22. juni 2002.
 
Christopher Deliso iz Skopja
 

SKOPJE - Vlada SAD je danas optuzena da je pomagala i obucavala albanske paravojne grupe u Makedoniji, u jednom tajnom evropskom izvestaju koji je procurio do holandskog nacionalnog radija.
 
Ovo uzbudjenje zbog tajne veze - za koju se cesto tvrdilo da postoji ali nikad nije dokazana - dalje pogorsava transatlantske odnose koji su vec zategnuti tekucim trgovinskim ratom. Ovaj holandski izvestaj se pojavio u narocito osetljivo vreme za predsednika Busa, koji trenutno tezi da ucvrsti medjunarodnu podrsku za rat protiv terorizma. Americka ambasada u Skopju nije znala za ove optuzbe sve do kasno u petak uvece, i nije jos mogla da da zvanicnu izjavu.
 
Posto odredjeni detalji nisu procurili, izvestaj je filtriran preko Klingerdaar Instituta (ugledne holandske firme za vojnu analizu). Klingerdaar je zauzvrat dao glavne informacije holandskom radiju, koji je takodje intervjuisao nekoliko osoba koje su sluzile u Makedoniji. Istraga se usredsredila na nekoliko kontroverznih epizoda, ukljucujuci tu bitku za Aracinovo (26. juna 2001.) i misiju sakupljanja oruzja "Sustinska zetva" u septembru.
 
Cak i pre ovog novog izvestaja, vec se dugo sumnjalo na americko ucesce u trodnevnoj bici u Aracinovu, pretezno albanskom gradu severoistocno od Skopja. Kako je bitka napredovala, Makedonci su tvrdili da su na ivici da eliminisu snage NOA. Ipak, iznenada su dobili naredjenje da se povuku, a NATO autobusi su stigli  da odvezu tesko naoruzane Albance odatle. U to vreme NATO je tvrdio da je ova intervencija od kljucnog znacaja, jer su Albanci opasno blizu pobede, te je potrebno posredovanje.
 
Prica mnogih svedoka, medjutim, bila je vrlo razlicita. Nemacki list Hamburger Abendblatt je pisao da je 17 americkih vojnih savetnika iz MPRI (privatne vojne kompanije iz Virdzinije) takodje evakuisano sa Albancima. Ovo je, tvrde Makedonci, bio pravi razlog za NATO-vo posredovanje. Ali dok je MPRI imao zvanicni ugovor kao savetnik makedonske vojske, tvrdnje o njegovoj slicnoj prisutnosti kod Albanaca su zestoko poricane.
 
Medjutim, holandski izvestaj potvrdjuje tu vezu i citira nemackog reportera koji je napisao originalnu pricu. Izgleda da su jednog coveka iz firme MPRI zarobili Makedonci. On se uspanicio i masuci svojim americkim pasosem poceo da vice "diplomatski imunitet!" Usled snaznog americkog posredovanja ovaj covek je oslobodjen i evakuisan zajedno sa svojim drugovima i NOA borcima. Evropski izvori su identifikovali ovu osobu da je bila aktivna u obuci bosanskih boraca 90-ih godina.
 
Prema ovom holandskom izvestaju, jos uvek ima puno pitanja bez odgovora o operaciji "Sustinska zetva". U to vreme NATO je odlucio da ce prikupljanje priblizno 3.500 komada oruzja dovoljno razoruzati Albance. Ipak nakon sto je pocelo prikupljanje oruzja, Makedonci su optuzili da NOA daje samo svoje najstarije i najmanje upotrebljivo oruzje. Muzejski kuratori u Skopju su sarkasticno zamolili da se pistolji Albanaca iz ere drugog svetskog rata doniraju njihovoj kolekciji.
 
Evropljani tvrde da je NATO bio sasvim svestan da je predato zastarelo oruzje - i jos, da se cak iz cetiri odsto ovog oruzja nije moglo pucati.
 
Jos je vise osudjujuce svedopcenje makedonskih obavestajnih sluzbi, koje tvrde da je NATO prosto zamenio staro oruzje Albanaca za novo. Ova prica dolazi nezavisno od holandskog izvestaja, od jedne osobe koja je tajno posmatrala "Sustinsku zetvu" kroz dvogled sa obliznje padine.
 
Tokom rata, tvrdi jos holandski izvestaj, stalna telefonska veza je odrzavana izmedju albanskih pobunjenika i visokih americkih zvanicnika. Neke od ovih razgovora su snimile evropske obavestajne sluzbe. U nekom trenutku Amerikanci su postali svesni da ih snimaju i prekinuli su stalnu telefonsku vezu. U tom trenutku, tvrde Evropljani, Amerika je kupila kompjutere sa telefonskom tehnologijom za NOA. Tako je komunikacija obnovljena.
 
Ovaj zapanjujuci izvestaj dolazi u vreme kada Holandija preuzima komandu NATO u Makedoni od Nemaca. Neki analiticari posmatraju osudu americkog ucesca kao direktan poziv Hagu za americke lidere - bas kada SAD potvrdjuje svoje protivljenje svetskom sudu.
 
Proslogodisnji rat u Makedoniji je zapocela samoproklamovana Nacionalna oslobodilacka vojska (NOA), albanska militantna grupa koju je u pocetku osudio portparol NATO-a Dzordz Robertson kao "ubilacke siledzije". Kako se rat nastavljao, medjutim, "teroristi" su se pretvorili u "borce za slobodu". Veliki pritisak Zapada prisilio je ogranicen odgovor makedonske vojske. Kao rezultat toga rat se razvukao, a makedonska vlada je primorana da pregovara sa NOA i njenim sefom, Ali Ahmetijem.
 
Uprkos tome sto je dobila nova prava, kao sto su amnestija za pripadnike NOA, upotreba albanskog jezika i  lokalna vlast, otmice, pucnjava i bacanje bombi od strane Albanaca su se nastavili i posle primirja. Brojni prisutni pripadnici NATO i OEBS-a nisu mogli ili nisu hteli da rese mnoge od ovih zlocina. Iako je i dalje na crnoj listi terorista Dzordza Busa, Ali Ahmeti je osnovao sopstvenu politicku stranku i sada postaje priznat kao politicki igrac u Makedoniji.

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2002 beograd.com. All Rights Reserved.