Hajderov udarac je na delu, demokratija je van, a Austrija je zamenila Srbiju kao evropska “izopstena drzava,” prema “liberalnim” vladama i medijima Zapadne Evrope. Evropske vlade su u histericnoj pomami zbog dolaska austrijskog populiste Jerga Hajdera na vlast. Pokusavajuci da kazni austrijske glasace sto su proslog oktobra dali Hajderovoj Slobodarskoj partiji 27% glasova, Evropska unija (EU) dokazuje da demokratija dolazi na daleko drugo mesto posle diktature koju njene navodno “liberalne” (cijtaj levo krilo) vrednosti predstavljaju.
Niti je EU sama u svom preziru za slobodu izbora glasaca. Americka vlada je opozvala svog ambasadora iz Austrije na “konsultacije” u Ministarstvo spoljnih poslova, odmah nakon sto je Izrael uradio istu stvar. A “liberalni” list New York Times je objavio uvodni clanak 4. februara ciji je naslov sve rekao o tome koliko su zapravo neliberalni njegovi urednici. “Austrijska vlada koja nije dobrodosla,” objavljuje list Times, kao da ima pravo da odlucuje o tome sta je najbolje za Austrijance.
Dnevni list New York je nakon svog uvodnog clanka, koga je mogao napisati jedan od pisaca sovjetske ere, objavio jos jedan clanak danas (14. februar), pod naslovom “Kao izopstenik Evrope, Austrija se izgleda ne pokorava.” U tekstu se primecuje da su Francuska, Belgija i sicusna Andora bojkotovale govor austrijskog ministra spoljnih poslova u Becu proslog cetvrtka.
Sledeceg dana je novom austrijskom ministru za socijalna pitanja bilo dozvoljeno da prisustvuje sastanku na temu nezaposlenosti u Lisabonu (da li shvatate aroganciju lista Times i EU, oni su “dozvolili” jednom od svojih clanova da prisustvuje sastanku EU?). “Ali je samo portugalski domacin hteo da se rukuje sa njim, a ostali su odbili da poziraju za uobicajenu fotografiju ministarske familije,” obavestava list Times. “Kasnije je izgleda nemacki ministar zazalio zbog svoje neuctivosti, dok su belgijski i francuski ministar, koji su takodje bili izasli tokom njegovog govora, uzivali u svojoj.”
U medjuvremenu, Bavarska se razisla sa Berlinom povodom izolacije svog alpskog suseda, italijanske provincije oko Trsta koje se granice sa Austrijom kritikovale su Rim, a Grcka i Danska su vec skepticne, kaze list Times.
A cak su na scenu stupili i clanovi kraljevskih familija i glamurozne zvezde. Princ Carls je odlozio planiranu letnju posetu Austriji, a italijanska glumica Klaudija Kardinale je rekla da nece prisustvovati Operskom balu, vrhuncu becke drustvene sezone. Ali kraljica Beatrisa od Holandije je otisla na svoj godisnji skijaski odmor u Austriji, kao sto to cini vec 30 godina.
Tako se Evropa uvalila u finu zbrku.
Medjutim, usred svog tog ludila, mogu se cuti neki razumni glasovi. Jakob Hajlbrun, pisac iz Vasingtona, napisao je u uvodnom clanku objavljenom u listu Wall Street Journal 4. februara da, “EU, a ne Hajder, ugrozava austrijsku demokratiju.”
A u Izraelu, dva pisca su takodje ispoljila stavove koji su razboritiji nego stavovi njihove vlade. Bari Camis, izraelski novinar, naslovio je svoj komentar “Jevreji za Hajdera.” Evo ga odlomak:
“Jos jednom su vecinski nejevrejske sile Novog svetskog poretka podmetnule Jevrejima za pad u Evropi. Prosli put su postavili Jevreje kao Rubina, Koena, Bergera i Olbrajtovu (bez obzira da li se ona seca da je Jevrejka ili ne) na vidljivu prvu liniju fronta zlocina pocinjenih protiv Srba tokom kosovskog rata. Ovaj put su namestili da mi vodimo u nepopularnom medjunarodnom protestu protiv legitimno izabranog lidera Austrijske Slobodarske stranke, Jerga Hajdera.
Hajderovi pravi "zlocini" su sto je anti-EU, anti-NATO, anti-Euro i anti-imigracion, sto je fin paket koji ga cini anti-Novi svetski poredak. Tako je izvucena karta saosecanja sa Jevrejima, da pomogne da se on obori. Neki naivni Jevreji su uvuceni u to organizovanom medijskom blokadom protiv Hajdera i pevaju istu pesmu. Ogromna vecina je potpuno apaticna u pogledu austrijske politike, uprkos Hajderu. Ali ovi poslednji ce se suociti sa istom ozlojedjenoscu zbog mesanja u politicki izbor jedne suverene drzave kao i ovi prethodni. Ovaj proces se naziva stvaranje anti-semitizma. Metodi su dobro poznati i svi se primenjuju na ovu stvar...
Ako je neciji cilj da unisti drzave da izgradio jedan kontinent, a onda vladu Jednog Sveta, napadanje samih genetskih temelja naroda tih drzava, najbolji je nacin da se pristupi stvarima. Ono sto ce uslediti ce biti neizbezan gubitak harmonije, patriotizma, jezika i kulture. Da bi se osiguralo da se plan sprovodi bez ometanja, oni koji izrazavju strah od ove situacije, od gubitka svog nacionalnog integriteta, obelezeni su kao rasisti. Organizovani mediji ce unistiti reputaciju svake osobe koja je dovoljno iskrena da izrazi svoje sumnje u vezi preterane imigracije, a Hajder ce ostati lekcija za svaku buducu javnu licnost, bez obzira koliko nema predrasuda i koliko je iskrena; ako se usudi da dovodi u pitanje imigracionu politiku, bice izjednacena sa Hitlerom u svakoj drzavi na ovoj planeti.
Hajder nije neki skinhed-neznalica; 27% veoma obrazovane nacije je glasalo za njega, i sto se vise Izrael i Jevreji bore protiv njega, to ce vise rasti njegova popularnost... to ce vise Evropljani biti ozlojedjeni na moj narod sto se trpa gde mu nije mesto.”
Jehuda Poh je drugi izraelski novinar koji izgleda ne pada na opstu histeriju vezano za Jerga Hajdera i Austriju. Evo ga odlomak iz njegovog uvodnog clanka, koji mi je poslat pocetkom februara:
“Izrael s pravom tapse sam sebe po ledjima cestitajuci sebi sto je na celu sveta u osudi austrijskog novog politickog uticajnog politicara, Jerga Hajdera. Kada su rezultati austrijskih izbora proslog oktobra dali Hajderovoj stranci odredjenu vlast, reakcija Izraela je bila brza i cvrsta: ucestvovanje Hajdera u bilo kojoj formi u austrijskoj vladi bi znacila prekid diplomatskih odnosa izmedju Izraela i Austrije. A kada je Hajder potpisao koalicioni sporazum prosle nedelje, izraelski ambasador je bio kod kuce u roku od 3 sata...
Ono sto me zbunjuje je da, umesto liderstva i odlucnosti, akcije Izraela otkrivaju fundamentalno licemerstvo stavova na kojima se zasniva ova vlada.
Hajder nije problem. Par reci koje je izgovorio pre jednu deceniju, a za koje se izvinio, i koje je nedavno oporekao u pismenom zavetu, nece naneti nikakvu stetu Jevrejima, a sigurno ne jevrejskom stanovnistvu u Izraelu.
Anti-semitizam nije ono sto pokrece Jerga Hajdera. Hajderov problem je imigracija, bez obzira na to ko su imigranti. Jevreji u dijaspori su trajni imigranti, i oni se osecaju ugrozeni anti-imigracionom strankom u drzavi koja je proizvela nacizam. ovo jeste legitimno.
Ali Izrael, koji je trebalo da oznaci kraj Lutajuceg Jevrejina, ne bi trebalo da reaguje tako zestoko na ono sto je zapravo unutrasnja odluka demokratskog izbornog tela. Zaista, Austrija ne privlaci toliko jevrejskih imigranata. Mnogo su brojniji arapski imigranti koje Austrija privlaci zbog svoje zdrave i zivotne privrede i blizine arapskom svetu. Zaista, Arapi su mnogo ugrozeniji Hajderovim rasizmom nego Jevreji.”
Dakle, ako su razumni Jevreji za Hajdera, ko su ovi evropski i americki branioci Jevreja koji se ponasaju kao da su svetiji od Svetog Vida? (Pape). Oni su politicki zastupnici Euro “Princeva 20. veka,” multinacionalnih kompanija ciji je glavni cilj da izbrise drzavne granice sirom sveta, a tako i barijere svom osvajanju manjih drzavnih ili regionalnih konkurenata.
Evropljani su medju vrhovnih 100 multinationacionalnih kompanija bili prakticno neosteceni azijskim padovima 1997. godine. Dok je inostrana imovina americkih Princeva pala za 2%, imovina multinacionalnih kompanija sa bazama u Velikoj Britaniji, Nemackoj i Francuskoj porasla je za 10%, 10% i 6% respektivno, prema mojoj skorasnjoj studiji, koja se bazira na podacima UNCTAD-a.
Imovina koju vrhunske japanske multinacionalne kompanije poseduju u inostranstvu, koje su uzori Princeva iza 80-ih godina, a koji su se u 90-im pretvorile u ne-bas-tako-princevske zabe, takodje je pala - za 3% -1997. godine. A imovina koju preostali medjunarodni Princevi poseduju u inostranstvu je takodje pala - za 9%.
Ali ako je evropski izvoz kapitala bio dobar 1997.godine, on je 1998.godine dostigao razmere procvata. Transnacionalni izliv kapitala u Evropskoj Uniji (EU) dostigao je rekordnih $386 milijarde u 1998.godini, 77% vise nego prethodne godine. Uporedite to sa (takodje rekordnim nivoima) americkog izvoza kapitala od $110 milijardi i $133 milijardi 1997. i 1998. respektivno, i onda cete shvatiti da je EU sada daleko najveci svetski strani direktni ulagac (FDI).
Ali dok su americke multinacionalne kompanije odgovorne za samo jednu trecinu izvoza kapitala u EU, Amerika je najomiljeniji cilj evropskih investicija. EU kapital utice u americku ekonomiju trostruko uvecan 1998.godine - na $155 milijardi, ili 80% od svih stranih investicija u SAD ($193 milijarde). Nekada mocni Japan, nasuprot tome, odgovoran je za samo $9 milijardi stranih investicija u americku privredu 1998.godine.
Dakle, sta radite ako ste Princ sa postanskim kodom Vol Strita, koji pokusava da orobi svog evropskog pandana od njegovog nasledstva, i vidi opasnog strazarskog psa, Bernardinca ili Dobermana kako jurisa na njega?
Bacite psu kosku, naravno. Ili jos bolje, nekoliko koski...
Kao sto je EU i “euro,” na primer. Praceni NATO ekspanzijom na Istok. I praceni Kosovom. I Cecenijom. I clanstvom Turske u EU.
Veoma brzo ce evropski strazarski psi biti tako zauzeti jureci sopstvene repove, da ce ovi strani osvajaci moci da opljackaju svoje princevske gospodare i uzmu im kuce i domove. A cak i ostave svoje vizit karte. Sa postanskim kodom Vol Strita, naravno. (Ako sumnjate u nesto od ovoga, ili sumnjate da je cela ova prevara bila veoma predvidljiva, pogledajte prethodne kolumne ovog autora, kao sto je “Medved u ovcjoj kozi”).
Ako ste Evropljanin kome ce uskoro globalisti iz Vol Strita opljackati njegovo nasledstvo, mozda zelite da pocnete da lajete. Glasno! Isto kao sto je to uradio Jerg Hajder. Ali nije vazna “demokratija” kada se radi o poslovnim interesima Princeva. Nastupa evropska verzija “demo farse.”
Austrijski glasaci su izopsteni i ugrozeni sankcijama Evropske Unije, ciji je Austrija clan!? Vlade SAD i Izraela su takodje dale pretece izjave ukoliko Hajderova Slobodnjacka stranka postane koalicioni partner vlade.
Zasto? Zato sto su Austrijanci glasali za jednog od njih koji je izrazio nepovoljno misljenje o globalnoj kolonizaciji Princeva. Hajder i njegova Slobodarska stranka su igrali na kartu “Austrija Austrijancima.” Isto kao sto se Pet Bjukenen kandiduje za predsednika na principu “Amerika pre svega” i sto je Paulina Hanson razbudila uspavane australijske patriote sa pozivom “Australija pre svega”.
I kao sto sada napadaju Hajdera i Austriju, ova dvojica, americki i australijski politicari su kamenovani i prezreni od strane miljenickih medija i politicara Princeva, zbog svojih “protekcionistickih” stavova. Nije ni cudo, reakcija g.Hajdera na to sto je postao novi “simbol mrznje” je bila: “Onda mi mozemo odmah i da ukinemo demokratiju u ovoj zemlji ,” prema izvestaju na naslovnoj strani lista New York Times od 1.februara.
Sto je tacno ono sto su Bjukenen i Hanson uspeli da osvetle. Zemlje sa “ne-PC” (ne politicki korektnim) stavovima su izopstene (Austrija… ). A u nekim slucajevima ih i bombarduju (Bosna, Srbija).
To je ona vrsta “demokratije” koju bi razumeo i podrzao Jozef Staljin. Cak i ako je njeno pravo ime “diktatura kapitala.” Jer, Princevi su uspeli da kupe ili primoraju uglavnom levicarske vlade Evrope da deluju kao njihovi kmetovi.
A samo u slucaju da vam znacaj pritiska koji evropske “demokratije” vrse na Austriju nije jos u potpunosti jasan, pretpostavite da zivite u Arizoni i da neka strana vlada, recimo kanadska, meksicka ili peruanska, pokusava da diktira glasacima Arizone kakvu vrstu vlade treba da izaberu. I preti sankcijama i izolacijom ako se stanovnistvo Arizone ne poslusa.
Jer, to je ono sto upravo sada EU, SAD i Izrael rade Austriji. Nije ni cudo da se nasiroko veruje u toj evropskoj zemlji da kada bi se sada odrzavali novi izbori, Hajder bi verovatno dobio dovoljno glasova da postane kancelar, a ne samo clan koalicione vlade.
Pravi gradjani Arizone bi uradili istu stvar; rekli bi Vasingtonu, a ne samo strancima, da gleda svoja posla. Osim ukoliko vise ne vole da dodju u nasu drzavu Velikog Kanjona, i skoce u najvecu rupu na svetu.
EU “zaista protestvuje isuvise,” da citiramo Sekspira. Kao i Klintonova administracija. Kad bi Brisel i Vasington protestvovali samo verbalno. Ali ove “demokratske” vlade takodje i ubijaju. Nemilosrdno. One su bombardovale svoje susede-Evropljane, ubivsi preko 2.000 nevinih srpskih civila, koji su takodje slucajno glasali “pogresno,” prema ovim demokratama.”
I kao da to nije dovoljno, milioni nesrecnika koji su preziveli takav EU/NATO/Novi svetski poredak primer “demokratije”, sada se smrzava u jednoj od najsurovijih evropskih zima u poslednjih 100 godina, zahvaljujuci EU/UN sankcijama.
Austrijanci bi trebalo da razmisle o tome. I o visokoj ceni suvereniteta u danasnjoj “demokratskoj” Evropi, koja je prekrivena od Belfasta do Budimpeste jednom novom vrstom gvozdene zavese (vidi “Nova gvozdena zavesa u Evropi,” kolumnu ovog autora za casopis New Dawn, napisanu u martu 1999.).
U medjuvremenu, u poredjenju sa liderima “demokratije” Novog svetskog poretka, kao sto su ratni zlocinci Bil Klinton, Toni Bler, Zak Sirak ili Gerhard Sreder, na primer, Austrijanac Hajder izgleda kao svetac. Sto je verovatno i razlog zasto ga “NATO nacisti” obelezavaju kao “neonacistu.” Najbolja odbrana je dobar napad. Prvo pravilo za lopova koji zeli da umakne je da vice “Hvatajte lopova!,” pokaze na nevinog prolaznika i onda pokusa da se izgubi u gomili.
Srecom, liderima iz Vasingtona i Brisela nece biti lako da se izgube u gomili. Svet je video neprijatelje humanosti, slobode i suvereniteta. Svet ce se secati lica ratnih zlocinaca koji su bili na celu NATO i EU. I svet nece “nikad zaboraviti” ni njih, niti ono sto su uradili.