|
|
http://news.bbc.co.uk/hi/english/world/europe/newsid_963000/963491.stm
Odluka Evropske unije da ukine naftni embargo i zabranu komercijalnih letova - koja je vec bila suspendovana u martu - jos uvek ostavlja Srbiju ciljem jednog broja sankcija.
Uopsteno govoreci postoje dve vrste sankcija protiv Srbije - neke su univerzalne, jer su ih uvele Ujedinjene nacije, dok je druge uvela Evropska unija.
Medjutim, uticaj sankcija Evropske unije je povecan cinjenicom da njih postuju i SAD, skoro sve zemlje u Evropi koje nisu clanice EU i drugi delovi bivseg zapadnog saveza, ukljucujuci tu i Japan.
S druge strane, njih ignorisu Rusija, Kina i jedan broj zemalja u razvoju.
Uz par izuzetaka, sankcije su uvedene Srbiji tako da ne stete njenoj partnerskoj republici, Crnoj Gori, koja ima pro-zapadnu vladu vec tri godine.
Naftni embargo Evropske unije, uveden tokom NATO konflikta sa Srbijom 1999., nikad nije bio zapravo efektan jer on nije obavezivao Rusiju, Kinu, Irak i Libiju.
Ironicno je da je cak i EU krsila sopstvenu zabranu time sto je dostavljala mazut za grejanje srpskim gradovima pod kontrolom opozicije, u okviru sheme pod nazivom "gorivo za demokratiju".
Medjutim, embargo je povecao cenu benzina zbog cene svercovanja. Ocekuje se da cena sada padne upola, na preovladjujuci regionalni nivo od oko 1 DEM po litru.
Ovaj postupak je kozmeticka mera, jer je zabrana letova u i iz Srbije vec bila suspendovana u februaru na sestomesecni period, uz obnavljanje.
Uticaj ove zabrane, dok je bila na snazi, uglavnom je bio gnjavaza za hiljade Srba koji rade ili zive u inostranstvu i njihove rodjake koji su zeleli da ih posete.
Ali je suspenzija ove zabrane pomogla da Milosevicev rezim zaradi vredan prihod od taksi na sletanje i drugih troskova koji su naplacivani stranim vazduhoplovnim kompanijama i putnicima.
Uvedeno 1998. godine, kada se odnosilo samo na drzavne institucije, prosireno godinu dana kasnije da obuhvati sve pojedince i kompanije koje imaju veze sa Milosevicevim rezimom.
Smatra se da je zamrzavanje aktive zaobilazeno na razlicite nacine - narocito putem upotrebe zastupnickih racuna.
Bice potrebno nekoliko nedelja da se pronadje nacin da se odmrzne nesto od te aktive, a da pri tome ostanu zamrznuti bankovni racuni vlasnika povezanih sa Milosevicevim krugom.
Uvedena 1998., ova zabrana je pomogla da se izgladni srpska privreda kojoj je toliko bio potreban strani kapital.
Ova zabrana ce se i dalje primenjivati na odredjen broj kompanija koje su na crnoj listi zbog svojih veza sa Milosevicevim establismentom.
Uvedena 1999., ova mera zabranjuje da 800 zvanicnika povezanih sa Milosevicevim rezimom posecuju zapadne zemlje i licno vode tamo posao.
UN je odgovorio na beogradsku eskalaciju konflikta na Kosovu u martu 1998. uvodjenjem embarga na oruzje Jugoslaviji.
Jos nema inicijative da se ukine embargo na oruzje, sto moze da saceka dok se na napravi neki napredak ka postizanju sporazuma oko Kosova.
Ovo diplomatsko proterivanje datira jos od pre Kosovskog konflikta. Bivsa Jugoslavija je suspendovana iz Generalne Skupsitine UN i Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) 1992. godine, delom zbog umesanosti Srbije u ratu u Bosni i Hercegovini.
Zbog stalnih rasprava sest republika oko sukcesije bivse Jugoslavije - sto je Beograd do sada uzimao za sebe - nije jasno da li ce Jugoslavija sada morati da ponovo konkurise za puno clanstvo u UN.
Pod takozvanim "spoljnim zidom sankcija", koji je ostao na snazi nakon Dejtonskog sporazuma iz 1995. o Bosni, Jugoslavija je i dalje iskljucena iz finansijskih institucija UN, Svetske banke i Medjunarodnog monetarnog fonda.
Ovu meru su snazno zagovarale SAD, koje su insistirale na tome da Beograd postigne prihvatljivi dogovor o Kosovu i na ekstradikciji osumnjicenih ratnih zlocinaca Haskom tribunalu.