eksterni za Kosovo i da NATO intervencija 1999. godine nema
nikakve veze sa problemima u Makedoniji.
Medjutim, u stvarnosti OVK i NOA imaju uglavnom istu opremu i mnoge iste
vojne lidere. Oni takodje imaju mnoge iste vojnike. Zapravo, za 20%
Kosovskog zastitnog korpusa, civilnih odbrambenih snaga koje je
ustanovila UN da zaposli bivse pripadnike OVK, trenutno se ne zna gde su
i smatra se da se bore sa NOA. Osim toga, obe grupe imaju istu
skracenicu na albanskom jeziku - UÇK. To samo mi sa strane koristimo
skracenice OVK i NOA.
Istina je zapravo da je mir na Kosovu lazni mir. OVK i njeni ogranci
nisu odustali od svog ratnog cilja: stvaranja Velike Albanije. Medjutim,
spremnost pobunjenika da nastave da agituju, bore se i provociraju, nije
uopste iracionalna. To je logican ishod Vasingtonske lose zamisljene intervencije
na Kosovu 1999. godine. Zaipravo je ruka pobunjenika jaca i hrabrija,
jer su ucinjeni skoro pobednicima NATO-vom vazdusnom kampanjom protiv
Jugoslavije. S obzirom na taj ishod, oni imaju malo interesa da
poslusaju komande Vasingtona, narocito kad su ove komande u sukobu sa
njihovom sopstvenom nacionalistickom vizijom za buducnost Balkana.
Kao rezultat toga, politika Vasingtona na Kosovu ne stvara uslove za
koje su politicari rekli da ce omoguciti americkim trupama da se konacno vrate
kuci. U stvari, desava se suprotno: razmatra se slanje jos americkih
trupa na Balkan. Zastita pogresne intervencije, cini se, ce sada da
izlegne sopstvenu intervenciju.
[ Ostali clanci i misljenja ] |