http://news.bbc.co.uk/hi/english/audiovideo/programmes/correspondent/newsid_1351000/1351786.stm

petak, 1. jun 2001.  

NATO-va deca na Kosovu

Kosovski Albanci proslavljaju uspomenu na vojnu bolnicu OVK

David Sells izvestava sa Kosova o vakuumu vlasti koji jos uvek postoji, dve godine nakon NATO-ve kampanje bombardovanja

Kosovo je arena starog rivalstva - dva naroda koji se bore za jednu zemlju.

Samo su dve godine prosle od kada je NATO zavrsio svoje 78-dnevno bombardovanje Jugoslavije, vazdusnu kampanju ciji je cilj bio da se bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic obori na kolena.

Kosovski Albanci su jos uvek radosni zbog svoje slobode od jugoslovenskog jarma. Oni mogu nocu da spavaju. To je san koji se ostvario. To su dobre vesti.

Oni sada u ovoj pokrajini cine vecinu od 20 naspram 1.

Losa strana medalje je da kosovski Srbi zive u strahu za svoje zivote.

Albanska odmazda

Pre dve godine 800.000 kosovskih Albanaca isterano je iz svojih kuca. Ogromna vecina njih se sada vratila.

Od kad je NATO preuzeo Kosovo oko 180.000 Srba je pobeglo iz svojih domova.

Njihov beg je dobio malo medijske paznje. Njih oko 100.000 koji su ostali zive u enklavama rastrkanim po ovoj pokrajini, a koje stite K-For trupe.

Istaknuti umereni srpski pravoslavni svestenik, Otac Sava, je ovo rezimirao: "Etnicki Albanci su pretrpeli dane patnje, izgona i smrti koje im je nanela nemoralna i destruktivna policija rezima g. Milosevica.

"Sada su Srbi izlozeni patnji, izgonu i smrti od strane nemoralne i destruktivne policije albanskih nacionalista".

Bomba bacena na autobus u kome je poginulo 11 Srba

U februaru je na autobus pun kosovskih Srba, takozvani Nis ekspres, bacena bomba u konvoju koji je bio pod zastitom K-Fora. Jedanaest putnika je poginulo.

Tri kosovska Albanca su osumnjicena i u pritvoru su, pod istragom. Cetvrti osumnjiceni, glavni od njih, prema izvoru u UN, je pobegao.

Cemu ovo nasilje? Odgovor je vrlo jednostavan: da se zastrasi jos kosovskih Srba da pobegnu i, sto je isto toliko vazno, da se spreci da se kosovski Srbi koji su pobegli sa Kosova vrate kucama. Cilj je etnicki ocisceno Kosovo, bez Srba.

UN guverner na Kosovu, Hans Hakerup, kaze: "Etnicko nasilje je jedna od jos uvek losih karakteristika Kosova. Vreme je vazno. Ozbiljni zlocini su pocinjeni u proslosti i to je stvorilo puno mrznje koja mora da se prevazidje".

Kosovo u vakuumu

Za medjunarodnu zajednicu Kosovo je jos uvek u vakuumu: nominalno je jos uvek deo Jugoslavije, ali bez vladavine iz Beograda. Kosovski Albanci svi zele nezavisnost.

"Jasno je da Kosovo treba da bude nezavisna zemlja", rekao mi je Blerim Sala, Albanac i urednik lista Zeri.

"Ali budimo realni. Ideja o nezavisnosti, suverenitetu, dramaticno se izmenila u poslednjih 10 godina. Suverenitet, u realnosti, je samouprava, vase pravo da izaberete sopstvene lidere jer - budimo veoma otvoreni oko ovoga - mislim da ce bezbednost ovog regiona dugo biti u rukama NATO-a".

UN guverner, Hans Hakerup

Ali iako su najavljeni izbori i ustavni okvir za ovu pokrajinu, i dalje je politicki vakuum.

Kosovski Srbi su rekli da ce bojkotovati citav ovaj proces. Mnogo ce takodje zavisiti od novog rezima u Beogradu.

Sam Hans Hakerup je priznao: "Bice tezak posao naci resenje koje ce biti prihvatljivo za sve - a narocito za, i ukljucujuci tu, medjunarodnu zajednicu. Moj posao bi svakako bio laksi kad bih znao kakvo bi bilo konacno politicko resenje".

Makedonska granica

Kosovo je jos uvek cajanka Ludog sesirdzije. Nasilje nije potpuno nacionalnog porekla. Kosovski Albanci takodje ubijaju i svoje, a meta su im umerenjaci koji su za mirna resenja.

Visi britanski K-For oficir je rekao da je organizovani kriminal "u srcu skoro svakog drugog problema koji imamo". On prozima zivot na Kosovu.

K-For pokusava i da spreci da oruzje i municija preko kosovske granice dospe do pobunjenika u Makedoniji.

"To je razudjena granica, gusto posumljena, niz malih staza, veoma porozna granica", rekao mi je jedan britanski oficir.

On je dodao: "Mislim da bi bilo nemoguce reci da bismo mi mogli da zapecatimo granicu. To je razumljiva teznja, ali nije vojno ostvarljiva".

Nezaposlenost na Kosovu je oko 60%, sto znaci da horde mladih ljudi sede besposlene, zrele za regrutaciju u ko zna sta.

Ali mnogi mladi kosovski Albanci dobijaju posao kao tumaci, prevodioci i vozaci, za medjunarodna tela koja ih placaju tri puta vise od onoga sto moze da zaradi lokalni sudija.

To je dobro za one najpametnije i najbolje, ali oni bi trebalo da studiraju, rekao je jedan UN savetnik. Sta ce Kosovo da radi za doktore, nastavnike i pravnike za 10 godina?

Pravni sistem na Kosovu je potpuno konfuzan. Sa malo zakasnjenja, UN je ovlastio medjunarodne sudije i tuzioce da se bave odredjenim zlocinima, gde su lokalni sudovi ispoljili pristrasnost. Albanci sudije i tuzioci su podvrgnuti zastrasivanju. Novinare takodje, izvestava OEBS, sve vise uznemiravaju.

Bice to dugo, dugo putovanje. NATO i UN su totalno potcenili velicinu zadatka s kojim se suocavaju. Bosna, sest godina posle Dejtonskog sporazuma, jos uvek je u haosu.

Da li ce se Srbi vratiti, na primer? Ne s obzirom na to kako se stvari razvijaju, nece. Svi pricaju o tome, ali cinjenice govore drugacije.

TV producent Visar Reka, koji je nekada bio portparol OVK u inostranstvu, kaze da konacni izbor nije bio u rukama kosovskih Albanaca.

"Mi Albanci, mi imamo sredstva, znate, ljudska i materijalna, finansijska, pa ih mozemo koristiti na razlicite nacine. Da li cemo kupiti oruzje ili graditi skole i fabrike, to je na Makedoncima, Srbima i Zapadu da odluce".

NATO i UN bi trebalo da procitaju, obeleze, nauce i svare iznutra.

[ More Articles and Opinion ]