23.10.2002.
 
Matthew Price
 
dopisnik BBC-ja iz Hrvatske
 
Secanja su jos ziva kod zrtava Hrvatske

Djuro Pjevac je tipican za ljude na Balkanu. Cim smo se pojavili u njegovoj kuci, nenajavljeni, on je privukao stolice, izneo sljivovicu i insistirao da nazdravimo jedni drugima.

Ovaj 78-godisnji hrvatski Srbin nema puno toga sto bi mogao da podeli sa drugima.

Njegov dom je mala soba velicine bastenske kucice. Veliki deo ostatka kuce je unisten pre devet godina kad su hrvatske snage napale selo Citluk.

Imovina je unistena

"Bilo je pola pet ujutru i ja sam izasao kad je pala prva granata. Zatim je pala i druga, pa treca. A onda su bombe pocele da padaju svuda unaokolo. Pomislio sam da se priblizavaju pa sam otisao zajedno sa drugima".

U Hrvatskoj je to poznato kao Operacija Medacki dzep, nazvana po ovoj maloj oblasti na jugu zemlje.

Hrvatska vojska, zeljna da zaustavi napade pobunjenih Srba koji su ziveli u Medackom dzepu tokom rata, pretvorila je u prah sela oko kuce g. Pjevca.

Za samo dva dana oni su ocistili ovu oblast. Nedelju dana kasnije, prema sporazumu UN, Hrvati su se povukli. Ali ne pre nego sto su unistili veliki deo toga na svom putu.

Jedan izvestaj UN, godinu dana nakon tog dogadjaja, citirao je svedoke da su gledali vojnike kako ubijaju 83-godisnju slepu staricu. Na jednom telu su bili izvadjeni oko, uvo i prsti.

Sada tuzioci u Hagu zele da vide coveka koji je vodio vojsku - generala Janka Bobetka - na sudu.

General Bobetko ne planira da se povinuje.

"Kao moralista, kao nacionalista i kao covek, necu nikad otici. Boricu se. Nece me uhvatiti zivog", zakleo se on.

Zbog toga je hrvatska vojska sada u svojoj najvecoj diplomatskoj dilemi u poslednje vreme.

Pro-zapadni politicari u Zagrebu obicno saradjuju sa Hagom. Ali ne i sada.

Nacionalisticka reakcija

Zvanican razlog za njihovo odbijanje da izvrse ekstradiciju generala je da je optuznica neustavna. Vlada je podnela zalbu na nju.

"Kad bi se sada nesto uradilo to bi bilo nepostovanje od strane samog tribunala jer smo mi inicirali pravni postupak. Samo treba da sacekamo", insistira Orsat Miljenic iz vlade.

Ali neki smatraju da politicari - koji su vec nepopularni povodom izvesnog broja drugih pitanja - nisu spremni da rizikuju nacionalisticku reakciju koja bi neizbezno usledila nakon ekstradicije.

Ratni veterani kao Damir Varazdinec nisu bas raspolozeni zbog optuzbi Haga protiv coveka koga oni smatraju za heroja.

"Cilj je bio da se oslobodimo neprijatelja da ne ubija nevini narod. Niko ne treba da se preda Haskom tribunalu jer je optuznica poptuno pogresna. To je politicka optuznica protiv citavog hrvatskog naroda", kaze on.

Uprkos takvim osecajima, medjunarodna zajednica je iznenadjena zbog reakcije Hrvatske.

Jedan izvor mi je rekao da nijedna zapadna vlada ne odobrava akcije Hrvatske.

Ali ima razlicitih misljenja o tome kakav treba da bude odgovor. 

Britanska vlada je vec suspendovala ratifikaciju sporazuma sa Hrvatskom koji bi pomogao da se ova zemlja priblizi ukljucivanju u Evropsku uniju.

A Karla del Ponte, glavni tuzilac u Hagu, zahteva da se Hrvatska povinuje sudu.

Slucaj Bobetko zaokuplja veliku paznju u Zagrebu. Nacionalne novine stampaju postere penzionisanog generala. Prodaja njegove autobiografije, za koju se misli da Hag na njoj bazira barem deo optuznice protiv njega, naglo se poboljsala.

Kada je optuznica protiv generala Bobetka prvi put objavljena cinilo se da ogromna vecina stanovnistva podrzava stav vlade.

Medjutim, kako se sve vise prica o sankcijama protiv Hrvatske, cini se da dolazi do promene raspolozenja.

Ankete sada pokazuju da dok vecina jos uvek podrzava generala, neki pocinju da tvrde da on treba da ode u Hag da brani sebe i svoju zemlju.

Na ulicama Zagreba jedan covek mi je rekao da generala Bobetka ne treba poslati u Hag.

"On je bio veoma vazan za Hrvatsku i ne treba da se isporuci", kaze on.

Ali sledeca osoba koju sam sreo, zena, je rekla: "Ako nije bilo zlocina on mora to da dokaze".

Dok neki smatraju da nije u redu sto Hag ne objasnjava optuznicu u potpunosti, drugi misle da Hrvati jos nisu spremni da shvate ulogu koju je njihova zemlja odigrala u ratu.

"1991. godine smo smatrali da imamo pravo da budemo nacionalisticki raspolozeni jer je Hrvatska bila napadnuta. Hrvatsku je podrzavala medjunarodna zajednica", kaze Zarko Puhovski, iz Helsinskog komiteta za ljudska prava u Hrvatskoj.

"Iznenada vise ne uzivamo simpatije medjunarodne zajednice. Za mnoge ljude ovo je sok".

Hrvatska je sada u procepu izmedju stanovnistva kome je tesko da se suoci sa prosloscu i medjunarodne obaveze koju treba da ispuni.

Ova kriza ima dalekosezne efekte. Ako Hrvatska ne ispuni svoje obaveze i druge zemlje mogu da smatraju da imaju opravdanje da ne saradjuju sa Hagom.

Nista od ovog doduse ne znaci mnogo za Djuru Pjevca. Ne prodje nijedno jedino jutro, kaze on, da se ne probudi i place zbog onoga sto se desilo u Medackom dzepu.

[ More Articles and Opinion ]