|
CounterPunch
http://www.counterpunch.org/du.html
5. februar 2001.
Osiromaseni uranijum: Rak kao oruzje
Radioaktivni rat
Na kraju Zalivskog rata Sadam Husein je osudjen kao svirepi zlocinac, jer je naredio svojim trupama koje su se povlacile da uniste kuvajtska naftna polja, sto je ispunilo vazduh otrovnim oblacima crnog dima i ispunilo tle mocvarama sirove nafte. To je opravdano nazvano ratnim zlocinom zagadjenja zivotne sredine.
Ali meseci bombardovanja Iraka od strane SAD i britanskih aviona i krstarece rakete ostavili su za sobom jos smrtonosniju i podmuklu zaostavstinu: na tone caura od granata, metaka i fragmenata bombi isprepletenih sa osiromasenim uranijumom. Sve u svemu, SAD je gadjala iracke mete sa vise od 970 radioaktivnih bombi i raketa.
Vise od 10 godina kasnije, zdravstvene posledice ovog radioaktivnog bombardovanja pocele su da dolaze u srediste paznje. A one su porazne, zaista. Iracki lekari to nazivaju "bela smrt" - leukemija. Od 1990. godine stopa oboljevanja od leukemije u Iraku je porasla za vise od 600%. Ova situacija je pogorsana prisilnom izolacijom Iraka i sadistickim rezimom sankcija, koje je nedavno generalni sekretar UN, Kofi Anan, opisao kao "humanitarnu krizu", sto cini detekciju i tretman kancera jos tezim.
"Mi imamo dokaze o tragovima osiromasenog uranijuma u uzorcima uzetim za analizu i to je zaista lose za one koji tvrde da su se slucajevi obolelih od kancera pojavili iz drugih razloga", kaze Dr. Umid Mubarak, iracki Ministar zdravlja.
Mubarak tvrdi da je strah SAD od suocavanja sa posledicama njihove kampanje bombardovanja municijom sa osiromasenim uranijumom po zdravlje i zivotnu sredinu delimicno iza toga sto ne one ispunjavaju svoje obaveze prema sporazumu kojim se dozvoljava Iraku da proda nesto svojih ogromnih naftnih rezervi za hranu i medicinsku opremu.
"Pustinjska prasina nosi smrt" rekao je Dr. Dzavad Al-Ali, onkolog i clan engleskog Kraljevskog lekarskog drustva. "Nase studije ukazuju da ce vise od cetrdeset procenata stanovnistva oko Basre oboleti od raka. Mi prezivljavamo jos jednu Hirosimu".
Vecina zrtava leukemije i raka nisu vojnici. Oni su civili. A mnogi od njih su deca. Komitet za sankcije Iraku, kojim dominira SAD, u Njujorku odbija stalne zahteve Iraka za opremom i lekovima za tretiranje raka, cak i lekovima protiv bolova kao sto je morfin. Kao rezultat toga, prepune bolnice u gradovima kao Basra su ostavljene da lece bolesnike od raka aspirinom.
Ovo je deo veceg uzasa nametnutog Iraku, u kome cak 180 dece umire svakog dana, prema podacima o stopi smrtnosti koje je prikupio UNICEF, od kataloga bolesti iz 19. veka: kolere, dizenterije, tuberkuloze, e. koli, zauski, boginja, gripa.
Iracani i Kuvajcani nisu jedini koji pokazuju znakove trovanja i oboljevanja od uranijuma. Kod veterana Zalivskog rata, napadnutih nizom bolesti, pronadjeni su tragovi uranijuma u krvi, stolici, urinu i spermi.
Osiromaseni uranijum je ime koje prilicno benigno zvuci za uranijum-238, element u tragovima koji preostaje kad se materijal podlozan fisiji ekstrahuje iz uranijuma-235 za upotrebu u nuklearnim reaktorima i oruzju. Decenijama je ovaj otpad bio radioaktivna smetnja, koja se gomilala u postrojenjima sirom zemlje koja obradjuju plutonijum. Do kraja 80-ih godina je bilo skoro milijardu tona ovog materijala.
Onda su dizajneri oruzja u Pentagonu smislili kako da se iskoriste ovi ostaci: oni se mogu ukalupiti u metke i bombe. Ovaj materijal je bio besplatan i bilo ga je puno na raspolaganju. Takodje, uranijum je tezak metal, gusci od olova. Ovo ga cini savrsenim za upotrebu u municiji za probijanje oklopa, namenjenu unistavanju tenkova, oklopnih transportera i bunkera.
Kada eksplodiraju bombe namenjene unistavanju tenkova, osiromaseni uranijum oksidira u mikroskopske fragmente koji plove kroz vazduh kao karcinogena prasina, koju pustinjski vetrovi raznose decenijama. Smrtonosna prasina se udise, lepi za tkiva pluca, i konacno pocinje da pravi haos u telu: tumori, krvarenja, razoreni imuni sistemi, leukemije.
1943. godine ljudi strasnog suda povezani sa projektom Manhatan setili su se da bi se uranijum i drugi radioaktivni materijali mogli siriti preko sirokih prostora zemlje da zadrze suprotstavljene vojske. General Lesli Grouv, sef ovog projekta, tvrdio je da bi se od uranijumske municije moglo ocekivati da izazove "trajno ostecenje pluca". Krajem 50-ih godina otac Al Gora, senator iz Tenesija, predlozio je polivanje demilitarizovane zone u Koreji uranijumom kao jeftino osiguranje protiv napada Severnih Korejanaca.
Nakon Zalivskog rata ratni planeri Pentagona su bili toliko odusevljeni ucinkom svog radioaktivnog oruzja da su narucili novi arsenal i po naredjenju Bila Klintona ispaljivali ga na srpske pozicije u Bosni, na Kosovu i u Srbiji. Vise od 100 bombi sa osiromasenim uranijumom je upotrebljeno na Balkanu tokom poslednjih sest godina.
Medicinski timovi u ovom regionu su vec detektovali grozdove oblasti gde se javljaju oboleli od raka, blizu mesta gde su pale ove bombe. Stopa obolevanja od leukemije u Sarajevu, preplavljenog americkim bombama 1996., utrostrucila se u poslednjih pet godina. Ali nisu samo Srbi ti koji oboljevaju i umiru. NATO i UN mirovnjaci u ovom regionu takodje obolevaju od raka. Do 23. januara osam italijanskih vojnika koji su sluzili u ovom regionu umrlo je od leukemije.
Pentagon se izvlaci sa niz obrazlozenja i objasnjenja. Prvo, Ministarstvo odbrane je odbacilo zabrinutost zbog osiromasenog uranijuma kao lude teorije zavere mirovnih aktivista, osoba koje se bore za zastitu zivotne sredine i irackih propagandista. Kad su americki NATO saveznici zahtevali da SAD otkriju hemijska i metalna svojstva svoje municije, Pentagon je odbio. On je takodje odbio da naredi testiranje americkih vojnika stacioniranih u Zalivu i na Balkanu.
Ako SAD cute, Britanci ne cute. Studija iz 1991. godine britanskih Vlasti za atomsku energiju predvidela je da ako se manje od 10% cestica oslobodi iz oruzja sa osiromasenim uranijumom koje je korisceno u Iraku i Kuvajtu, i udahne, to bi moglo imati za rezultat cak "300.000 verovatnih smrti".
Britanci su procenili da je jedini radioaktivni sastojak bombi bacenih na Irak bio osiromaseni uranijum. Nije tako. Nova studija materijala u ovom oruzju opisuje ih kao "nuklearni koktel" koji sadrzi smesu radioaktivnih elemenata, ukljucujuci tu i plutonijum i visoko radioaktivan izotop uranijum-236. Ovi elementi su 100.000 puta opasniji od osiromasenog uranijuma.
Tipicno, Pentagon pokusava da svali krivicu na aljkavo kontrolisanje fabrika oruzja od strane Ministarstva energetike. Ovako je portparol Pentagona Krejg Kvigli opisao ovu situaciju pedanterijskom logikom vrednom pera Dzozefa Helera: "Izvor kontaminacije, koliko mi to mozemo razumeti sada, bile su same fabrike koje su proizvele osiromaseni uranijum tokom vremenskog okvira od nekih 20 godina kada se osiromaseni uranijum proizvodio".
Zaista, problemi na nuklearnim mestima Ministarstva energetike i njihovih radnika i ugovaraca poznat je jos iz 80-ih godina. Memorandum Ministarstva energetike iz 1991. godine izvestava: "tokom procesa pravljenja goriva za nuklearne reaktore i elemente za nuklearno oruzje, Paducah gasno difuzna fabrika... je kreirala osiromaseni uranijum koji potencijalno sadrzi neptunijum i plutonijum".
Ali takvi izgovori u odsustvu svake akcije za pristup ovoj situaciji su zapravo sve tanji. Dag Roki, zdravstveni fizicar Vojske SAD, koji je nadgledao delimicno ciscenje fragmenata bombi sa osiromasenim uranijumom u Kuvajtu, sada je bolestan. Njegovo telo registruje 5.000 puta veci nivo ozracenosti od nivoa koji se smatra "bezbednim". On zna gde lezi krivica. "Nema nikakve sumnje u to", Roki je nedavno rekao britanskom novinaru Dzonu Pilgeru. "Kao rezultat toga sto je osiromaseni uranijum tezak metal i radioloski otrovan, ljudi u juznom Iraku pate od respiratornih problema, problema sa bubrezima, raka. Clanovi mog sopstvenog tima su umrli ili umiru od raka".
Osiromaseni uranijum ima poluzivot vise od 4 milijarde godina, sto je priblizno koliko je stara Zemlja. Na hiljade jutara zemlje na Balkanu, u Kuvajtu i juznom Iraku kontaminirano je zauvek. Ako Dzordz Bus stariji, Dik Cejni, Kolin Pauel i Bil Klinton jos uvek traze legat, evo jednog tmurnog koji ce ostati tu zauvek.