Ako “Madam Halfbright” (igra reci: Albright=Olbrajt - Halfbright=Maloumna) americki sekretar mrznje (igra reci: secretary of state/hate=sekretar drzave/mrznje) moze da pozeli da jednog dana bude predsednik (svoje rodne Ceske Republike - vidi proslonedeljnu kolumnu ovog autora), zasto jedan domaci americki “heroj obmane” ne bi zasluzio da pokusa da bude predsednik? Zar ne mozete prosto da zamislite barjak: “Dzon Mek Kejna za predsednika - Velike Albanije.”
Velike Albanije? Zasto da ne? Samo zato sto se zapadni mediji establismenta nisu fokusirali na Dzon Mek Kejnovu OVK-Albansku vezu, ne znaci da takve nema. I to vrlo tesne veze. Ulagujuci se albanskim donorima za kampanju, senator iz Arizone sledi tragove svog republikanskog kolege, bivseg lidera senatske vecine i republikanskog predsednickog kandidata 1996.godine, Boba (Kosovara) Dola (vidi “Kako je albanski novac kupio Kosovski rat,” S99-119, "Mirovna farsa" 13, stavka 2, 4.juli 1999.). Evo ga odlomak iz tog TiM izvestaja:
“Ben Vorks, vijetnamski veteran i politicki analiticar i komentator za CBS radio i Fox vesti, sa bazom u Njujorku, dugo je istrazivao ovo pitanje. I zakljucio je da su Albanci u osnovi kupili ovaj rat protiv Srbije, sa kombinacijom novca od droge i legalnih i nezakonitih priloga za kampanju.
Jos 1986. (da, pre 13 godina!), Vorks je iskopao rezoluciju Senata koju je predlozio tadasnji senator Bob Dol iz Kanzasa, koja je osudjivala jugoslovensko zvanicno ugnjetavanje albanskog stanovnistva na Kosovu. U to vreme, "albanska autonomna vlada (koju su postavili Titovi jugoslovenski komunisti) jos uvek je bila potpuno operativna," primecuje Vorks. Istovremeno, "Dzozef Djogardi, Republikanac iz Njujorka, Albanac-Amerikanac, sponzorisao je slicnu rezoluciju, alinijedna od njih nije nikad prosla komitet."
Ali su akcije Dola i Djogardija signalizirale pocetak onoga sto je trebalo da bude njihova dugorocna kampanja da se "rasparca Jugoslavija i unisti srpski narod," kaze Vorks. "Njihov cilj je bio da se izvrsi podela Jugoslavije i ciscenje srpskog stanovnistva sa njihovih teritorija, dok su tvrdili da je 'Velika Srbija' pretnja za evropsku bezbednost, a ne post-fasisticka 'Velika Hrvatska' i 'Velika Albanija'.”
A sada pogledajte kako je isti taj Djogardi, ogrnut u albansku zastavu-sal, pozdravio Mek Kejna 11.februara 2000. u Njujorku, na skupu organizovanom za prikupljanje novca, preko puta hotela u kome je senator odseo u Njujorku (vidi prilozenu fotografiju). Kakav otac, takav i sin... Kakav Dol, takav i Mek Kejn.
Za vise informacija o Djogardiju pogledajte kolumnu Dzastina Raimonda od 25. februara 2000. “Mek Kejn i OVK veza,” na web sajtu www.antiwar.com .
Sto se tice Mek Kejnove OVK veze, mozda istina o ovom “poverljivom pomagacu Albanaca,” koja je sada izbila na videlo, moze da nam pomogne da bolje shvatimo zasto je senator iz Arizone bio cak i veci ratni soko od Bil Klintona, koga je Mek Kejn podrzavao i podsticao na svakom koraku tokom NATO-vog rata protiv Srbije zbog Kosova.
Ako ste zaboravili, Mek Kejn je bio taj koji je, pricajuci na javnoj TV tokom prvog meseca rata, terao Klintona i NATO da bombarduju beogradske mostove i ubiju lokalno stanovnistvo koje ih je cuvalo samo sopstvenim telima (vidi “Senator Mek Kejn, Klintonov ortak i NATO ratni soko, nije nikakav heroj,” S99-51, Dan 31, Update 1, stavka 4, 23.april 1999). A Mek Kejn je bio taj koji je pokusao i nije uspeo da progura kroz americki Senat rezoluciju koja bi ovlastila Klintona da upotrebi kopnene trupe protiv Srbije (vidi S99-67, dan 44, Update 1, stavka 4, 6.maj 1999).
Ali cak i pre kosovskog rata, kada je Mek Kejnova otvorena podrska albanskim teroristima OVK, koji se finansiraju od droge, pokazala da ce, nalik Klintonu, senator iz Arizone uraditi sve za dolar, oni koji su pratili javni zivot ovog “heroja obmane” shvatili su da je Mek Kejn odavno prodao svoju dusu djavolu (vidi “Ko je senator Dzon Mek Kejn iz Arizone?”, TiM GW Bilten 97/4-6, 20.april 1997.). Sledece je odlomak iz pisma reakcije koju je 22.februara TiM urednik poslao jednom radio producentu koji je pohvalno pricao o Mek Kejnu:
“Da li ste vi napisali gornji komentar o Mek Kejnu? Nadam se da ne... Kao sto znate, ja sam iz Arizone. A ljudi iz Arizone mogu da prepoznaju "heroja obmane" kad ga ugledaju. Narocito medju sobom.
Kada sam proslog juna (1999.) odrzao govor za jednim ruckom, u Feniksu, na sastanku organizacije `Mi drzimo ove istine`, dobio sam jednu od najvecih ovacija od gomile kada sam Mek Kejna nazvao njegovim pravim imenom - "heroj obmane."
Ko li je napisao ovo (medju drugim akoladama o Mek Kejnu): …”Ali ovaj se covek ne moze potkupiti.” ?
“Ovo mora da je sala? Da li je autor gornje recenice zaboravio na "Petoricu Kitinga," od kojih je jedan bio Mek Kejn? Neko je primetio da "je jedini iskreni politicar onaj koji ostaje potkupljen." Mek Kejn cak nije imao skrupule ni u vezi toga.
Jeste li zaboravili kako je ovaj ratni zarobljenik po povratku u SAD sutnuo svoju prvu zenu (obogaljenu u saobracajnoj nesreci) da bi se ozenio bogatom zenom iz visokog drustva - Sindi - svojom tekucom (trofej) zenom? Oh, niste znali da ima drugu zenu? Cudno kako su detalji koji grade licnost, kao sto je ovaj, izostavljeni iz njegove zvanicne biografije, zar ne?
Jeste li zaboravili kako je sve izbrbljao svojim vijetnamskim strazarima, koji su ga zauzvrat nagradili privilegijama o kojima nasi drugi ratni zarobljenici nisu mogli ni da sanjaju. Neki drugi, koji su odbili da izdaju svoju zemlju cak i pod mucenjem, dobili su metak u glavu kao nagradu od istih tih strazara.
Jeste li zaboravili kako je Mek Kejn podrzavao Decka Klintona, jos poznatog i kao Ajatolah Klintonmeini, po svakom pitanju spoljne politike, cak iako su bili iz toboze razlicitih stranki?
Krajnji rezultat je, naravno, da je cela predsednicka rasa postala multi-milion dolarska, cetvrt-godisnja vezba u "demo farsi" (mozete pogledati moju kolumnu objavljenu u listu Washington Times u novembru `96. o tome - www.truthinmedia.org/Columns/clip9.html ). I da, bez obzira koji od trojice glavnih predstavnika stranaka establismenta - Bus, Mek Kejn ili Gor - postane sledeci predsednik, Amerikancima ce biti isto tako lose kao i pod Deckom Klintonom. Jer su sva trojica kurve Novog svetskog poretka.
Samo par prijateljskih misli o tuznom stanju nase drzave...
Bob Dj.”
Za vise o Mek Kejnovom neprijatnom karakteru, pogledajte tekst “Da li ce as Mek Kejn ponovo izgubiti?” koji je napisala Keli Patrisija O` Meara sa web sajta `Insight Mag.Com`, i neke odlomke iz dugackog eseja “Dzon Mek Kejn, Vorc i svi,” koji je napisao Edvard Zer iz lista Washington Weekly, koji razmatra mafijaske veze senatora iz Arizone (osim onih sa njegovim albanskim pomagacima). Evo ga odlomak:
“…Mek Kejn je sutnuo svoju prvu zenu nakon sto je postala invalid u saobracajnoj nesreci. Iako je ova zena neumorno radila na tome da on bude oslobodjen iz zarobljenistva, on nije oklevao da je izda sa drugom zenom kada je zatekao obogaljenu po povratku kuci. Zapravo, Mek Kejn je stekao prilicnu reputaciju kao zenskaros. Ovog puta je bio odlucan da to uradi kako treba. Posto nije imao sopstvenog bogatstva, stekao ga je putem svoje druge zenidbe. (Ted) Sempli pise da je neto vrednost senatora "mozda cak 1,2 miliona USD ili vise, i to bez licnih rezidencija... Mek Kejn je naveo svoju (drugu) zenu, Sindi, kao izvor vecine svoje imovine..."
Prema listu Phoenix Gazette od 19.maja 1987.godine, "najveci deo Mek Kejnove imovine sastojao se od deonica u firmama Glendale - Hensley & Co., distributeru piva na cijem je celu njegov svekar; Western Leasing Co., koja iznajmljuje kamione i opremu; i Eagle Enterprises, koja investira u nepokretnu imovinu i deonice."
U stvari, senator se ozenio cerkom jednog od najbogatijih ljudi u Arizoni. Cini se da je Mek Kejn dobio vise nego samo zenu u ovom poslu, on se ozenio u porodicu koja je vec imala prilicnu reputaciju u toj drzavi. Posto su porodicne veze uvek nesto uvijene i tesko im je uci u trag, ja sam pripremio jedan grafikon da pomogne citaocu da prati pricu...
Ali sigurno sve ovo prerasta u krivicu putem asocijacije. Mozete se kladiti da da - uz osvetu. Covek koji zeli da bude predsednik SAD ne moze da se druzi sa poznatim kriminalcima. Ali kako Dzon Mek Kejn moze ovo da izbegne? On se ozenio u porodicu. Da li pomaze ako se stavi u sliku i sledeci novinski clanak od 17.januara 1995. iz lista Arizona Republic? "Oko 300 gostiju se pojavilo u subotu uvece da proslavi 90-ti rodjendan Dzozefa 'Dzo Banane' Bonano, penzionisanog sefa njujorske kriminalne familije Bonano. On se penzionisao u Tjuskon 1968.godine. Dzon Mek Kejn, republikanac iz Arizone i guverner Fajf Simington (kasnije takodje optuzivan za obmanu) su poslali svoje pozdrave putem telegrama."
Poenta? Mek Kejnove veze sa mafijom su ocigledno siroko rasprostranjene, kao sto Zerov clanak istice. Njegova veza sa OVK je samo jedna od mnogih veza. Sto je razlog da bi stvarno dobro posluzilo americkom narodu ako bi se Mek Kejn kandidovao za predsednika “Velike Albanije.” Na taj nacin, barem, Amerika bi se oslobodila barem jednog “heroja obmane.” Avaj, ima jos puno njih...