|
|
http://news.bbc.co.uk/hi/english/world/europe/newsid_1209000/1209506.stm
P: Ko su albanski pobunjenici?
O: Postoje dva gerilska pokreta koja trenutno operisu u tom regionu
Jedan je Oslobodilacka vojska Preseva, Medvedje i Bujanovca (UCPMB) - nazvana po tri opstine na jugu Srbije u kojima je vecinsko albansko stanovnistvo.
On se prvi put pojavio pocetkom prosle godine i ima nekoliko stotina boraca - prema najvisim procenama, do 2.000.
Druga grupa, koja operise u severozapadnom delu Makedonije, naziva se Nacionalna oslobodilacka vojska -NOV.
Iako se pojavila tek u proteklih par meseci - a njena snaga je trenutno procenjena na 200 boraca - ona je naslednik nekoliko malih celija albanskih militanata koji operisu u Makedoniji od pocetka 90-ih godina.
P: Koji su ciljevi gerilskih grupa?
O: Ima puno zajednickog u ciljevima ove dve grupe.
Obe tvrde da stite Albance od tiranske akcije lokalnih snaga bezbednosti.
Ali one takodje imaju mnogo sire ciljeve - s obzirom na jasniju artikulaciju UCPMB - koja ukljucuje aneksiranje od strane Kosova oblasti nastanjenih Albancima u juznoj Srbiji i mozda zapadnoj i severnoj Makedoniji.
Iako je Kosovo sada pod upravom Ujedinjenih nacija, Albanci u ovom regionu se nadaju da ce jednog dana postati nezavisno od Jugoslavije.
U stvari, militanti pokusavaju da ponovo stvore albansku minijaturnu verziju bivse Jugoslavije tako sto ce spojiti delove razlicitih entiteta koji su, od raspada stare jugoslovenske federacije, posli sopstvenim odvojenim putevima.
P: Koliko su oni organizovani i ko ih pomaze?
O: UCPMB je postala relativno dobro organizovana tokom protekle godine.
Ona ima tu prednost sto operise u maloj, kompaktnoj oblasti, i, sto je najvaznije, sto moze - barem do sada - da se krece unaokolo slobodno sa imunitetom.
To je zbog toga sto veliki deo njegove zone operisanja pada unutar pet kilometara siroke zone bezbednosti na granici Srbije sa Kosovom, gde je jugoslovenskoj vojsci i srpskim specijalnim snagama zabranjen pristup prema sporazumu kojim se zavrsio sukob na Kosovu.
Kakvo god da joj je poreklo, NOV je novija kreacija koja jos nije organizovana na isti nacin.
Pored toga, makedonska albanska zajednica od preko 500.000 je manje kohezivna od onih 70.000 koji zive u Presevskoj dolini u Srbiji.
Tesko je proceniti opseg javne podrske medju lokalnim Albancima za ove organizacije.
Solidarnost nacionalne zajednice je jaka motivaciona snaga medju njima; ali mnogi drugi se brinu zbog efekata nasilja.
P: Sta je sa podrskom s one strane granice na Kosovu?
O: Obe grupe imaju jaku podrsku od sada raspustene OVK prema kojoj su se modelirali i cije inicijale na albanskom jeziku nose i oruzane grupe NOV u Makedoniji.
Mnogi od naoruzanih ljudi su se prethodno borili u OVK, a vecina snabdevanja koje dolazi do njih ide preko poroznih granica sa Kosova.
P: Da li oni zaista predstavljaju pretnju za ovaj region?
O: Trenutno su albanski gerilci vise smetnja nego ozbiljna pretnja regionalnoj bezbednosti.
Ali na ovaj problem se u Makedoniji ne gleda tako - toj maloj i ranjivoj drzavi cija slovenska makedonska vecina oseca da ih Albanci mogu prevazici po broju za par generacija.
Pored toga, oruzane grupe koje operisu u Presevskoj dolini i severnoj Makedoniji mogu da zatvore deo kopnene rute iz Turske i dela Bliskog Istoka ka centralnoj Evropi i dalje.
Ali brza eskalacija borbi u Makedoniji nije verovatna osim ako snage bezbednosti tamo ne lansiraju brutalan napad one vrste koja je dovela do anti-srpskog ustanka na Kosovu pre tri godine.
U medjuvremenu, ima nekih znaka nade da ce se uskoro razgovarati o resavanju Presevskog problema.
P: Kako NATO tretira ovu situaciju?
O: NATO-u je bilo potrebno skoro godinu dana da se probudi i shvati problem albanske pobune i pocne da ponovo razmislja o ulozi K-FOR mirovnjaka kojima komanduje na Kosovu.
Njegova pocetna reakcija je bila da deluje strogo u okviru mandata KFOR-a - to znaci samo unutar Kosova - na primer, dizanjem u vazduh puteva koji vode ka granici da bi ih ucinili manje pristupacnim potencijalnim infiltrantima i zadrzali neke od njih.
Suoceni sa izazovom oduzenih borbi ove nedelje u Makedoniji, K-FOR je preduzeo nekoliko novih inicijativa.
Bio je umesan u neke sukobe sa albanskim gerilcima; preselio je neke mirovne jedinice na granicu sa Makedonijom gde su bile najnovije borbe.
A sada ce izvrsiti NATO-ve amandmane na tampon zonu koji ce omoguciti jugoslovenskim snagama bezbednosti da sprecavaju infiltraciju preko granice.
Nijedan od ovih koraka nije bez rizika, i oni bi mogli razbuktati neprijateljstvo Albanaca.
Ali rizik je i ne preduzimati nista - i tako doprineti mogucoj eskalaciji borbi - i procenjeno je da je to jos veci rizik.