|
22. juni 2002.
John Petrakis
U leto pre 30 godina proveo sam tri meseca obilazeci Jugoslaviju, igrajuci u studentskoj glumackoj grupi cija je baza bila primorski grad Dubrovnik. Moja secanja na to vreme su da je Jugoslavija bila zapanjujuca mesavina od zemlje sa ponosnim nasledstvom zrtvi, i da su tenzije bile ociglednije medju stanovnicima razlicitih regiona, narocito izmedju Srba, Hrvata i Slovenaca.
Setio sam se tih tenzija 20 godina kasnije kad je doslo do eksplozije Balkanskih ratova koji su se brzo rasirili pre nego sto su zaustavljeni u krvi 1999. godine. Bilo je tuzno citati i gledati o tome kako se unistavaju gradovi i mesta u kojima sam nekada glumio strpljivoj i pazljivoj publici.
Kao i vecina Amerikanaca pozurio sam da okrivim Srbe za ogromnu vecinu surovih zlocina (na kraju krajeva, to je ono sto sam vidjao na televiziji i citao u novinama i casopisima), cak iako je zemlja mojih predaka, Grcka, izrazavala svoju podrsku Srbima, na osnovu zajednicke pravoslavne vere.
Ali danas, vise od jedne decenije nakon sto je zapoceo rat u Jugoslaviji, njujorski reziser Dzordz Bogdanic je zavrteo vreteno istorije, ukazujuci u svom novom dokumentarcu "Jugoslavija, rat koji se mogao izbeci" da mozda takozvani dobri momci u tom sukobu (bosanski muslimani) nisu bili tako dobri, i sto je jos vaznije, da losi momci (Srbi) nisu bili tako losi.
Bogdanoviceva hrabra tvrdnja je da su bosanski muslimani bolje shvatali uticaj svetskog javnog mnenja, i da su kao rezultat toga "inscenirali" par zloglasnih ubistava i pokolja i pobrinuli se da prijateljski nastrojeni kamermani budu u blizini spremni za snimanje, i uveliko naduvali broj zrtava da bi pojacali medjunarodnu reakciju.
On ima puno legitimnih branilaca te tvrdnje u filmu, ukljucujuci tu i istoricare, reportere koji su bili na licu mesta, vojna lica koja su bila umesana, i politicare - ukljucujuci tu Britance Lorda Karingtona i Lorda Ovena - koji su ocajnicki pokusavali da posreduju u sklapanju mira.
Bogdanic takodje kaze da je Amerika pomogla da se produzi problem pokusavajuci da ojaca slabi NATO. Ovaj film nagovestava da je svetska zajednica napravila ogromnu gresku priznavanjem otcepljenih republika Hrvatske, Slovenije i Bosne tako brzo, tokom cega je pretvorila regionalni konflikt u bona fide gradjanski rat, u kome su zaracene strane naoruzavale razlicite zemlje.
Nije moguce samo iz ovog dokumentarca (cak i ako se uzme zajedno sa postojecim novinskim izvestajima) zakljuciti koliko njegovih tvrdnji je tacno. (Dokumentarac ima ociglednu pro-srpsku crtu). Ali cak i ako mali procenat njih ima validnost, onda dve stvari su sasvim i uznemiravajuce jasne. Prvo, da su beskrupulozne firme za odnose sa javnoscu postale cak veci deo medjunarodnog ratovanja nego sto smo mi mislili. I drugo, da su se novinske medijske organizacije uhvatile na udicu unapred pripremljene price.
Film "Jugoslavija, rat koji se mogao izbeci" traje 165 minuta i dopasce se najvise onima koji poznaju istoriju Balkana. Nisu pravljeni pokusaji da se stvori komercijalna prezentacija koja ce se dopasti publici. Ovo su pravi novinski izvestaji u svom osnovu.
Ali cak i ako ne razlikujete Kosovo od Sarajeva, ili Milosevica od Izetbegovica, film vam se moze dopasti kao upozoravajuca prica za buduce konflikte, i o tome kako udaljene zemlje treba da se cuvaju upiranja prsta i povlacenja obaraca.
Reziser Dzordz Bogdanic ce biti prisutan na svim predstavama u petak, subotu i nedelju.
* * *
Rezija Dzordz Bogdanic; produkcija Bogdanic i Martin Letmajer; govori Sanja Popovic; fotografija Majkl Mouzer, Vladimir Bibic, Dragan Milinkovic, Dejvid Hansen, Dzo Frendli i Predrag Bambic; montaza Meri Patierno. Hargrove Entertainment; premijera u petak, prikazivace se nedelju dana u Facets Multimedia, 1517 W. Fullerton Ave.; 773-281-9075. Trajanje: 2:45. Bez MPAA (nasilne slike i teme odraslih). Prikazivace se putem video projekcije.