Steve Schifferes:
Skrhana privreda Jugoslavije
Jugoslovenska vlada ce se suociti sa teskim zadatkom ponovne izgradnje svoje
privrede uprkos obecanju SAD o buducoj pomoci.
Godine drzavnog socijalizma pod Slobodanom Milosevicem i razorni rat i
ekonomske sankcije bacili su najjacu privredu na Balkanu na kolena.
NATO bombardovanje unistilo je veliki deo infrastrukture
Srbije
Jugoslovenska privreda je opala za 40% kao rezultat rata, a nezaposlenost je
skocila na skoro 30%.
Sa bruto domacim proizvodom (BDP) od jedva 8 milijardi USD i spoljnim dugom od
12,2 milijarde USD, Srbija se bori da finansira otplatu dugova. Ocekuje se da
budzetski jaz u 2001. bude oko 300 miliona USD.
Iako ima nesto oporavka, veliki deo privrede radi samo sa kapacitetom od 50%,
dok postoji ogroman deficit platnog bilansa koji iznosi cak 12% drustvenog
proizvoda.
Inflacija se takodje ubrzava i ocekuje se da dostigne 80% ove godine, u
poredjenju sa 50% u 1999.godini.
Kao rezultat toga, jugoslovenska valuta, dinar, je jako pala na stranim
berzama novca, sa 11 dinara za dolar u 1999.godini na 59 dinara za dolar u
2001.
Svetska banka procenjuje da ce Jugoslaviji biti potrebno 4 milijarde USD
spoljne finansijske pomoci tokom naredne 4 godine, sa najmanje 1,2 milijarde
USD u 2001. godini.
Ugledna grupa jugoslovenskih ekonomista je procenila da je ukupna cena rata i
NATO bombardovanja mnogo veca - 29,4 milijarde USD u izgubljenoj proizvodnji,
sto je ekvivalentno proizvodnji nekoliko godina.
A Tomislav Milisavljevic iz IZIT Instituta za istrazivanje trzista je rekao da ce
"donacije imati mali trenutni efekat na nasu industrijsku proizvodnju".
Planovi za privatizaciju
Nova vlada g. Kostunice pokusava da privuce direktne strane investicije, kao i
da prikupi novac privatizovanjem drzavne imovine.
Ugledna drzavna vazduhoplovna kompanija je takodje na listi
za aukciju
Vlada je predstavila planove za rekonstrukciju zemljama donatorima u nadi da
ce ih to ohrabriti da pozajme vise novca.
Analiticari kazu da ce drustvena i privredna reforma biti vaznije od pomoci u
procesu oporavka.
"Ono sto nam je zaista potrebno su strane direktne investicije u nasu
industriju", rekla je srpski ekonomista Snezana Popovcic-Avric.
Srbija ocekuje da prikupi oko 150 miliona USD prodajom najvrednije drzavne
imovine.
Vlada zeli da iskoristi prikupljenu gotovinu da isplati spoljne dugove
kompanija i sprovede kompenzaciju vlasnicima iz vremena pre 1945. godine.
Jedna od prvih kompanija koje ce se privatizovati ce biti Beocinska fabrika
cementa, koja je obecana francuskoj gradjevinskoj grupaciji Lafarge
proslog septembra. Kazu da su pregovori u "finalnoj fazi".
Ali kljucna ce biti prodaja Zastave, jednog od najveceg proizvodjaca oruzja u
Istocnoj Evropi i proizvodjaca automobila Yugo, i nacionalne vazduhoplovne
kompanije JAT koja ima dobru reputaciju, moderne avione i dobro obucene pilote.
Takodje se ponovo razmatra prodaja srpskog Telecoma Telecomu Italia 1997.
godine za 1 milijardu USD, za sta neki kazu da je bila isuvise mala cena.
Nova vlada takodje menja zakon da ohrabri vecinsko strano vlasnistvo, koje je
bilo zabranjeno u jugoslovenskom sistemu "drustvenog vlasnistva" prema kojem
je imovina kompanija podeljena izmedju radnika i drzave.
Vecina kompanija je jos uvek pod kontrolom zaposlenih i njihovih rukovodecih
komiteta.
Kljucna uloga na Balkanu
Ozivljavanje jugoslovenske ekonomije je kljuc za ekonomski oporavak na Balkanu,
sto EU promovise kroz svoj Pakt za stabilnost Balkana.
Ustanovljena nakon Kosovskog rata 1999.godine, ova grupa koordinira pomoc Evropske
unije i G8 grupe najrazvijenijih industrijskih zemalja sveta i Rusije ovom
regionu.
Ponovna izgradnja jugoslovenske infrastrukture ce poboljsati trgovinske
izglede drugih balkanskih zemalja, koje su bile blisko povezane sa Srbijom pre
raspada Jugoslavije i pocetka gradjanskog rata.
A davanje pecata politickog odobravanja novom rezimu moglo bi ohrabriti strane
investicije sirom ovog regiona - i pomoci da se povrati politicka stabilnost i
nivo zaposlenosti u drugim balkanskim zemljama.
[ More Articles and Opinion ]
