http://www.csmonitor.com/2002/0621/p06s01-woeu.html

21. jun 2002.

Peter Ford

Pitanje imigracije steze Evropu

EU lideri se sastaju u Spaniji u petak da ojacaju evropske zakone o imigraciji

PARIZ - Evropski lideri ce ovog vikenda pokusati da povrate politicku inicijativu od sve jacih radikalnih desnicarskih stranaka, dogovaranjem tvrdih novih mera za sprecavanje ilegalne imigracije na Kontinentu. Ali njihovi planovi bi mogli postaviti temelje za "Tvrdjavu Evropu" koja ignorise obecanja vlada da ce pruziti skloniste onima kojima je stvarno potreban azil, upozoravaju grupe za zastitu ljudskih prava.

"Ako zelimo da porazimo ksenofobne i reakcionarne stavove, moramo da probleme i strahove gradjana ozbiljno shvatimo", rekao je spanski premijer Hose Maria Aznar na sastanku nemackih Demohriscana pocetkom nedelje.

G. Aznar ce predsedavati samitom Evropske Unije sefova drzava koji pocinje u petak u Sevilji, u Spaniji, a on je stavio pitanje ilegalne imigracije na vrh dnevnog reda.

To je podstaklo ljutite kritike nekih kao sto je organizacija Amnesty International.

"Cini se da je strah pokretacka sila" iza novog fokusa EU na imigraciju, kazu grupe za zastitu ljudskih prava u otvorenom pismu samitu ove nedelje.

"U sadasnjoj klimi straha i sumnji cini se da se balans ljulja jos dalje, do tacke gde ljudska prava, a narocito pravo na azil, mogu biti zrtvovana", upozorila je Amnesty.

Petsto hiljada ljudi godisnje udje u Zapadnu Evropu ilegalno, prema ciframa EU. Sa gradjanima koji su nervozni posle 11. septembra, anti-imigracione stranke su izvukle korist od ovog raspolozenja da steknu prednost bez presedana.

U Francuskoj, lider ekstreme desnice Zan-Mari Le Pen zapanjio je politicku elitu time sto je dobio drugo mesto u prvom krugu predsednickih izbora proslog aprila. U Holandiji je stranka Pima Fortina bila druga na parlamentarnim izborima proslog meseca, uglavnom na osnovu slogana ovog ubijenog politicara da je zemlja "potpuno puna".

Stranke koje su protiv stranaca su usle u vladajuce koalciije u Italiji, Austriji, Norveskoj i Portugaliji.

Narocito kontroverzno na samitu EU je anglo-spanski predlog da se uskrati pomoc zemljama u razvoju koje ne saradjuju sa clanicama EU primanjem nazad onih gradjana kojima je uskracen azil u Evropi.

To bi bilo staviti kola ispred konja, tvrdi svedski ministar spoljnih poslova Ana Lind, nakon sto se sastala sa svojim kolegama iz EU proslog ponedeljka. "Vrlo je vazno imati partnerstvo sa trecim zemljama, da im se pomogne da se bore protiv razloga koji stoje iza upliva imigranata", rekla je ona reporterima. "Pretiti im nije pravi nacin".

Ova ideja je takodje dospela pod paljbu eksperata iz Visoke komisije UN za izbeglice (UNHCR). "Mi moramo da preduzmemo korake da drzimo ljude sto je moguce blize kuci", tvrdi portparol UNHCR-a Ron Redmond. "Iracionalno je trositi novac na zatvore i granicne kontrole u Evropi ako se istovremeno ne fokusira na probleme u njihovom izvoru".

Ovaj samit ce takodje prouciti pocetne planove za ujedinjenu evropsku granicnu strazu, koja bi patrolirala intenzivnije na juznim i istocnim granicama Evrope.

Iako su ideje kao sto je britanski predlog da brodovi Kraljevske mornarice patroliraju vodama Gibraltara privukle puno paznje, strucnjaci za migracije kazu da takve ideje nisu bas neko resenje.

Vecina ilegalnih imigranata u Evropu ne stize izvlaceci se na plazu iz zardjalih camaca, kako to narod zamislja. Umesto toga oni stizu avionom ili autobusom, sasvim legalno, sa turistickim vizama koje onda prekoracuju.

Medjutim, vidljiviji su ocajnici koji traze azil, kao onih 1.300 izbeglica - uglavnom iz Avganistana i Iraka - koji su se sklonili u Sangat kod Kalaja na severu Francuske, dok cekaju priliku da nocu uskoce u voz koji ide preko kanala za Englesku.

U stvari, broj stranaca koji traze politicki azil u EU prosle godine bio je 384.530 - mnogo manji nego sto je bio na vrhuncu 1992., kad je rat u Bosni i Hrvatskoj naveo 675.460 ljudi da potraze spas u Zapadnoj Evropi. Proslogodisnja cifra je bila samo marginalno visa od godisnjeg proseka tokom protekle decenije, prema statistici UNHCR.

Ta cinjenica nije ocigledna kad se citaju mnoge evropske novine ili slusaju politicari. A ova debata je nagnala jedan broj zemalja da poostri svoje zakone o strancima. U Danskoj, na primer, zakon star tri nedelje daje samo dugorocnim stanovnicima puna socijalna placanja. Novodosli ce morati da sacekaju sedam godina da bi stekli pravona normalne beneficije za nezaposlene.

U Britaniji je vlada nedavno objavila da ce da otvori tri kampa u udaljenim seoskim podrucjima da smesti osobe koje traze azil, i nagovestila je da njihova deca treba da se skoluju u posebnim skolama.

U Italiji, nacrt zakona ima za cilj da istera vise ilegalnih imigranata koji se uhvate, osigura da legalni imigranti imaju ugovor za posao pre nego sto napuste kucu, i zahteva da se svim imigrantima iz zemalja koje nisu clanice EU - ukljucujuci tu i Amerikance - uzmu otisci prstiju po dolasku.

Cesto se u ovoj halabuci izgubi cinjenica da su Evropi potrebni imigranti da bi osigurali njen privredni rast i finansirali penzione sisteme u zemljama gde ostarela i sve malobrojnija populacija ne moze da ih odrzava.

"[Imigracija ] je fontana vitalnosti i energije koja je neophodna Evropi koja stari", rekao je predsednik Evropske komisije Romano Prodi pocetkom nedelje.

A italijanski biznismeni pokusavaju da ublaze ostri novi zakon premijera Silvija Berluskonija, plaseci se da bi mogao presusiti vazan izvor radne snage u zemlji gde Indusi i Pakistanci sada rade poslove kao sto je cuvanje krava.

Na duge staze, kazu evropski zvanicnici, cilj je da 15 EU zemalja uskladi svoje propise o azilu i legalnim kanalima imigracije, da bi se smanjio opseg za delatnost trgovaca ljudima.

U sadasnjoj atmosferi, medjutim, cini se verovatnijim da ce se koncentrisati na ogranicenja, da bi pokazali glasacima da nesto rade.

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2002 beograd.com. All Rights Reserved.