|
pise Bob Djurdjevic
25.04.2000.
Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXIX
KRV ZA NAFTU, DROGA ZA ORUZJE
Krv za naftu, droga za oruzje - to su dva trajna legata 20.veka, daleko najsmrtonosnijeg veka u 100-godisnjoj ljudskoj istoriji. Takozvani “americki vek” se pretvorio u katastrofu za covecanstvo, sa skoro 200 miliona ljudi samo koje su ubile vlade, prema istrazivanju profesora R.J.Rumela sa Univerziteta Havaji. Kad bi zapadni potrosaci ikad shvatili koliko ljudske krvi sipaju u svoja kola kada pune svoje rezervoare benzinom, greju svoje kuce ili pale svoje
rostilje, postoje sanse da bi oni savesniji medju njima mozda onda vise voleli da se vrate u dane konjskih kocija i koriste sporete na drva.
Naravno, ova uzasna statistika smrti nije takva samo zbog nafte. Ali velikim delom jeste, narocito u poslednje dve decenije ovoga veka. Kada je americki predsednik Dzim Karter proglasio krajem 70-ih godina da su naftna polja Bliskog istoka od vitalnog interesa za SAD, takozvana Karterovska doktrina je otvorila branu buducim ratovima.
Karterova linija u pesku vis-a-vis tadasnjeg njegovog protivnika iz Hladnog rata, Sovjetskog Saveza, zajedno sa malo lukavstva Ministarstva spoljnih poslova Busa i Bejkera, navela je Irak da izvrsi invaziju na Kuvajt u leto 1990. i dovela zatim do Zalivskog rata. Sto je bilo prvo veliko prolivanje ljudske krvi radi nafte Novog svetskog poretka, u kome je nestalo na stotine hiljada Iracana.
Rat u Zalivu je takodje bio i shematski plan za buduce naftne i geopoliticke ratove 90-ih godina. Najmocnije zemlje sveta se udruzuju protiv malih drzava koje ne zele da predaju svoju slobodu i suverenitet Princevima 20.veka, multinacionalnim kompanijama i njihovim zastupnicima u zapadnim vladama. Somalija, Haiti, Bosna, Ruanda, Tajland, Kosovo, Istocni Timor… sve one mogu da svedoce o tome.
Kako je pala zavesa na sumrak industrijske ere krajem veka; prolivanje ljudske krvi da bi se postavili dzepovi zapadnih multinacionalnih kompanija i da bi se dobilo gorivo za pogon nasih fabrika, vozila i domova, dostiglo je morbidni kresendo. Ali je takodje obelezilo i klimaks Zapada, kako je svetlucanje nove zore covecanstva na Istoku postalo razaznatljivo prvog dana 21. veka.
Ratovi u Ceceniji
Uzmite, na primer, ratove u Ceceniji. Mediji establismenta nam govore da su razlozi sukoba 1994.-1995. i 1999.-2000. islamski separatizam i etnicka mrznja. Ali nisu. Sukobi su zbog nafte.
Isto kao i u Bosni i na Kosovu, gde je Zapad tezio da rasparca bivsu Jugoslaviju, Zapad je podstakao ratove u Ceceniji, u naporu da destabilizuje Rusiju. Princevi su imali stecena prava na ohrabrivanje i finansiranje islamskih pobunjenika na Kavkazu, isto kao sto su koristili islamske secesioniste u Bosni i na Kosovu da rasparcaju bivsu Jugoslaviju.
Zasto? Da bi Rusiji oduzeli kontrolu nad naftnim poljima Kaspijskog mora. I da bi popunili geopoliticki vakuum koji je kraj hladnog rata stvorio na Balkanu. Sto je znacilo povezivanje dva geografski odvojena krila NATO - Turske i Italije - preko takozvane “Zelene transverzale”.
Ili preko Koridora VIII, ako vise volite “zvanicni” geopoliticki zargon lisen krvi inherentne za pokusaje Novog svetskog poretka da izgradi islamsku demografsku “autostradu” od Bihaca u zapadnoj Bosni do Ankare u Turskoj, i eventualno Karacija u Pakistanu. Ukljucujuci tu i kljucne naftne rute Kaspijskog mora.
Pogledajte mape Kavkaskog regiona
pa cete razumeti zasto je ovaj autor predvideo pre vise od dve godine (u svom izvestaju od 12. januara 1998. za Truth in Media) da ce nafta Kaspijskog mora postati sledeca velika svetska zarisna tacka.
Videcete da ruski naftovod prolazi kroz Dagestan i Ceceniju - regione koje Zapad pokusava da destabilizuje, da bi isterao Rusiju iz njenog mekog juznog donjeg stomaka, koristeci islamske "borce za slobodu", jos poznate i kao teroriste, kao svoje biceve. Kao sto je to uradio i u Bosni i na Kosovu, koristio je uglavnom islamske albanske OVK "borce za slobodu," jos poznate i kao teroriste koji se bave svercom droge, da prouzrokuju nevolje Srbiji.
Bitka za naftovode
U medjuvremenu americka vlada, orudje u rukama Princeva, vrsi pritisak da se napravi ruta kroz zemlje koje su njeni vazali, kao sto je Turska. A ovog puta je to i uradila, uprkos protivljenju nekih Princeva naftnih kompanija, koji su se tome (neuspesno) suprotstavljali - zbog mnogo vecih troskova turske rute. Njena procenjena cena je skocila na 2,5 do 4 milijarde USD.
Kao rezultat toga, naftovod dugacak 1.100 milja - od Bakua, glavnog grada Azerbejdzana, do turske luke Kejhan - krcat je geoplotickim i ekonomskim problemima. Stagnirajuca potraznja, kaspijska proizvodnja koja je manja od ocekivane i stalni konflikt Azerbejdzana i Jermena, sve je to nanelo gubitke.
Ovom projektu nedostaje kapital privatnih investitora jer druge investicione prilike u zonama bogatim naftom, kao sto su Gvinejski zaliv u Zapadnoj Africi, Meksicki Zaliv i more Brazila, nude sigurniji povracaj u manje rizicnim ekonomskim i bezbednosnim okruzenjima. Investitori u Kaspijsku naftu sve su nestrpljiviji zbog naizgled tesko resivog problema u razvoju turske opcije. Ali sada oni sve vise ocekuju da ce Vasington pruziti finansijske garancije za projekat koji smatra za prioritetni strateski cilj da bi se ekonomski stimulisao juzni Balkan.
U medjuvremenu, Rusija ne sedi besposleno posmatrajuci multinacionalne Princeve kako pokusavaju da je odzepare. Kako je to izvestila agencija Associated Press 27.jula 1999., Grcka i Rusija, zajedno sa Bugarskom, su se dogovorile intenziviraju rad na izgradnji grcko-ruskog gasovoda za transport ruske sirove nafte kroz Bugarsku i Grcku. Ovaj naftovod, dugacak 285 kilometara, bi trebalo da povezuje luke Burgas u Bugarskoj i Aleksandropolis u severnoj Grckoj, omogucavajuci Rusiji da izvozi naftu preko Crnog mora, zaobilazeci Bosfor u Turskoj.
A onda, tu je jos jedna predlozena trans-balkanska linija, od Burgasa do luke Dures u Albaniji.
Ona bi bila mnogo jeftinija od turske rute. Njena procenjena cena bi bila izmedju 800 miliona i 1 milijardu USD. Stalni sukobi u bivsoj Jugoslaviji, narocito na Kosovu, ucinili su da ona proteklih godina deluje neprakticno. Ali sada, kada bi americka vlada garantovala bezbednost u ovom regionu prisustvom svojih trupa u Makedoniji, i kada je NATO predvodio okupaciju Kosova, Princevi, koji su imali najvise da dobiju od toga sto je NATO u kosovskom ratu preuzeo ovu srpsku pokrajinu, mogu se ohrabriti da nastave rad na ovom projektu.
Kao da zeli da istakne ovu poruku, americka vlada je Bugarskoj prosle godine dodelila pola miliona dolara da ispita izgradnju naftovoda kroz Balkan, kojim bi se transportovala nafta iz Kaspijskog mora na Zapad - na vrhuncu Kosovskog rata (2.juna 1999). Ovaj postupak je poslao talase soka kroz Tursku, kljucnog saveznika SAD, koja zeli ovaj potencijalno unosni naftovod za sebe
Ruta Bugarska-Makedonija-Albanija je vec dobila podrsku u Moskvi i od Konzorcijuma kaspijskog naftovoda pod vodjstvom Sevrona, koji razvija naftne naslage kaspijsko-kazahstanske nafte. Turske vlasti su sada privatno priznale da je Ankara potcenila kapacitet Rusije da prosiri svoj uticaj u juznim kavkaskim drzavama Jermeniji i Gruziji i time diktira bezbednosno okruzenje visokog rizika za izgradnju i odrzavanje naftovoda Baku-Kejhan.
Druge naftne rute naftovoda od rezervi iz Kapijskog mora, koje bi takodje zaobisle Tursku, sada razmatraju investitori i korporacijski planeri. One ukljucuju i rutu Turkmenistan-Iran, kojom bi se transportovala nafta iz Centralne Azije na jug, do terminala u Persijskom zalivu. A ona se proteze cak na predlozenih 2.100 milja naftovoda preko Centralne Azije na istok, iz Kazahstana do brzo-razvijajucih industrija u Kini gladnih nafte.
Balkanski ratovi
Dva meseca nakon Novog dana Sramote, 24.marta 1999., dana kada je NATO zapoceo bombardovanje Srbije, ja sam rekao u kolumni koju sam napisao za magazin New Dawn, “Vasingtonska Fabrika kriza,” da je cela “Kosovska kriza,” ukljucujuci tu i stvaranje takozvane Oslobodilacke vojske Kosova (OVK), za koju niko nije cuo sve do manje od pre dve godine, bila rezultat tajnih americko-nemackih operacija.
Komentarisuci navodni masakr u Racku, takodje sam istakao u tom clanku da diplomate americkog Stejt Departmenta, kao “Koljac iz El Salvadora,” Vilijam Voker, koga je Olbrajtova imenovala da bude na celu americkih “diplomatskih napora” u ovom regionu, nisu bile nista drugo do instrument za destabilizaciju Kosova i glas demonizacije Srba.
Pa, sada je i londonski list Sunday Times potvrdio 12.marta 2000., u clanku pod naslovom “CIA je pomagala gerilsku vojsku Kosova.” “Americki obavestajni agenti su priznali da su pomogli da se obuci OVK pre NATO bombardovanja Jugoslavije“, kaze Times. “Ovo otkrice je razbesnelo neke evropske diplomate, koji su rekli da je ovo podrilo pokusaje za politicko resenje konflikta izmedju Srba i Albanaca."
Neke evropske diplomate u Pristini, glavnom gradu Kosova, zakljucile su iz Vokerove biografije da je on bio nerazdvojivo povezan sa CIA. Ova slika je bila zamagljena stalnim odvajanjem americkih "diplomatskih posmatraca" od ove misije. “Americka agenda se sastojala od njihovih diplomatskih posmatraca, jos poznatih i kao CIA, koji su operisali potpuno razlicito od ostatka Evrope i OEBS-a,” rekao je jedan evropski izaslanik.
Izvori CIA koji su sada prekrsili svoju tisinu kazu da su diplomatski posmatraci blize povezani sa ovom agencijom. “To je bio CIA front, koji je prikupljao obavestajne informacije o oruzju i liderima OVK,” rekao je jedan od njih, prema clanku u listu Times.
A kako je OVK dosla do svog oruzja i opreme? Na isti nacin kao sto su Kontrasi 80-ih godina - trgovinom narkoticima, uz precutnu ili otvorenu pomoc Vasingtona. Jedan izvestaj iz februara/januara 2000. u listu Mother Jones Wire (MJW), “Heroinski heroji”, potvrdjuje veze sverca droge i migova koje Klintonova administracija i OVK razmenjuju vec godinama. I potvrdjuje da SAD vode siledzije koje pomazu siledzije koje diluju drogu, izmedju ostalih, sirom sveta.
“Policijski zvanicnici u Evropi sumnjaju vec godinama da postoje veze izmedju kosovskih pobunjenika i balkanskih svercera droge,” pise MJW. “Ali u onih 6 meseci od kada je Vasington ustolicio OVK u toj jugoslovenskoj pokrajini, sverceri droge povezani sa OVK su zacementirali svoj uticaj i koriste svoj novi status da uvecaju trgovinu drogom i uspostave veze sa drugim nacionalistickim pobunjenickim grupama i kartelima droge... Reperkusije ove veze trgovine drogom tek sada se pojavluju, a mnogi kosovski posmatraci se plase da bi ova pokrajina mogla da se razvije u virtuelnu narko-drzavu pred nosom 49.000 vojnika mirovnjaka ” - koji su neki od najboljih musterija OVK, prema izvestajima srpskih medija.
Vec stotine godina albanski sverceri sa Kosova su medju najuspesnijim svetskim trgovcima svercovanom robom, potpomognuti povoljnom geografijom izolovanih luka i planinskih sela, kaze MJW. Nemacka Savezna policija sada kaze da kosovski Albanci uvoze 80% evropskog heroina. Toliko je dominantno prisustvo kosovskih Albanaca u trgovini drogom da mnogi evropski korisnici nezakonite droge nazivaju generalno "Albanka".
U jednom trenutku 1996.godine... vise od 800 etnickih Albanaca je bilo u zatvoru u Nemackoj optuzenih za trgovinu drogom, prema MJW. Na mnogim mestima su kosovski Albanci stekli uporiste putem sirovog nasilja. Prema izvestaju nemacke Savezne policije za 1999.godinu, "Bande Albanaca su umesane u trgovinu drogom i oruzjem, bave se ucenama i ubistvima. One su sve vise sklone primeni nasilja."
Ono sto je mozda jos alarmantnije, kosovski trgovci drogom udruzeni sa OVK, poceli su da formiraju partnerstva sa kolumbijskim trgovcima - najozloglasenijim lordovima droge na svetu. "Sada imamo jednu potpuno novu situaciju," rekao je za MJW Storbek iz Europol-a. "Kolumbijci vole da koriste grupe kosovskih Albanaca za distribuciju kokaina. Albanci su sve jaci i sada postoji odredjena podela posla. Njih koriste Turci za svercovanje u Evropsku Uniju, a Kolumbijci za distribuciju kokaina."
A sta je Klintonova Bela Kuca rekla u vezi s tim?
Americki Zakon o pomoci stranim zemljama iz 1961.godine zabranjuje pomoc bilo kakvom entitetu je u dosluhu svercerima narkotika. Krajem proslom proleca senator Carls Grasli (Republikanac iz Ajove) je poslao pismo predsedniku Bilu Klintonu zahtevajuci procenu sverca droge kojim se bavi OVK. Predsednik je odgovorio da ni CIA ni DEA (Agencija za borbu protiv droge) "nemaju nikakve informacije koje ukazuju na to da je OVK umesana u neku kriminalnu aktivnost, ili da ima direktne veze sa bilo kojim organizovanim kriminalnim grupama."
Da. Upravo kao sto je ovaj isti jadni americki predsednik jednom trvdio da “nije imao seksualne odnose sa tom zenom.” I upravo kao sto je jedan raniji lazov iz Bele Kuce (Ricard Nikson) tvrdio na drzavnoj televiziji pocetkom 70-ih godina, “Ja nisam varalica!” pre nego sto je bio prisiljen da sramotno napusti Belu Kucu.
"Nije bilo akcije," rekao je jedan izvor iz Kongresa blizak Grasliju. "Nije bilo odgovora na to."
Zvanicnici Bele Kuce poricu zataskavanje aktivnosti OVK. "Nama jeste stalo do toga [sverca droge OVK]," rekao je Bob Agresti (iz Biroa Bele Kuce za Nacionalnu politiku kontrole droge, cije ime, usput, ovom autoru zvuci vrlo albanski. Ako je tako, onda pricamo o lisici koja cuva pilicarnik!?). "Stvar je samo u tome da imamo pune ruke posla pokusavajuci da tamo donesemo mir.”
“Mir?” Kakav mir? Bolje receno “mirovna farsa,” kao sto je ocigledno po preko 1.100 kosovskih Srba koji su ubijeni tokom NATO “mirovne” misije koja je zapocela 12. juna 1999., i kao sto se moze videti po vise od 200.000 njih koji su isterani iz domova svojih predaka.
DEA, cija je jedina svrha u zivotu da se bori protiv sverca narkotika, cinila se podjednako povucenom kad je trebalo da se pobrine za ovo pitanje. Prema Majklu Kutuzisu, DEA website je ranije sadrzao odeljak u kome je bio detaljno opisan sverc droge kosovskih Albanaca. Ali nedelju dana pre nego sto je pocelo bombardovanje pod vodjstvom SAD ovaj odeljak je nestao.
Razorna optuzba MJW kriminalnih aktivnosti Klintonove administracije sprovedenih pod maskom uctivosti i "humanitarnih" intervencija, sve je to rezimirala na sledeci nacin: “Da li je nase grljenje OVK poslednje u podloj tradiciji pomaganja trgovaca drogom iz politickih razloga? Slicni primaoci americke darezljivosti ukljucuju i nikaragvanske Kontrase, bivseg panamskog drzavnika Manuela Noriegu, avganistanske Talibane i burmanske Khun Sa.”
Kosovo i Cecenija: Slicnosti i razlike
Sada zamenite Cecene za kosovske Albance u gornjim paragrafima i videcete zasto su cecenski ratovi bili ogledalo destabilizacionih napora Zapada i u bivsoj Jugoslaviji i u Rusiji.
Ipak, s jednom velikom razlikom. Za razliku od ruske vlade Borisa Jeljcina koja se ulagivala Zapadu tokom cecenskog rata 1994.-1995., ili Slobodana Milosevica koji se uplasio i izasao iz Kosova proslog juna, Putinova administracija je reagovala odlucno i punom snagom protiv cecenskih terorista. Kao rezultat toga, oni su bukvalno zbrisani, pri cemu su preziveli prisiljeni da se kriju u planinskim pecinama na jugu ove ruske pokrajine.
Da li ista sudbina ocekuje pre ili kasnije kosovske Albance, uprkos NATO “zastiti”? Verovatno. Jer, Balkan je poznat u istoriji kao groblje carstava. Otomansko i austrougarsko carstvo su ovde slomili kicme. Treci Rajh je takodje pokopan ovde. Vec pocinje da izgleda kao da je to mesto gde ce Zlo Carstvo Novog svetskog poretka takodje pasti ubijeno.
Kako je nedavno rekao jedan bivsi ruski pomorski oficir, citirajuci cuvenog ruskog autora Valentina Pikula, "(u borbi) Srbi stoje kao kamenje, a padaju kao stene." “Cunami” kojeg je pad Kosova pokrenuo tek treba da stigne do zapadnih obala. Ali nema sumnje da je na putu.
Kraj Severnoatlantske teroristicke organizacije, jos poznate i kao NATO, zapoceo je kada se zavrsilo njeno bombardovanje Srbije. Srbi i 250 ruskih vojnika su izmenili kurs istorije 11.juna 1999., kada su ugrabili sofisticirani podzemni vojni aerodrom Slatina (Pristina, Kosovo) pred samim nosom svojih “pobednickih” ali veselih NATO “Ubermenschen” (=nadljudi). Tog dana je ruski kvisling Boris Yeltsin postao tek model za buducu vostanu figuru u muzeju Novog svetskog poretka. Tog dana su napisani epitafi za Klintona, Tonija Blera, generala Veslija Klarka i Medlin Olbrajt.
Nakon 11.juna 1999. bilo je samo pitanje vremena kada ce zvanicna spoljna politika poceti da odrazava novu anti-zapadnu klimu u Rusiji. To sto je 9.avgusta Jeljcin postavio Vladimira Putina, potpuno nepoznatog na Zapadu, na mesto premijera bio je prvi korak. Jeljcinov odlazak sa mesta predsednika Rusije 31.decembra zavrsio je njegovu tranziciju od predsednika u vostanu figuru.
Bio je to zgodan anti-klimaks Novog svetskog poretka odigran poslednjeg dana 20.veka. Bio je to takodje i preludij za sumrak Zapada.
Jer, prvi dan novog veka je takodje dao covecanstvu svoj prvi nagovestaj nove zore koja se pomalja na istoku. Novi vrsilac duznosti predsednika Rusije i ponovo rodjeni Hriscanin, odleteo je iz Moskve sa svojom suprugom u cik zore da bude sa svojim trupama u Ceceniji prvog dana novog veka. U isto vreme su se zapadni lideri zabavljali u udobnosti svojih palata. Isto kao sto su i austrougarski i turski kraljevici srecno nazdravljali jedni drugima dolazak novog veka pre sto godina, nesvesni svog predstojeceg zalaska.
I tako, Bozji Svetski poredak se ponovo odvija kao sto je i milionima godina do sada. Sunce se radja na istoku, a zalazi na zapadu. Pre ili kasnije, nova zora ce zasjati i na Kosovu. Kao sto vec jeste u Ceceniji.