|
pise Bob Djurdjevic
25.01.2000.
Bob Djurdjevic: Novi svetski poredak i Srbi - Deo XVI
SMRT GRADA
List New York Times odlucuje se za jednostavnost naspram tacnosti
Odgovor na pitanje koje je postavio Robert Kaplan u svom uvodnom clanku za list New York Times 27.decembra - "Da li bi ovo mogao biti Novi svet?" - je: mogao bi. Ali nece biti. To je zato sto pisac uvodnika za list Times pravi klasicnu "faux pas" amaterskih proroka. Koristi proslost da predvidi buducnost.
Kaplan kaze, na primer, da "su gradovi sa nama od zore civilizacije." Od ove istorijske cinjenice on pravi gigantski skok u ambis Hegelijanske dijalektike… "dok buducnost grada nije u pitanju…"
Stvarno? Zasto ne? Zato sto tako kaze Kaplan? "I Sajmon kaze," isto. Ali ko slusa, osim dece i morona?
Anticki gradovi su sagradjeni da bi drzali vani one koji tu ne pripadaju, sto je ocigledno po zidovima i rovovima koji su ih okruzivali. Moderni gradovi su sagradjeni da olaksaju koncentraciju radne snage potrebne za rad fabrika i kancelarija industrijske ere. U svetu danasnjice i sutrasnjice, kojim vladaju informacije, oba raison d'ętres za postojanje gradova ce nestati. A silicijum ce coveka vratiti prirodi (sto je ovaj autor predvideo jos 1983 - vidi "Smrt Korporacije" - http://www.truthinmedia.org/Bulletins99/tim99-7-1.html ).
Naravno, to moze doci kao sok modernim urbanistima kao sto je Kaplan - stanarima celicnih, staklenih i betonskih azila industrijske ere - visespratnih, vise-kulturnih kotlima pretapanja iz kojih multinacionalne kompanije izvlace svoje zaglupljene radnike. Ali trend udaljavanja od toga je dasak svezeg vazduha za ostatak covecanstva. Milioni vec glasaju za to iseljavanjem iz takvih gradova u Suncane pojase Amerike i sveta.
Ali Kaplan je jos uvek polu ujednacen u svom ludom proricanju. Nacionalne drzave kakve mi poznajemo ce se dezintegrisati u 21. veku. Samo ne na nacin na koji bi on to zeleo. One ce se namnoziti duz demografskih linija, ostavljajuci u svom gazu male, ali kulturno etnicki homogene drzave (za vise o tome pogledajte tekst "Sjedinjene Drzave Evrope?" u nasoj kolumni iz 1995. godine - http://www.truthinmedia.org/Columns/Drang.html ).
To su lose vesti, naravno, za multinacionalne industrijske dinosauruse i njihove medijske i politicke zastupnike. Ali to su dobre vesti za covecanstvo i slobodan duh.
Uzgred, objavljivanjem Kaplanovog neodgovarajuceg teksta, koji je ipak posluzio njegovoj svrsi, list Times je jasno pokazao svojim citaocima za koju stranu on rije - za one koje objavljuju reklame u njemu, a ne za slobodan duh. Ali cak i u tom slucaju, kako covek moze objasniti njegovu SAD-centricnu miopiju (kratkovidost, prim.prev.)?
Neko iz kompanija Exxon-Mobil, IBM, GM ili JP Morgan bi trebalo da Kaplanu i urednicima uvodnika i umetnickog odeljka da lekciju iz geografije. Zaista je zapanjujuce da mapa buduceg "Novog sveta" ovog lista ne ukljucuje London, Pariz, Moskvu, Peking, Sidnej, Toronto ili Tokio… neke od velikih gradova sveta. Ali ukljucuje Boston, Njujork, Filadelfiju, Vasington, Feniks, Tjuskon, Judzin, Portland i Sijetl.
Koliko jos sovinistickiji mogu postati americki mediji? Cudo da dnevni list Njujorka nije prikacio zastavicu Njujorske skupstine na vrh svog globusa "Novog sveta". Mozda to cuva za vecernje gradsko izdanje?
Ukratko, ovaj uvodnik lista Times podseca na onaj cuveni rezime advokata na sudjenju: "A ovo su, dame i gospodo porotnici, zakljucci na kojima ja baziram moje cinjenice."
Ako Kaplanov uvodni clanak u listu New York Times odise onim sto bi on zeleo da bude, njegov clanak na naslovnoj strani lista Business Day 26. decembra "Kompanija koja vredi vise od Spanije?" pokazao je koliko poslovni urednik ovog lista ne poznaje biznis i ekonomiju i koliko je urednik uvonika politicki subjektivan. Najbolji deo u vezi ovog kratkog clanka o analizi trzista bio je sarena mapa sveta koja lepo izgleda.
A najgori deo? To je bio sadrzaj clanka: ciste besmislice. Klasican primer poredjenja jabuka i pomorandzi. Urednici lista Times pali bi ne samo na testu Econ101, vec i na najprostijem testu ulicnog zdravog razuma.
U pokusaju da daju validnu poentu - da su vrednosni papiri veoma precenjeni ovih dana (vidi jos "Paperjasti Sampionat sveta" - Aneks biltena 99-35, 5. dec. 1999.) - Times je izabrao da poredi berzansku vrednost nekih drzavnih kompanija sa bruto domacim proizvodom razlicitih zemalja.
Tako je njegov naslov, na primer, trebalo da ucini da poverujemo da je kompanija Microsoft vrednija od Spanije. Nije. Nikako. Cak ni prema pogresnim merilima lista Times.
Berzanska vrednost kompanije Microsoft je bila $593 milijardi, prema listu Times. Bruto domaci prozivod Spanije u 1998. godini, s druge strane, bio je $646 milijardi, prema CIA izvestaju za 1999. godinu.
Ali sta je $53+ milijardi ovde; $53+ milijardi tamo… ako ste publikacija koja tvrdi da je "najpostovanija novina u zemlji" (prema samo-promociji lista New York Times koju smo upravo primili).
Hajde onda da im zaboravimo gresku od $53+ milijardi posto su tako postovani. Cak ni najglupljem od glupih koji su pali na ispitu Econ101 ne bi se mogla oprostiti greska od $625 milijardi. Osim mozda ako pre toga nisu postali predsednici MMF-a ili Svetske banke. Ili su na celu Saveznih rezervi.
"Greska od $625 milijardi? Nemoguce!", kazete vi, sumnjicave Tome?
Najmanje $625 milijardi. I to samo u jednoj instanci - Microsoft naspram Spanije. Sve u svemu, "analiza" lista Times je preterala u slucaju jabuka za najmanje 234-puta. A da cak nije ni ubacila Apple kompjuter u to. Steta za pomorandze…
U nekim slucajevima, kao kod poredjenja berzanske vrednosti kompanije Internet Capital sa bruto domacim proizvodom Kuvajta, na primer, list Times je preterao cak za ogromnih 2.750 puta! Da, dame i gospodo, nije ovo greska u kucanju... "Najpostovanije novine u zemlji" preterale su u ovom slucaju za 2.750 puta.
Nacija saginje glavu od sramote… Ili bi barem trebalo da to urade oni koji su tako pocastvovali list Times u ime nase nacije.
Ipak, razlog za takvu zapanjujucu "faux pas" je zapravo prilicno jednostavan. Poredjenje berzanske vrednosti jedne kompanije sa bruto domacim proizvodom neke zemlje je "analiza" u stilu jabuka i pomorandzi. To je kao suprotstaviti aktivu jedne kompanije sa prihodima druge kompanije, a onda se pretvarati da se iz toga izvlace neki duboki zakljucci. Umesto toga, takva poslovna "analiza" treba da izazove smeh i porugu cak i od strane Econ101 studenata u zaglupljenoj Americi.
Preciznije poredjenje, vise u stilu jabuke naspram jabuka, bi uzelo, recimo, prihode kompanije Microsoft i poredilo ih sa bruto domacim proizvodom Spanije. Ali, avaj, takve cinjenice se ne bi uklapale u u zakljucke urednika lista Times. Nedostajalo bi najmanje $625 milijardi.
Aoh! Ipak, to jos i nije tako lose...
Ili je list Times mogao da pokusa da stavi Spaniju na istu listu sa nekim agentom za nekretnine ili biznis iz Madrida ili Njujorka. Ili da ubedi spansku vladu da se otarasi zemlje preko IPO. A onda da vidi kakvu bi cenu dostigla ova zemlja - zajedno sa bikovima i matadorima - sigurni smo na radost bikovskog Vol strita.
Medjutim, ova suma bi verovatno iznosila vise triliona dolara, koristeci sadrzatelje berzanske vrednosti danasnje "paperjaste" berze. Sto znaci da bi radosni zakljucci lista Times jos uvek bili netacni za znacajan iznos.
Na svaki nacin, bilo bi veoma slozeno uraditi takvu analizu. Tako su se urednici lista Times odlucili za jednostavnost naspram tacnosti. Izabrali su da pokusaju da uklope cinjenice u svoje misljenje.
Da li bi neko, molim, izmenio onaj slogan sa naslovne stranice lista New York Times iz "sve vesti koje mogu da se stampaju," u "sve vesti koje se uklapaju u nasa misljenja?"
Cinjenice ce vam zahvaliti…
Biranjem jednostavnosti naspram tacnosti, list Times nas je podsetio na jednu staru (iz 1984.) tuzbu Poreske uprave protiv jednog poreskog obveznika iz Arizone, u kome je autor ovih redova delao kao strucni svedok za procenu vrednosti kompjuterske opreme.
Strucni svedok savezne vlade je predstavila svoju procenu odredjenog kompjuterskog portfolia u koji je onaj poreski obveznik ulozio svoj novac, a ciju vrednost je Poreska uprava dovela u pitanje. Kad ju je sudija upitao koji metod predvidjanja buducih vrednosti je ona koristila, vladin strucnjak je odgovorila jasnog lica, "metod prave linije" (tj., ekstrapoliranjem vrednosti iz proslosti u buducnost).
"A zasto ste izabrali taj metod?" bio je uporan sudija. "Radi jednostavnosti," odgovorio je vladin strucnjak, jos uvek hladnokrvno.
Nasuprot tome, TiM urednik je predstavio rezultate nase detaljno izradjene procene kompjuterskog modela koji je razvijao tokom odredjenog broja godina obnavljanja, trgovine i iznajmljivanja kompjutera u stvarnom zivotu. Sto je jos vaznije, to je bio model DOKAZANE tacnosti, koji bismo mogli demonstrirati. Ali ovaj metod je bio tako SLOZEN da je vas autor proveo nekoliko sati na mestu za svedoke, objasnjavajuci ga sudiji i advokatima vlade.
Na kraju, za razliku od urednika lista New York Times, sudija se odlucio za tacnost naspram jednostavnosti. Odbacio je tuzbu Poreske uprave.
Mozda bi citaoci lista Times trebalo da urade isto to sa pricom u Business Day od 26. decembra: "Kompanija koja vredi vise od Spanije?"
Ali cekajte… Mozda ne tako brzo. List Times jeste imao dobru ideju, na kraju krajeva. Samo sto je bilo isuvise tesko dobro je argumentovati.
Mozda je Times trebalo da uzme IBM $30+ milijardi ponovo otkupljenih svojih deonica, na primer, i da ih uporedi sa bruto domacim proizvodom neke zemlje. Da IBM ne ulaze toliko puno u reklame i da nije industrijski dinosaurus koji jos uvek zivi i trosi, mozda je Times mogao da istakne svojim citaocima kolicinu novca koju je Veliki Plavi protracio u poslednjih pet godina na ponovno otkupljivanje deonica ($30+ milijardi) - bez kreiranja ijednog proizvoda ili posla (!). To je vise nego sto je prihod firmi EDS i CSC zajedno! I vise od sest bruto domacih proizvoda Albanije. Ili oko jedan kuvajtski, prema ciframa lista Times.
Ipak, cak i takve IBM finansijske travestije izgledaju kao prava jeftinoca u poredjenju sa troskovima rata u Zalivu ili kosovskog rata - oko $90 i $60 milijardi svaki - koje su vlada SAD i njeni saveznici vodili toboze u ime Albanaca i Kuvajcana.
U stvari, oni su se borili u ime iste one gomile sa Vol strita koja pozdravlja "humanitarne ratove" bilo gde na Planeti Zemlji, sve dok neka od kompanija u koju su ulozili novac vrsi zlocine protiv covecanstva. Radi trgovine, naravno.
Ili je mozda Times mogao da istakne da pola Wintel-a (Microsoft i Intel zajedno) cini grubo bruto domaci proizvod Srbije koju je NATO razorio? ($25 milijarde, prema CIA). Sto nam samo pokazuje da bi bombardovanje Wintel-a od strane Ministarstva Pravde moralo da bude u trilionima dolara da bi izazvalo neku prepoznatljivu stetu Novom svetskom poretku ili Novom milenijumu.
Ili da taj preterano izreklamiran AOL (America Online) u stvari nije veci od Albanije, najsiromasnije zemlje Evrope, ciji je bruto domaci proizvod samo $5 milijarde.
Ili… Moglo bi biti jos mnogo drugih "zabavnih" prica koje bi poslovni urednici ili urednici uvodnih clanaka lista Times mogli da urade koristeci iste osnovne cinjenice.
Cinjenica da to nisu uradili i da su umesto toga objavili dva pateticna teksta o Novom milenijumu - "Da li bi ovo mogao biti Novi svet?" i "Kompanija koja vredi vise od Spanije?" - samo podvlaci nasu raniju optuzbu - da "najpostovanije novine u zemlji" zastupaju novcanike onih koji u njima objavljuju svoje reklame, a ne slobodni duh svojih citaoca. I da bi mi trebalo takodje da ga "ispostujemo" tako sto bi njime pocastili nase korpe za djubre. Ili zapalili nasu vatru Novog milenijuma sa "inspirativnim" tekstovima iz lista Times, kao sto su ovi.
U medjuvremenu, Internet i elektronska trgovina brzo menjaju poslovni pejsaz sveta i olaksavaju masovni transfer bogatstva sa industrijskih sluzbenika na relativne pocetnike.
U tekstu "Smrt Korporacije", http://www.truthinmedia.org/Bulletins99/tim99-7-1.html ), istakli smo neke od novih i starih primera takve promene straze, uglavnom koristeci slucajeve u severnoj Americi kao vodice. Pre dvadeset godina niko nije cuo za Bil Gejtsa. Danas je predsednik kompanije Microsoft, a ne direktor nekada svemocne IBM, najbogatiji covek u Americi i na svetu. Ali ne zadugo, ako se budu pitali Internet pocetnici…
U Brazilu, zemlji "zastitniku" koju je stari IBM prezirno odbacio 70-ih godina, takodje je u toku promena straze poslovne elite. Clanak na naslovnoj stranici lista Wall Street Journal, na primer, istakao je uspeh koji je doziveo Internet pocetnik, Zip.net, koga je osnovao Markos de Moraes, sin starog brazilskog poslovnog giganta koji sada ima probleme, Olakire de Moraesa. "33-godisnjak… je Moraes koji komanduje paznjom banaka," hvalisao se Journal.
To, samo po sebi, nije velika stvar. Sto je veci dug, veca je paznja banke. "Ako banci dugujete $1.000 - banka vas poseduje," kaze stara poslovica. "Ali ako banci dugujete $1 milion, vi posedujete banku."
Pa, pomnozite prethodne cifre faktorom od oko 1.000 pa cete poceti da shvatate visine La-La Internet Land-a 1999. Barem iz perspektive kosih La-La solitera na Vol stritu.
Bez sale. Nazalost... Biznisi u La-La Land-u (Los Andjeles) se temelje na tlu mnogo solidnijem nego sto su neki bazirani na Internet triku elektronske trgovine.
Uzmite na primer Value America. Njegova trzisna vrednost se strmoglavila sa pika od $3,2 milijarde na oko $262 miliona, od 29. decembra. A ovaj nekadasnji Internet ljubimac berze objavio je da smanjuje svoju radnu snagu za 47%. I da ce isprazniti pet od 13 zgrada koje zauzima u gradu Sarlotsvil u Virdziniji.
A mi smo ovde svi mislili… zar nije Internet i elektronska trgovina radi RASTA? Sigurno da nije zbog PROFITA! Tacno? Nista vise nego sto su krpene lutke radi lepote ili zdravog razuma.
Jer, Value America, na primer, nikada nije zaradila ni centa za svoje deonicare i investitore. Ipak je nekada imala berzansku vrednost od preko $3 milijarde. Sto bi ga, prema "glupom modelu analize poslovnih urednika lista Times," ucinilo vecim od neke zemlje kao sto je Barbados.
Pa, kad bi mogli da biraju, razumni ljudi bi uvek izabrali Barbados umesto Value America. I ne samo zato sto ovo karipsko ostrvo ima vise od 13 zgrada. Samo ludaci na danasnjem trzistu "Broda ludaka", gde se svaki dan radja po neki naivko, mogu biti iznenadjeni time.
Pogledajte clanak u listu Wall Street Journal od 28. decembra "Internet pocetnici prave revoluciju u korejskoj privredi," na primer. Ili pricu na naslovnoj strani od 20. decembra "Evropa obelezava godinu ozbiljnog flertovanja sa slobodnim trzistem." Oba clanka su napisale naivcine za naivcine medju kockarima Vol Strit La-La Land-a, sto ide na ruku ovom njujorskom kazinu.
Sve ovo podseca na one nekada tragikomicne budale, kao sto su Don Kihot i njegov verni sluga Sanco Panca, koji su se borili sa vetrenjacama, autora Migel de Servantesa, (1547-1616). Kao i danasnji kockari sa Vol Strita, Don Kihot je bio budala. On je verovao da, kada bi se samo stalno hrabro borio sa vetrenjacama, na kraju bi porazio zle dzinove, ukrao njihov plen i posvetio svoju pobedu i novo bogatstvo svojoj voljenoj Dulcineji.
To nije upalilo pre cetiri veka. Nece upaliti ni danas. Don Kihot i njegov konj su umrli. Tako ce i lovci na plen Novog milenijuma. Narocito posto pokusavaju da ubiju trzisne vetrenjace zarad licne dobiti, a ne zarad plemenitijih ciljeva - da pridobiju srca svojih ljubljenih.
A nece upaliti ni zato sto ni Don Kihot, niti moderni industrijski giganti, nisu shvatili ko je njihov pravi neprijatelj. To je vreme. Vreme koje prolazi pored njih. Vreme koje omogucava njihovim izazivacima da se bore mocnijim oruzjem, kao sto je PC i Internet. Vreme, za razliku od lista Times (`Vremena`), koje ce omoguciti da trijumfuje slobodni duh Homo Sapiensa.
Pre ili kasnije... Bolje sto pre...