Novi svetski poredak
pise Bob Djurdjevic

20.06.2000.

Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXXVII

"ROKIJEVE RAKETE" PONOVO LJULJAJU

Glasanjem za zakon o trgovini s Kinom 25. maja, 237 predstavnika - 73 demokrata i 164 republikanca u Kongresu SAD - dokazala su jos jednom da je americki politicki sistem postao plutokratska "Demokratska farsa." Nije to iznenadjujuce. Kao sto je ovaj autor rekao u svom govoru 20. maja, na skupu Reformisticke stranke Arizone u Skotsdejlu:

"On (Pat Bjukenen) je jedini pravi patriota koji se kandidovao za najvisu poziciju u zemlji. Njegov predsednicki grb bice u obliku "A" za Ameriku, a ne "M" za MMF; ili "K" za Klintonvu sluzbu komunistickoj Kini; ili "V" za prodaju Amerike Velikog Algora; ili "Dubija" (Dzordz V. Bus) za teksasku marionetu bankara iz Vol Strita.

Da li moram da objasnjavam ko je ovaj "Dubija" lik? Njegovi inicijali su Dz.V.B. Sto se na prostom jeziku prevodi kao jos jedan, zaboga, kandidat za belu Kucu iz lige Busovih. On je jos jedan kapetan Rokefelerovih Raketa "plavog" tima, koji igra sa "Roki" Raketama "crvenog" tima - u unutar grupnoj carki za svetski sampionat "Demokratske farse."

Americki narod to zna. Zbog toga je 62% njih glasalo nogama - tako sto nisu izasli na izbore za Kongres 1998. godine."

Nezastraseni sto americki narod odbacuje njihovu "Demokratsku farsu," "Rokijeve Rakete" u Kongresu ponovo ljuljaju, nakon kratkog predaha, iz njihove uobicajene pozicije na kolenima kad su u pitanju interesi Velikog Biznisa, kada je Kongres pokazao malo kicme u novembru 1997. godine, urucivsi Bilu Klintonu i liderima Republikanske stranke poraz vezano za predlozeni "brzometni" zakon.

Ko je ovaj "Roki?" Dejvid Rokfeler, vlasnik "Raketa" i "Glavna pirana" Novog svetskog poretka, kako sam to rekao u mojoj analizi rezultata izbora za americki Kongres 1998. godine. A, kako je pokazalo glasanje 25. maja, "Roki" nije ona vrsta coveka kome se nas korumpirani Kongres usudjuje da kaze "ne" isuvise cesto.

Pitajte samo Slobodana Milosevica, predsednika Srbije.

Milosevica? Kako bi on mogao znati nesto o ovom njujorskom bankaru?

Jer je i on bio bankar. Ali ono sto je vaznije, jer mi je Milosevic rekao to sam tokom naseg prvog sastanka u njegovoj kancelariji u Beogradu u januaru 1990:

"Secam se da sam upoznao (Dejvida) Rokfelera kao i (Larija) Iglbergera (bivseg drzavnog sekretara SAD) na jednoj gala zabavi u povodom otvaranja naseg njujorskog ogranka," rekao mi je ovaj bivsi beogradski bankar pre skoro cetiri godine (tj. u januaru 1990). "I iako je Iglberger bio vazan sluzbenik u vladi, dok je Rokfeler bio 'samo' biznismen, primetio sam da se Iglberger obraca Rokfeleru sa 'gospodine,' dok je Rokfeler Iglbergera oslovljavao sa 'Lari."

Ovo prethodno je odlomak iz teksta ovog autora napisanog 1993. godine o Novom svetskom poretku i bankarima koji stoje iza njega. Ovaj clanak je takodje istakao da je "potrebno biti neko da bi poznavao nekoga," kako kaze stara poslovica. Evo jos jednog odlomka:

"Mozda je ovaj komunisticki bankar gladan moci, koji je sebi silom prokrcio put do mesta srpskog predsednika, shvatio ko stvarno kontrolise americku plutokratiju, koja pozira kao demokratija - muskarci i zene iz Veca za spoljne odnose i Trilateralna Komisija."

"Dejvid Rokfeler, onaj 'gospodin' iz razgovora Milosevic-Iglberger, je ona vrsta 'budze,' veliki patrijarh americke spoljne politike, koji 'poseduje' ljude oko sebe. Koristeci Vece za spoljne odnose i Trilateralnu komisiju kao instrumente moci, Rokfeler i njegovi saradnici pokrivaju skoro sve politicke i medijske baze. Na kraju, nije vazno da li ce da pobede republikanci ili demokrate. U svakom slucaju (Rokefelerovi) 'ubaceni ljudi' ce biti ti koji ce voditi sou u Vasingtonu.

(Sto cini) 'najvecu svetsku demokratiju' nesto vise od unutar grupnog takmicenja sa rezultatom uvek unapred odredjenim od strane 'budze' i njegovih kohorti. To je kao da plavi tim `Jenkija` igra protiv bele grupe `Jenkija` za titulu na svetskom sampionatu. Onih 260 miliona Amerikanaca su samo 'visak' koji popunjava bine i cak placa (poreze) za privilegiju da gleda tu saradu!

"Ako je Milosevic sve ovo shvatio (80-ih godina), to bi pomoglo da se objasni zasto je on tretirao predstavnike americke vlade, kao Vorena Cimermana, bivseg americkog ambasadora u Jugoslaviji, na primer, ili Lorensa Iglbergera, bivseg drzavnog sekretara, sa takvim prezirom. Za razliku od vecine Amerikanaca, Milosevic je mozda shvatio da ima posla sa samo miljenicima, a ne sa ljudima koji imaju vlast," rekao sam ja u tom clanku iz novembra 1993.

Gornji redovi su napisani pre vise od sest godina. Milosevic je onu primedbu dao pre vise od 10 godina. Ipak su i jedni i drugi istiniti danas isto kao i tada, ako ne i vise.

Popustanjem "Rokiju" i njemu slicnim medju direktorima Velikog Biznisa, Kongres 2000-ite pokazuje da sluzi interesima onih koji najvise nude medju `Princevima` Novog svetskog poretka (velike multinacionalne kompanije) na racun malog americkog glasaca.

Onih koji najvise nude? Da. Cak ni Velika Radnicka stranka ne bi mogao da pridje blizu "mekom novcu" koji je Veliki Biznis bacio u Kongres u nadi da ce preokrenuti mozgove nasih predstavnika u kasu.

Veliki biznis je potrosio vise od jednog reda velicine vise novca nego Velika Radnicka stranka u izbornom ciklusu 1998. na kupovinu kongresnih glasova - 666,6 miliona naspram 60,8 miliona USD, prema nepristrasnom Centru za politike reagovanja.

Od ovih suma, skoro dve trecine `mekog novca` Velikog Biznisa je otislo na republikance, dok je vise od 90% doprinosa Velike Radnicke stranke otislo na demokrate. S obzirom na cinjenicu da su 73 demokrata glasale za interese Velikog Biznisa u Kini, republikanske politicke kurve u Kongresu su barem naizgled bolje, jer su ostale potkupljene.

Ovo nije sprecilo demokratske politicke kurve u nasem kongresnom bordelu da zvuce ushiceno nakon glasanja. "Demokratska stranka je ziva i zdrava," hvalio se predstavnik Robert Macui, demokrata iz Kalifornije, nakon glasanja, prema jednom izvestaju agencije UPI od 24. maja. "(Bez obzira na nasu poziciju), mi smo svi obecali na pocetku ove debate da cemo na kraju dana nastupiti zajedno."

"Sudeci po atmosferi na podijumu, ne mislim da ce ovo glasanje imati neke dugotrajne efekte na odnose (medju zakonodavcima)," rekao je predstavnik Dzulijan Dikson, demokrata iz Kalifornije. "Primetio sam da su mnogi ljudi koji su bili protiv toga dosli i cestitali (onima koji su podrzali ovaj zakon). Ali pretpostavljam da su neke spoljne grupe su razocarane... i da ce biti potrebno neko vreme da se povrate od ovoga."

Pazite ovo... "neke spoljne grupe su razocarane," prema ovom kongresmenu. "Spoljne grupe?" Taj komentar pokazuje koliko je Kongres postao otudjen od americkog naroda. Dvesta trideset sedam predstavnika u Kongresu su ocigledno "unutar," dok je ostatak naroda spolja! Hvala vam, predstavnice Dikson, sto ste tako razjasnili Amerikancima, da vide kako nas prodaju Princevima Novog svetskog poretka i ko nas prodaje.

Usvajanjem zakona o trgovini s Kinom, Kongres se slozio da trajno ustupi svoje ovlascenje da podigne tarife na uvoz iz Kine iznad onog koji je postavljen za druge trgovinske partnere SAD.

Drugim recima, americki kongres je glasao da se preda suverenitet Amerike.

Industrije koje zahtevaju puno radne snage, kao sto je industrija odece, bice medju najteze pogodjenim povecanom trgovinom sa Kinom. Americko udruzenje tekstilnih proizvodjaca procenilo je da ce ovaj trgovinski dogovor kostati otprilike 150.000 americkih radnih mesta. Ali na ovu cifru treba dodati jos na stotine hiljada americkih radnih mesta koja su vec presla Tihi okean i otisla u Kinu, kao rezultat kumulativnog trgovinskog deficita 90-ih godina, od oko 300 milijardi USD.

Samo prosle godine vrednost robe uvezene iz Kine bio je cak 82 milijarde USD. U istom ovom periodu americki izvoz u ovu komunisticku zemlju bio je samo 13 milijardi USD. To je deficit od 69 milijardi USD samo u jednpj godini! A sada je Kongres izglasao da se to jos vise prosiri.

"Za vikend sam gledao reklamu za reklamom u korist ovog sporazuma," kaze predstavnik Bred Serman, demokrata iz Kalifornije. "Pokusavali su da nas ubede da ce Motorola praviti elektronske uredjaje ovde i slati ih u Kinu. (Ali) da li stvarno mislite da ce oni placati americkih 20 USD na sat za pravljenje ovih telefona, kad mogu platiti nekoga u Kini 20 centi na sat da radi isti taj posao?"

U stvari, pokusajte sa tri centa na sat za neke nekvalifikovane kineske poslove. Nekoliko zakonodavaca koji su bili protiv ovog zakona podelili su kineske tasne svakom od onih 20, ili tako nesto, neodlucnih clanova Kongresa. U svakoj tasni je bilo tri penija, satnica kineskog radnika koji je proizveo tu tasnu, prema predstavniku Denisu Kucinicu, Demokrati iz Ohaja.

Naravno, ima nekih prostaka Novog svetskog poretka i medju "plavim" i medju "crvenim" Raketama koji tvrde da se sve ovo radi da bi se navela Kina da poboljsa svoj odnos prema "ljudskim pravima". Ali niko nije bio hvalisaviji od jednog para republikanskih saljivdzija. "Ovo je neverovatan dan," rekao je Tom Delej, redar kongresne vecinske stranke, republikanac iz Teksasa, koji je snazno podrzavao ovaj zakon, prema onom izvestaju agencije UPI od 24. maja. "To je dan kada nastavljamo da izvozimo americke vrednosti svetu. U Kini ce se razvijati sloboda."

"Tako sam ponosan sto nas Kongres vodi u novi milenijum na nacin koji nije izolacionisticki," rekao je predsedavajuci Komiteta za prihode Bil Arcer, Republikanac iz Teksasa. "Sloboda ce (sada) procuri u Kinu."

Da, kako da ne. Kao sto je i crvena krv pro-demokratskih kineskih gradjana procurila u trotoar trga Tjenanmen pre 11 godina. Ili kao sto je 257 milijardi USD investicija Princeva procurilo u dzepove pekinskih kasapa tokom perioda 1990.-1998. (vidi: "Cistiji, uredniji svet? Tesko. Ali u svakom slucaju smrtonosniji...").

Ne samo da Arcer pokazuje neznanje oko toga da godina 2000. NIJE jos "novi milenijum" (vidi "Buba koja nije ugrizla"), vec zar nasi predstavnici ne bi trebalo da citaju, ako ne TiM-ova, onda makar upozorenja Stejt Departmenta u vezi Kine? Pretpostavljam da ne; ne kad su zauzeti zasticivanjem cetvrt triliona dolara novca Princeva koji je "procurio" u Crvenu Kinu. Ipak, evo odlomka iz najnovije poruke Stejt Departmenta:

"U svom skorasnjem izvestaju, americko Ministarstvo spoljnih poslova je reklo da su se uslovi ljudskih prava u Kini "znacajno pogorsali (u 1999. godini), kako je vlada intenzivirala napore da ugusi pobunu, narocito organizovanu pobunu. Policija i drugi elementi bezbednosnog aparatusa koristili su mucenje i ponizavajuce tretmane prema pritvorenima i zatvorenicima."

Nije ni cudo da su protivnici ovog trgovinskog sporazuma stalno tvdili da se glasanjem za prosirivanje trgovine sa Kinom odobrava (sumorno) stanje ljudskih prava u Kini. Ali to nije prevagnulo kod kupljenih-i-placenih laznih "konzervativaca" da pokusaju da otkupe besmislicu o ljudskim pravima u Kini kao mineralnu vodu "Evian". Za one naivne, naravno (pokusajte da citate "Evian" unazad).

Sto je razlog da 62% Amerikanaca koji se ne trude da glasaju ocigledno misli da je "demokratija" sala, ako ne i psovka. Narocito s obzirom na moral njenog najglasnijeg zagovornika, trenutnog predsednika Sjedinjenih Drzava. "Dati Bilu Klintonu vise vlasti je kao osuditi seksualnog prestupnika da sluzi svoju kaznu u haremu," napisao sam u uvodu za TiM bilten u novembru 1997. godine o tada predlozenom "brzometnom" zakonu u Kongresu SAD. To je bila jedna druga prica koja je isto tako relevantna danas koliko je bila i tada kada je napisana, pre tri godine. Evo jos jednog odlomka iz tog teksta...

"Dati Bilu Klintonu vise vlasti je kao osuditi seksualnog prestupnika da sluzi svoju kaznu u haremu. Ili zakljucati osobu koja zlostavlja decu u neku skolu. Ipak, to je upravo ono sto bi ovaj "brzometni" zakon uradio, ako ga Kongres danas usvoji.

Osetivsi da njegov pokusaj da stekne veca ovlascenja moze biti u nevolji, s obzirom na to da je cak i lider manjine u Kongresu, Ricard Gephardt (demokrata iz MO) protiv njega, Klinton je prekinuo svoj put u Hjuston 5. novembra (1997.) da bi lobirao kod demokrata koji se jos nisu odlucili. U medjuvremenu, jedan od donova Vol Strita, Dejvid Rokfeler, izdanak "oceva globalizma," napravio je neuobicajen korak za coveka koji vise voli da povlaci konce iza scene. Otisao je da lobira za Klintona otvoreno i javno. Je li to znak jedanaestog sata ocajanja?

U pismu za list New York Times, koje je napisano i objavljeno danas (7. novembra - da li ga je urucio rucno nakon ponoci pravo u stamparske prese?!), Rokfeler je pozdravio izvozne mogucnosti koje slobodna trgovina nudi Amerikancima. Zahvaljujuci sporazumima kao sto je NAFTA, izvoz je porastao sa 4% u 1975. na "8,2% mnogo veceg bruto domaceg proizvoda," rekao je on.

Ali ono sto vam mama nije rekla moze najvise da vas povredi.

Ono sto nam Rokfeler nije rekao je koliko je radnih mesta Amerika takodje izvezla zahvaljujuci sporazumima "slobodne trgovine" kao sto je NAFTA. Setite se upozorenja Rosa Peroa o "zvuku velikog usisavanja" radnih mesta koja napustaju Ameriku? Pa, to se dogodilo. A to se jos uvek desava. Od limunske industrije na Floridi, preko tekstilnih radnika Kentakija, do auto industrije u Micigenu, uzgajivaca cveca u Kaliforniji... ovi "zvuci velikog usisavanja" postaju sve glasniji.

Sto je razlog da su se cak i demokrate, kao Gephardt, okrenule protiv globalistickog marionetskog predsednika kao sto je Klinton. Jos jedna stvar koju nam Rokfeler nije rekao je da je, otkad je NAFTA usvojena 1993. godine, nasa trgovina sa Meksikom presla iz suficita od oko 5 milijardi USD u deficit od 10 milijardi - samo u prvih osam meseci ove godine! Nas globalni trgovinski jaz ide po godisnjoj stopi od 114 milijardi ove godine, sto je vise od proslogodisnjeg koji je iznosio 111 milijardi USD.

Za svakog osim gluvih globalista, to je zvuk usisavanja na milione americkih radnih mesta koja napustaju zemlju. Nije se Rokfeler cak potrudio ni da kaze "hvala" americkim poreskim obveznicima, ciji su novac Klinton, Njut Grinic i Bob Dol izvukli pocetkom 1995. kada je pezos pao, u dvostranackom izvlacenju iz skripca Vol Strita. Preko 20 milijardi USD novca poreskih obveznika SAD je iskorisceno da se podupru losi zajmovi banaka Vol Strita Meksiku, ukljucujuci tu i Rokfelerovu banku Chase Manhattan.

(E sad, Klinton je upravo napravio dodatak tome u izvlacenju Indonezije, jos jedne globalisticki "drage" zemlje).

Ali Rokfeler nas jeste upozorio da, "ako okrenemo ledja izazovu globalne konkurencije, moracemo da platimo za posledice: vise cene i manji izbor za potrosace i manje sigurna, manje placena radna mesta za nase radnike."

Stvarno? Rokfelerovo saosecanje sa americkim radnikom je dirljivo. Ali koliko "manje sigurno" moze biti radno mesto koga uopste nema? Koliko manje placeno moze biti "slabo placeno radno mesto" koje se uopste ne placa, ili osiguranje za nezaposlene?

Sto se tice koristi od nizih cena za potrosace, radnici su takodje potrosaci. Gde ce oni nabaviti novac da kupe ove jeftine uvozne stvari?

Oh, shvatam! U banci Chase Manhattan, zar ne? Ali da li ce ova banka biti voljna da ga pozajmi ljudima koji nisu kreditno povoljni zbog otupstanja?

Pretpostavljam da je to tacka na kojoj se raspada globalisticka privredna matematika. Kao i komentar da je "slobodna trgovina" dobra za Ameriku. Ne mora da znaci. Ali je nesumnjivo dobra za americku elitu. Svedok Rokfeler ce se zaloziti za Klintona, pokusavajuci da izvuce uz kauciju coveka koji mu je pomogao 1995. godine. Ti pocesi mene po ledjima, a ja cu tebe.

U medjuvremenu, niko ne cese po ledjima americke poreske obveznike. A oni koji se pretvaraju da to rade, kao Klinton, zavrsavaju guleci nasa ledja. Sto je razlog da Kongres treba da glasa protiv ovog "brzometnog" zakona. Hajde da smestimo "seksualne prestupnike" tamo gde im je mesto - iza resetaka, a ne u harem."

Taj Dom Predstavnika SAD je 1997. godine glasao kako sam ja preporucio u gornjem uvodniku, i jeste rekao "ne" ovom "brzometnom." Ali novi kupljeni-i-placeni americki Dom Lose reputacije, Kongres 2000., se vratio da opet ugrize americke poreske obveznike 25. maja sa zakonom o trgovini s Kinom.

Globalisti su neumoljivi. Njihova sposobnost korupcije cini se beskrajnom. "Rokijeve Rakete" ponovo ljuljaju, ovaj put udarajuci u kineski dobos.

Mozda je vreme da americke patriote pocnu da udaraju u sopstvene dobose.  

[ Prethodni clanci ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.