Novi svetski poredak
pise Bob Djurdjevic

05.09.2000

Novi svetski poredak i Srbi - Deo XLVIII

KOLEGIJUM IZBORNIKA: KAMEN TEMELJAC DVOSTRANACKOG MONOPOLA

Malo Amerikanaca, a nijedan stranac kojeg je ovaj pisac upoznao, ne shvataju da americki narod zapravo NE glasa za predsednika. On glasa za Izbornika iz svake drzave koji kasnije (obicno sredinom decembra) biraju predsednika. Barem tako navode Ustav SAD i savezni zakoni.

Odluka da se NEMAJU direktni predsednicki izbori je jedna od mnogih provera i balansa koje su Oci Osnivaci stvorili da bi zastitili autoritet drzava od uzurpacije Vasingtona. I da bi ocuvali ovu zemlju poletarca da je ne unisti vladavina rulje, t.j. izbor predsednika od strane neuke mase. To je razlog da su se oni odlucili za indirektne izbore preko Kolegijuma izbornika.

Objasnjava Vilijam C. Kimberling, zamenik direktora Savezne izborne komisije, Kancelarija izborne uprave, u svom eseju "Kolegijum izbornika:": "Funkcija Kolegijuma izbornika u biranju predsednika moze se uporediti sa funkcijom Kolegijuma kardinala u Rimskoj katolickoj crkvi, koji biraju Papu. Originalna ideja je bila da iz svake drzave OSOBE KOJI IMAJU NAJVISE ZNANJA I NAJBOLJE SU INFORMISANE izaberu predsednika iskljucivo na bazi zasluga, bez obzira na drzavu iz koje potice ili politicku stranku kojoj pripada [naglasak dodat].

Strukturi Kolegijuma izbornika moze se uci u trag unazad do sistema Centurijalne skupstine Rimske Republike. Pod tim sistemom odrasli muski gradjani Rima bili su podeljeni, prema svom bogatstvu, u grupe od po 100 (koje su se zvale Centurije). Svaka grupa od 100 je bila ovlascena da da samo jedan glas, u korist ili protiv predloga koje im podnese Rimski Senat. U sistemu Kolegijuma izbornika drzave sluze kao Centurijske grupe (iako se, naravno, ne baziraju na bogatstvu), a o broju glasova po drzavi se odlucuje prema velicini kongresne delegacije svake drzave." Stoga je jasno da "demokratija" i direktni izbori NISU bili na umu Ocima osnivacima. Stvaranje ustavne republike koja operise sa "pravicnoscu i pravdom za sve" je bilo ono cemu su oni tezili. Nazivanje SAD "demokratijom" je jedna od perverzija i prevara 20. veka.

Nastupa kandidat za predsednika Demokratske stranke, Al Gor i njegov drugar, kandidat za potpredsednika, "Pretvorni Dzeri," obojica pobornici stvari demokratije.

"Pretvorni Dzeri?"

Da. Jos poznat i kao Dzozef Liberman.

"Pretvorni," jer govori iz obe strane usta dok pozira kao moralizirajuci ortodoksni Jevrejin. "Dzeri," jer je on muska verzija Dzeraldine "Dzeri" Feraro i njene neuspesne kandidature za potpredsednika Voltera Mondejla 1984.godine.

Pretvorni Dzeri drzi lekcije Bilu Klintonu o tome sto je imao aferu sa zenom "duplo mladjom od sebe," a ipak zakljucuje da "je prerano" preduzimati bilo kakvu akciju, jer "ne znamo za sigurno nijednu cinjenicu."

Pretvorni Dzeri drzi moralne pridike o tome kako je ljudska "rec njegova stega;" kako je Klinton umanjio ovu vrlinu; i kako je ovom ortodoksnom Jevrejinu (Libermanu), navodno, to toliko odvratno da ne moze da gleda vecernji dnevnik sa svojom decom zbog toga sto je Klinton uradio. Onda isti taj Liberman kome je to odvratno glasa PROTIV Klintonovog opoziva.

Pretvorni Dzeri je anti-zivot, anti-hriscanin, anti-mali biznis, anti-vlasnici oruzja, anti-srpski raspolozen.

U isto vreme, Pretvorni Dzeri je cvrsto za globalisticke ratove, za hispanoamerikance i "obojene ljude", za vladino regulisanje, za oporezivanje bez predstavljanja, za OVK albanske teroriste, za zivotinjska prava.

Ukratko, ovaj Pretvorni Dzeri je marioneta Novog svetskog poretka, sto i prilici dugorocnom clanu Veca za odnose sa inostranstvom. Sve drugo u vezi njega je, pogodili ste - PRETVORNO!

Pa, mozda ne "sve." Liberman je vatreno podrzavao NATO-vo bombardovanje Srbije i naoruzavanje OVK.

Stranka prvih

Kada je Mondejl, potpredsednik Dzimija Kartera (1976.-1980.), izabrao Republikanku Dzeraldinu A. Feraro 1984. za svog potpredsednika u izbornoj trci, "Dzeri" je oglasavana kao prva zena kandidat za tako visoku funkciju u jednoj velikoj stranci. Na skupu Demokratske stranke 1984. godine, Mondejl je potukao Dzesija Dzeksona, prvog crnca koji je pobedio u prvom krugu za predsednika.

Kada je Gor, potpredsednik Bila Klintona (1992.-2000.), izabrao Dzozefa Libermana za svog potpredsednika u izbornoj trci, Pretvorni Dzeri je pozdravljen kao prvi Jevrejin koji se kandiduje za tako visoku funkciju jedne velike stranke.

To je los znak, jer su svi prethodni "prvi" izgubili! I to sa velikom razlikom.

1984. godine Ronald Regan je izbacio iz trke tim Mondejl-Feraro pridobivsi 59% glasova, vodeci u 49 od 50 drzava, i dobivsi 525 glasova Izbornika.

Pitam se da li bi Demokrate ikada razmotrile pobedu kao svoj prvi cilj, umesto da budu prvi u izopacenju naseg (jos uvek) uglavnom hriscanskog drustva? Mozda ako stave prvog homoseksualca na kartu za gubljenje? Ili nekog drugog prvog Demokratskog glupana?

Primetite da su Oci osnivaci zeleli da predsednika SAD izaberu "osobe koje imaju najvise znanja i najbolje su informisane," a koje je g. Kimberling uporedio sa Kardinalima u Vatikanu? Pa, nista ne bi moglo biti dalje od tog izbornog modela od danasnjih predsednickih izbora, zar ne? Danas vladaju novac i rulja, a mudrost i sloboda trpe.

Pogledajte samo u cirkus masovnih medija u koji su Vasingtonske i Holivudske marionete Novog svetskog poretka pretvorile Republikansku i Demokratsku konvenciju, na primer. Da li tako zamisljate dostojanstveni proces kojim se bira jedan Rimski Papa? Samo ako nemate pojma ko je Papa.

E pa, to je lice danasnje americke "Demo farse", glitzy, klutzy, schmaltzy (ekstravagantne, trapave, sentimentalne) sapunske opere, u kojoj se GlupiAl i Pretvorni Dzeri suocavaju sa dva teksaska Velika medveda.

"Glitzy, klutzy, schmaltzy? Sta je to?" zapitali bi nasi zbunjeni, a ipak dobro obrazovani Oci osnivaci.

Pa, ovaj pisac bi pao u iskusenje da im kaze da su to zamene savremene Amerike za Tri Mudraca koja su oni znali i divili im se. Ali u stvarnosti, ove tri jidis (t.j. ne-engleske) reci koje su se uvukle u "zvanicne" americke recnike, samo su primeri zasto su SAD danas antiteza, ne samo rimske, vec jos i vise pravoslavne hriscanske tradicije.

(Pravoslavno hriscanstvo je egalitarnije i decentralizovanije nego katolicizam. Nema "Pape, na primer, samo Patrijarh koga bira Sinod, grubi ekvivalent Kolegijuma kardinala. Ali ovo se radi striktno na nivou nacionalne crkve. Nema "Pravoslavnog Pape," iako sile Novog svetskog poretka pokusavaju da pretvore Patrijarha Konstantinopolja u njega. Ali to je neka druga prica.).

Ukratko, cinjenica da toliko ljudi, ukljucujuci tu i g.Kimberlinga, cija vecina misli koje ovde spominjemo sa divljenjem, jos uvek prianja za ideju da je nas danasnji Kolegijum izbornika insitucija koja je uspesno prezivela vise od 200 godina i preko 50 izbora, samo nam pokazuje da "MOZETE uvek prevariti neke ljude" (ovde pozajmljeno od Tedija Ruzvelta).

Pise g.Kimberling, u jednom od svojih "zakljucaka" svog dugackog eseja: "Kolegijum izbornika vrsi svoju funkciju vise od 200 godina (i u preko 50 predsednickih izbora), osiguravajuci da predsednik SAD ima dovoljno podrske javnosti da vlada i da je podrska javnosti dovoljno rasporedjena sirom zemlje da mu omoguci da efektno vlada.

Cinjenica da je Kolegijum izbornika originalno smisljen da resi jedan set problema, a danas sluzi a resi totalno drugaciji set problema, je priznanje geniju Oca osnivaca i izdrzljivosti americkog federalnog sistema."

Lako je videti kako su americki glasaci i ostatak sveta su bili naivni da veruju da su Amerikanci glasali za predsednika. Mediji Novog svetskog poretka cele godine govore glasacima da ce imati sansu da glasaju za predsednika u novembru. Oni su takodje prevareni i u anketama. Imena kandidata se stampaju masnim slovima na svakom glasackom listicu. Samo u sitno stampanim slovima mogu glasaci koji imaju sposobnost opazanja pronaci pravu nameru nasih Oca Osnivaca.

Objasnjava g. Kimberling: "Danas su pojedinacni stranacki kandidati za Izbornika retko navedenei na izbornom listicu. Umesto toga, izraz "Izbornici za" obicno su odstampani sitnim slovima na glasackom listicu ispred svakog seta kandidata za predsednika i potpredsednika (ili zakon Drzave odredjuje da glasovi za kandidate treba da se broje kao da su za delegate predizborne liste kandidata zavetovane ovim kandidatima). Glasaci zapravo daju svoje glasove za Izbornike za predsednicke i potpredsednicke kandidate svog izbora, a ne za same kandidate." I tako, generacija za generacijom beskrupuloznih vasingtonskih politicara u osnovi svodi kljucnu odredbu Ustava SAD na sitno stampana slova.

Nije ni cudo da se 62% Amerikanaca vise cak ni ne trudi da glasa!

"Sve u svemu, ovaj (Kolegijum izbornika) je bio prilicno razradjena koncept. Ali je takodje bio i veoma mudar, kad uzmete u obzir da je cela operacija trebalo da radi BEZ POLITICKIH STRANAKA i bez nacionalnih kampanja, uz odrzavanje ravnoteze i zadovoljenjestrahova koji su u igri u dato vreme. Zaista, verovatno zato sto je Kolegijum izbornika u pocetku bio namenjen da radi u okruzenju toliko totalno razlicitom od naseg, mnogi ljudi misle da je to anahrono narodu i ne shvataju nove svrhe kojima sada sluzi."

U medjuvremenu, cak iako nijedna politicka stranka nije postojala kada je stvoren Kolegijum izbornika, rusitelji Ustava SAD u 20. veku uspeli su da ga pretvore u kamen temeljac dvostranacke americke "Demo farse." Ali nemojte verovati samo meni. Evo sta kaze g.Kimberling o "Argumentima U KORIST Kolegijuma izbornika:"

"Pobornici sistema Kolegijuma izbornika obicno ga brane na filosofskom temelju da on:

* Doprinosi kohezivnosti zemlje time sto zahteva da podrska javnosti bude ravnomerno rasporedjena da bi se neko mogao izabrati za predsednika

* Osnazuje status interesa manjina

* Doprinosi POLITICKOJ STABILNOSTI DRZAVE TIME STO OHRABRUJE DVOSTRANACKI SISTEM

* Odrzava federalni sistem vlade i predstavnika"

"Politicka stabilnost ohrabrivanjem dvostranackog sistema?" Gde i kada ste zadnji put culi takvu besmislicu? Danas - na stanicama CNN, ABC, NBC, CBS, PBS.? Ili nekoj drugoj "glitzy, klutzy, schmaltzy" mrezi koja bi trebalo da ucini da se Amerikanci osecaju ocarani dok ih zaglupljuju?

Zasto ne nazvati stvari njihovim pravim imenom? Nas izborni sistem je pretvoren u dvostranacki "politicki monopol." Ili plutokratiju. Zahvaljujuci, delimicno, Kolegijumu izbornika - izbornom orudju koje su nasi Oci Osnivaci smislili iz jednog razloga, a koji su rusitelji americkog ustava 20. veka oborili iz drugog.

Tako da sledeci put kad vam neko kaze da je Amerika demokratija, ili da Amerikanci glasaju za predsednika - nasmejte se! Pricate sa glupanom. To je ona vrsta za koju Oci osnivaci NISU zeleli da bira predsednika Amerike.

***

Oni citaoci Beograd.com-a koji bi zeleli vise da znaju o poreklu i istoriji Kolegijuma izbornika neka kliknu na DODATAK A.

 

[ Prethodni clanci ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.