|
|
http://news.bbc.co.uk/hi/english/world/europe/newsid_1209000/1209657.stm
cetvrtak
8. mart 2001.
Americke
trupe pojacavaju kontrolu blizu granice
NATO
intervencija u Tanusevcima je odraz znacajne eskalacije u sve vecem sukobu
izmedju albanske gerile i zapadnih vlada.
Ali,
na neki cudan nacin, to moze takodje da nagovesti stabilniji Balkan.
Albanski
pobunjenici zele da se status Kosova rascisti
Gubitnici,
kao sto je cesto slucaj u ovom regionu, bice sami Albanci.
Teoretski,
oruzani incidenti u proteklih par meseci - kad su albanski borci bili odgovorni
za sve vece nasilje u Presevskoj dolini, na severu Kosova, i oko sela Tanusevci
- nisu povezani.
U
praksi, medjutim, svi ovi incidenti su proizvod istog osecanja frustriranosti
medju Albancima, oko njihovog nebuloznog pravnog statusa, zajedno sa njihovim
sve vecim strahom da ce, po treci put u ovom veku, Zapad zrtvovati njihove
interese da bi udovoljio Srbima.
Vojna
intervencija NATO-a na Kosovu je bila i ostaje kontradiktorna.
Ova
Alijansa stalno ponavlja da se nije borila u korist Albanaca, uprkos cinjenici
da su Albanci jedini imali korist od operacije 1999. godine.
NATO
je glasno osudio albanski terorizam, ali je nekako uspeo da bombarduje samo
jugoslovenske vojne ciljeve.
Ovaj
rat je takodje trebalo da zastiti visenacionalni karakter Kosova, ali NATO na
kraju nije mogao da spreci egzodus na stotine hiljada Srba i Roma iz ove
pokrajine.
Oni
[Albanci] su tacno pretpostavljali da ce Kosovo biti cisto albanska teritorija,
bez obzira na ljubav Zapada prema "visenacionalnosti"
Konacno,
Alijansa je ostala posvecena odrzanju jugoslovenskog suvereniteta nad Kosovom,
iako nijedan zapadni lider nije nikad tacno odredio kako bi se ova pokrajina
ikad mogla vratiti pod vlast Beograda ako je vecina njenog stanovnistva protiv
toga.
Albance
u ovoj pokrajini u pocetku nisu uznemirile ovakve kontradikcije.
Ali
oni nisu racunali na dva iznenadjenja - politicku promenu u Beogradu, njihovom
glavnom neprijatelju, kao i promenu u Vasingtonu, dotadasnjem njihovom glavnom
savezniku.
Svrgavanje rezima Slobodana Milosevica u Jugoslaviji omogucilo je Zapadu da normalizuje odonose sa ovom zemljom; vracanje Kosova pod jugoslovenski suverenitet, sto je sve do skoro bilo samo teoretsko pitanje, iznenada je izgledalo sasvim moguce.
Promena
u Vasingtonu je dosla kao iznenadjenje
A
izbor nove americke administracije, toboze posvecene povlacenju americkih trupa
sa Kosova, samo je dodalo albanskom osecanju nelagodnosti.
Uprkos
zurbi Zapada da ponovo uspostavi odnose sa Beogradom, ideja da ce Kosovo biti
prisiljeno da se vrati pod jugoslovensku kontrolu ostaje napregnuta.
A
ni izjave bliskih savetnika predsednika Busa, koje nagovestavaju brzo povlacenje
americkih trupa iz ove pokrajine, ne bi trebalo uzeti previse ozbiljno.
Ovo
je politicka pozadina za tekuci talas nasilja.
Ali,
umesto da popusti pod ovim pritiscima, NATO je odlucio da odrzi lekciju
albanskim gerilcima - da ne mogu da postignu promenu granice kroz teroristicke
napade.
NATO-va
dilema
Iako
ovi postupci nose visoke rizike, oni takodje pruzaju nove politicke mogucnosti.
Ranjivoj
i siromasnoj, nezavisnost Makedonije osporavaju mnogi susedi ove zemlje.
Jugoslovenska
vojska saradjuje sa NATO-m
Grci,
koji su isprva odbijali da priznaju ovu republiku, sada su medju onima koji
najvise podrzavaju Makedoniju.
A
Bugari, koji imaju svoje istorijske sporove sa Makedonijom, takodje nude pomoc.
Ono
sto je isto tako znacajno, odnos izmedju Jugoslavije i Zapada je oziveo kao
rezultat ovog sukoba.
Jugoslovenska
vojska ponovo saradjuje sa NATO-om, dok je vlada u Beogradu podnela razumne
politicke predloge za autonomiju njenih Albanaca.
Na
kraju krajeva, medjutim, NATO je i dalje pod obavezom.
Cak
iako su zapadne vlade spremne da daju Kosovu nezavisnost, ovo bi zahtevalo
promenu u smislu UN mandata, nesto na sta bi i Rusi i Kinezi sigurno stavili
veto.
NATO
ne moze ni da razmatra povlacenje iz ovog regiona.
Tako
je ova Alijansa zaglavljena u poziciji u kojoj ne moze pobediti, u teznji da
odbrani pravo Albanaca da imaju svoju upravu, ali osporavajuci im pravo da imaju
potpunu samoupravu.
Tekuca
kriza se moze lokalizovati. Ali razlozi za frustracije Albanaca ce ostati, sto
ce stimulisati buduce nasilje.
Jonathan
Eyal je direktor studija na Royal United Services Institute, London