23.05.2000.

Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXXIII

ARTEMIJE: NAIVNO JAGNJE ILI VUK U OVCJOJ KOZI?

Norvezani su svetu dali rec Kvisling. Ovaj termin je poceo da oznacava izdajnicko i ulizicko ponasanje. Francuzi su dali Visija kao svoj primer sramotnog nacistickog kolaboranta. Stari Srbi su proizveli Vuka Brankovica, Milosa Obrenovica... Danasnji Srbi su izbljuvali Mila Djukanovica, Vuka Draskovica i Zorana Djindjica, medju svojim skorasnjim simbolima sramote (vidi moju kolumnu od 1. februara za beograd.com - "U postelji sa neprijateljem"). A sada se cini da vladika Artemije i otac Sava slede sramotne tragove ovih zapadnih vazala (vidi moju kolumnu od 27. marta - " Artemije, Njegova sramota"). Nije ovo nova pojava.

Ovaj autor prati sumnjivo ponasanje vladike Artemija vec skoro pet godina, a grize se za jezik poslednje tri godine. Bice dovoljno reci da kad bi prizrenski vladika bio sluzbenik ili direktor neke javne korporacije, a ne clan egalitarnog i tolerantnog pravoslavnog Sinoda, on bi verovatno odavno bio otpusten zbog krsenja poverenicke duznosti prema organizaciji za cije vrednosti od clana visokog ranga ocekuje da ih deli, postuje i neguje.

Jedna od njih nije kritikovanje u javnosti vase brace po Hristu, a kamoli vasih pretpostavljenih, a da im se prvo ne da sansa da licno cuju vase optuzbe i da se odbrane pred onim ko ih optuzuje i pred Bogom. Vladika Artemije je pao na takvom testu pristojnosti i lojalnosti. Vise puta.

Posto su mi visoki srpski zvanicnici neke stvari rekli u poverenju nisam mogao da idem u vise detalja. Ali tokom moje posete Srbiji proslog meseca, za Uskrs 2000, oslobodili su me od mojih samonametnutih restrikcija u pogledu onoga sto sam do tada smatrao za privatne razgovore. Prema tome, ono sto sledi je ekskluzivna prica koja jos nikad nije otkrivena u javnosti...

Prvi put (za koji ja znam) vladika Artemije je prekrsio vladanje jednog svestenika u avgustu 1995. Vojska bosanske Republike Srpske i Srpske Krajine krvarile su pod napadom kombinovanog hrvatsko-muslimanskog napada potpomognutog od strane Amerikanaca, s jedne strane, i bratoubilackih sankcija koje im je nametnuo Milosevicev rezim, s druge strane. Osim toga, Klintonova administracija i lideri EU su se bili nameracili za "ubistvo," spremni da aktiviraju NATO-vu poraznu vazdusnu moc protiv sicusne srpske armije s druge strane Drine.

Suocen sa takvim nemogucim izgledima, dr Radovan Karadzic, tadasnji predsednik bosanske Republike Srpske, poslao je poruku Beogradu da su on i njegova vlada voljni da razgovaraju. Citaj - da popuste. Slobodan Milosevic se slozio sa Karadzicevim predlogom i zakazao sastanak krajem avgusta u Dobanovcima, utocistu jugoslovenske vlade zapadno od Beograda. Karadzic je takodje zamolio patrijarha Pavla da prisustvuje planiranoj sednici kao svedok.

Pored Karadzica, bosansku Republiku Srpsku su predstavljali i Momcilo Krajisnik i general Ratko Mladic. Njegova Svetost je sa sobom poveo vladiku Irineja (Backog). General Momcilo Perisic, tadasnji vrhovni zapovednik jugoslovenske vojske, takodje je bio prisutan. Na pocetku sastanka Perisic je rekao bosanskim Srbima da ce NATO poceti da ih bombarduje u 10h ujutru narednog dana. Karadzic i Krajisnik su se samo smejali (sto pokazuje koliko je "dobra" bila njihova inteligencija).

NATO bombardovanje je zapravo pocelo devet casova pre nego sto se ocekivalo. SAD / NATO su ocigledno pomerili rok da ne bi morali da stopiraju ili otkazu planirani vazdusni rat u poslednjem trenutku, ako bi Srbi najavili potpisivanje sporazuma u Dobanovcima sledeceg dana, sto bi oznacilo prakticno kapitulaciju bosanske Republike Srpske. Sto pokazuje da je Vasington zeleo srpsku krv, a ne samo stare srpske teritorije.

Takav krvozedni stav je prethodio dodatku u poslednjem trenutku na Apendix Rambuje sporazuma koji bi dao NATO-u pravo da okupira celu Srbiju, a ne samo Kosovo. Prirodno, srpska delegacija u Rambujeu ga je odbacila. Sto je bio izgovor koji su Klintonova administracija i NATO iskoristili da pocnu bombardovanje Srbije 24. marta 1999. Jos jednom su zle sile Novog svetskog poretka pokazale da zele srpsku krv, a ne samo geopoliticku dobit.

A sta je vladika Artemije radio usred takvog zlobnog napada na narod iz kojeg on potice? Lansirao je zlobne napade na srpskog predsednika i srpskog patrijarha. Napad na patrijarha je bio narocito neukusan. U svom pismu upucenom jednim kosovskim novinama u septembru 1995. on je napao prisustvo patrijarha Pavla na sastanku u Dobanovcima i optuzio Njegovu Svetost da podrzava Milosevicev rezim.

To je bila lazna optuzba, naravno. Kao sto sada znate, dvojicu srpskih crkvenih lidera je zamolio Karadzic, a ne Milosevic, da prisustvuju sastanku u Dobanovcima. I to da bude tamo samo kao svedok. Osim toga, Sveti Sinod je vec bio osudio Miloseviceve sankcije protiv bosanskih i krajinskih Srba uvedene 1994. godine. Sto je jos gore, Artemije se nije potrudio da obavesti njegovu Svetost o svojim klevetnickim optuzbama pre nego sto je s njima izasao u javnost. Sto predstavlja krsenje kanonskih pravila ponasanja, a da ne spominjemo kako je to sramotan cin Njegove Milosti.

"Urednici ovih novina su me nazvali i obavestili me o tome sta pise u njima i da ce ih pustiti u stampu," rekao je patrijarh Pavle ovom autoru. "Tako sam ja saznao za to." Patrijarh nije mogao da se seti imena novina.

Nije to bio izolovani ispad. Proslog novembra, na primer, Vladika Artemije je ponovo lansirao javni napad na Njegovu Svetost. Ovog puta zato sto je srpski patrijarh prisustvovao prijemu za 29. novembar koji je priredio srpski predsednik Milosevic (29. novembar je praznik stare komunisticke drzave).

Patrijarh Pavle je objasnio svoje obrazlozenje za to sto je odlucio da prisustvuje prijemu za 29. novembar kako sledi. Rekao je da posto ce katolicki, muslimanski i jevrejski verski lideri takodje prisustvovati i tako priznati Milosevica kao sefa drzave a 29. novembar kao drzavni praznik, on je smatrao da lider srpske pravoslavne crkve i gradjanin te zemlje ima obavezu da uradi isto. Pravilno ili pogresno, opet, nije bilo prethodnog tête-à-tête izmedju otvorenog prizrenskog vladike i njegovog pretpostavljenog, kao sto to zahtevaju kanonska pravila ponasanja, da ne spominjemo pravila obicne pristojnosti.

Takvo neotesano ponasanje jednog clana Svetog Sinoda prema drugom - i to prema Patrijarhu uz to - je u ostrom kontrastu sa pokornim stavom vladike Artemija prema srpskim neprijateljima na Zapadu. Nije ni cudo da je cak i jedan "umereni" ruski ministar spoljnih poslova, Igor Ivanov, izgrdio ovog srpskog vladiku tokom njegove posete Moskvi u aprilu. Ivanov je navodno upozorio da "bi bilo dobro ako bi on (Artemije) smanjio svoje kritikovanje srpskog predsednika i svoje ulagivanje Vasingtonu," prema jednom izvoru koji je bio prisutan na tom sastanku.

Nije Artemijevo ulizicko ponasanje prema liderima Novog svetskog poretka skorasnja pojava, kao sto se to moze pretpostaviti iz kolumne ovog autora od 27. marta "Artemije, Njegova Sramota". U izvestaju od 8. jula 1998. sajta Truth in Media (= Istina u medijima) pod nazivom "SRPSKI VLADIKA SA KOSOVA SA EU GLOBALISTIMA," pitali smo se da li je on "Nevino (naivno) jagnje medju vukovima? Ili (prepredeni) vuk u ovcjoj kozi?" (podnaslov TiM Biltena).

Dok citate nasu pricu o tome sta se dogodilo u Berlinu 3-4. jula 1998, imajte na umu da su srpski neprijatelji sa kojima je Artemije caskao ukljucivali tadasnjeg nemackog ministra spoljnih poslova Klausa Kinkela, koga su Bilderbergeri (na sastanku u Torontu 1996.) optuzili za podstrekavanje "Kosovske krize," prema Dzonu Vitliju, politickom analiticaru sa bazom u Torontu (vidi http://www.truthinmedia.org/Kosovo/War/day10up2.HTML ).

A treba takodje da imate na umu da je sudbina Srbije vec bila zapecacena. Prema prici sa naslovne strane od 27. marta 2000. u vodecem kanadskom casopisu Mclean’s, general Vesli Klark, NATO-ov bivsi vrhovni komandant odobrio je plan za bombardovanje Srbije u junu 1998. - devet meseci pre stvarnog NATO napada na Srbiju.

Sto coveka navodi na to da se zapita sta je Artemije stvarno radio u Berlinu? Dobijao instrukcije za dogadjaje koji ce uslediti?

DECANI, (Kosovo) Srbija, 8. juli 1998. - Bas kad smo hteli da zakljucimo ovaj TiM GW Bilten, primili smo izjavu za stampu od oca Save iz manastira Decani na Kosovu, Srbija. Ona se tice srpskog vladike Artemija, cija dijeceza ukljucuje srpsku pokrajinu Kosovo, a koji je prisustvovao konferenciji globalista Evropske unije odrzanoj u Berlinu proslog vikenda (3-4 juli). Ovu sednicu je organizovao Medjunarodni Bertelsmann Forum Centra za istrazivanje primenjene politike Univerziteta u Minhenu.

Mozda se secate da je Njegova Milost Artemije, bio tako nedavno odbijen od strane americkog balkanskog diplomatskog revolverasa, Ricarda Holbruka, koji je vise voleo da pozira za fotografiju sa albanskim OVK teroristima nego da se sastane sa srpskim vladikom (vidi "Siledzije sveta ujedinite se!" - novi slogan Novog svetskog poretka? - TiM GW Bilten 98/6-7, 6/26/98). Uprkos tome, ovaj srpski vladika je ovog vikenda otisao u Berlin, gde je navodno imao privatne sastanke sa Klausom Kinkelom, nemackim ministrom spoljnih poslova, Henrijem Kisindzerom i Havijerom Solanom, generalnim sekretarom NATO, izmedju ostalih.

Da li je prisustvo Njegove Milosti na takvom anti-hriscanskom skupu znak nevinog (naivnog) jagnjeta koje se mesa sa (paganskim) vukovima? Ili znak (prepredenog) vuka u ovcjoj kozi? Mi vise volimo da mislimo da je ono prvo, od sada biti otvoreni za promenu misljenja.

U medjuvremenu, evo odlomka iz izjave za stampu oca Save od 8. jula:

[...] Dominantni ton "Bertelsmann Konferencije" mogao se primetiti u prezentaciji g. Klausa Kinkela. Nemacki ministar spoljnih poslova je odlucno izjavio da EU nije hriscanska organizacija i da su Srbi gubitnici (i bice to) u narednim dogadjajima. On je takodje naglasio da u slucaju ruskog veta u Savetu bezbednosti postoji instrument Konvencije o Genocidu koja jasno daje pravo NATO-u da samostalno odlucuje, cak i slucaju kao sto je vojna intervencija na Kosovu i Metohiji.

Govor g. Sloma Avinerija, direktora Jevrejskog univerziteta za Evropske studije sa bazom u Jerusalimu, bio je veoma slican po karakteru sa govorom njegovog prethodnika. On je naveo da je sada kasno za autonomiju Kosova i da ta autonomija nema politickog znacaja u nedemokratskoj zemlji. G. Avineri je zakljucio da u slucaju krize na Balkanu, Rusiju treba gurnuti u pozadinu jer ona zavisi od Zapada i zato sto je to jedini nacin da se sve postavi na svoje mesto."

E sada, evo nekih komentara urednika TiM i pitanja koja padaju na pamet:

Ministar spoljnih poslova toboze hriscanske zemlje (Nemacke) potpuno je jasno stavio do znanja da je pravac koji Nemacka sledi u Evropi NE-HRISCANSKI! ["EU nije hriscanska organizacija a Srbi su (i bice) gubitnici u narednim dogadjanjima," Kinkel je obecao hriscanskim Srbima]. A jedan hriscanski vladika ostavlja po strani ovo ponizenje i cak jednom takvom anti-hriscanskom globalisti daje audijenciju nakon toga?

Koliko je odbijanja od strane materijalistickih, globalistickih bezboznih elitista, kao sto su Kinkel i Holbruk, potrebno da bi jedan srpski hriscanski vladika shvatio poruku da nije pozeljan za njihovim stolom? Osim, naravno, ako on zna da je on clan kluba Novog svetskog poretka?

Koja je vrsta autoriteta na Kosovu ili u Rusiji, kad smo vec kod toga, neki "Jevrejski univerzitet za Evropske studije", sa bazom u Jerusalimu, da daje ocenu o kosovskoj autonomiji? Zar se ne cini da je bolje ljudima koji zive u staklenoj kuci da se ne bacaju kamenjem? Nacin na koji Izraelci tretiraju Palestince jedva da je blistavi primer tolerancije i saosecanja, zar ne?

U svakom slucaju, jedna stvar se cini sigurnom: Ovaj srpski vladika pati od opasne nevolje za "Bozje ljude" - mesanja u politiku. Narocito spoljnu politiku, nesto sto se od "Bozjih ljudi" ne ocekuje, niti bi oni trebalo da se u to mesaju. Niti su obicno za to kvalifikovani.

Pre vise godina (cini se kao da je pre vise decenija), ovaj autor je cesto pitao svoje prodavce (kompjuterske kompanije) sledece pitanje tokom kursa obuke u stilu "logora za obuku regruta" osmisljenog za njih: "Da li ima razlike za zrtvu da li je ubo nozem u ledja zlobni ubica, ili dobronamerni veseljak koji se sapleo i pao dok je 'stitio' ledja zrtvi?"

Poenta je, naravno, u sledecem: Morate da ste jos i vise na oprezu vis-a-vis onih koji vam dobro misle i takozvanih "prijatelja," nego sa ociglednim neprijateljima.

Ipak, u svom govoru na ovoj sednici koju su sponzorisali EU globalisti, vladika Artemije je pozvao na odrzavanje "medjunarodne konferencije" koja bi se pozabavila problemima Kosova. To je isto kao izdajnicka greska koju je Milosevic pocinio 1991-1992. kada se slozio sa Vensovim planom (vidi kolumnu ovog autora objavljenu u listu Washington Times - "Kosovo: Zasto smo mi umesani?", 7/05/98).

I tako, covek mora da se pita da li je ovaj srpski vladika nevino (naivno) jagnje medju vukovima Novog svetskog poretka? Ili (prepredeni) vuk Novog svetskog poretka u ovcjoj kozi?" Vise ne moramo da se pitamo. Vladika Artemije se ulizuje ratnim zlocincima kao sto su Bil Klinton i Medlin Olbrajt, na primer, NAKON zlocina koje su oni pocinili protiv nevinih srpskih civila, a to govori samo za sebe. Ocekujte vise o ovoj temi u mojoj sledecoj kolumni.  

[ Prethodni clanci ]

Copyright ©2000 beograd.com. All Rights Reserved.