http://news.bbc.co.uk/hi/english/world/europe/newsid_1778000/1778509.stm
 
24.01. 2002.
 
Bill Hayton
 
Balkan pogodjen iskljucenjima struje
 
Iskljucenja struje i do 20 sati dnevno izazivaju ozbiljne probleme za ljude i posao u nekoliko delova Balkana.
 
Kombinacija loseg vremena i decenije ratovanja i malih investicija izazvala je krizu u Albaniji, na Kosovu i u Crnoj Gori.
 
A strujni sistemi u drugim zemljama se suocavaju sa jos problema jer rade na ivici kapaciteta i pokusavaju da pokriju svoje troskove od potrosaca koji nisu voljni da placaju trzisne cene.
 
U nekim delovima Albanije struje ima samo cetiri sata dnevno, na Kosovu struje ima po cetiri sata pa je onda nema dva sata ili uopste, a u Crnoj Gori iskljucenja struje su svakodnevna pojava.
 
Srbija uvozi struju u vrednosti vecoj od 100 miliona USD svake godine, a njen sistem je blizu kolapsa.
 
Decenija ratovanja, medjunarodnih sankcija i nedostatka investicija ostavili su strujni sistem na Balkanu u uzasnom stanju.
 
Ali ova zima je narocito hladna - velika je potraznja za grejanjem na struju, ali struje nema dovoljno.
 
Lose veze
 
Albanija je nekada izvozila struju, ali sada ne moze da zadovolji ni sopstvene potrebe.
 
"Zemlja je pogodjena ostrim, dugackim periodom suse", kaze Martin Burdet, urednik lista, Elektricna energija u Istocnoj Evropi.
 
"Oko 95% struje potice iz hidroelektrana, a zbog nedovoljnih padavina nivo vode u rezervoarima je opao i ne proizvodi se dovoljno struje za potrebe zemlje".
 
On kaze da je zato Albanija morala da se okrene uvozu da bi pokusala da zadovolji sto je vise moguce potrebe zemlje, ali ovo je problematicno i skupo za Albaniju.
 
U ovom regionu ima viska struje - Bosna, Bugarska, Hrvatska i Rumunija jos uvek prodaju struju svojim susedima - ali mnogo toga ne moze da stigne tamo gde je potrebno.
 
Srbija je cvor regionalne distributivne mreze, ali ona jos uvek pati od legata premalih investicija i kampanje bombardovanja NATO 1999. godine.
 
Druge republike bivse Jugoslavije jos nisu razradile kako da podele svoja bogatstva na efikasan nacin. U toku su projekti za poboljsanje ove situacije, ali one nece doneti nikakvu korist u neko skorije vreme.
 
"Bice potrebno puno vremena da dodje do promene situacije u energetskim sektorima, jer je ona u padu vec otprilike citavu deceniju", kaze g. Burdet.
 
"Mislim da tu ima puno nestrpljenja, potrosaci ocekuju da imaju struju 24 casa denvno po malim cenama, sto naravno nije moguce. To je nesto na sta su oni bili navikli, ali ce morati da nauce da ce morati da plate za to ako zele da imaju sigurno ili redovno snabdevanje strujom".
 
Politicki hladni vetar
 
Drzavne kompanije tradicionalno naplacuju potrosacima struju manje nego sto je cena njenog generisanja - cak i do 40% manje u nekim zemljama. Ali sada se budzeti vlada smanjuju a kompanije privatizuju.
 
Jedini nacin da se uradi nemoguce je da se povecaju cene za potrosace. To je vec u toku u Bugarskoj i Srbiji, a i druge zemlje su pocele da ih slede.
 
Politicki je to veoma tesko, jer ce vece cene najvise pogoditi one najsiromasnije i isprovocirati proteste protiv vlada ionako koje imaju puno drugih problema da resavaju.
 
A nista od toga nece doneti koristi onima koji trenutno nemaju struje.
 
Vlade i potrosaci imaju malo izbora do da preguraju ovo hladno vreme kako najbolje znaju.
 
Potrosacima ce biti malo lakse za dva tri meseca, kad temperatura pocne ponovo da raste.
 
Ali do tada ce povecani racuni za struju poceti da stizu i tada ce doci red na vladu da oseti hladan vetar narodnog nezadovoljstva - narocito ako ima malo toga pokaze zauzvrat za vece racune u neko dogledno vreme.
 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.