|
pise Bob Djurdjevic
03.10.2000
Novi svetski poredak i Srbi - Deo LV
PREZIVETI "LUFTHOELLE"-CUM-"HELLAIR"
"Kojom kompanijom letite?" upitao je prijateljski nastrojen Grk taksista ovog autora kad ga je pokupio ispred njegovog pariskog hotela 8. jula.
"Lufthansa."
"To je dobro. Lufthansa je najbolja evropska avio kompanija. Uvek na vreme, kao svajcarski vozovi."
Nisam nista rekao. Iz dva razloga.
1996. godine Lufthansa je postala tek druga evropska avio kompanija koja se istakla neuobicajenom sposobnoscu da polomi skupu metalnu (aluminijumsku) torbu. Jedini drugi avio prevoznik koji je to prethodno uspeo, 1991. godine, takodje je slucajno evropski prevoznik, Alitalia. Ali, za razliku od Alitalie, Lufthansu nije bilo briga. Naredne pokusaje ovog Lufthansa putnika da dobije neku kompenzaciju za pretrpljenu stetu nemacka avio kompanija je odbila sa prezrenjem.
Drugi razlog sto ovaj autor nije nista rekao u odgovor ovom prijateljski nastrojenom grckom taksisti je bio drugi deo njegove izjave - "uvek na vreme, kao svajcarski voz."
Ha. Poslednji put kada se ovaj autor susreo sa Slobodanom Milosevicem, jugoslovenskim predsednikom, u februaru 1992. u njegovoj kancelariji u Beogradu, Milosevic se izvinio sto kasni, govoreci "nazalost mi ne stizemo uvek na vreme kao svajcarski vozovi." Na sta je ovaj autor rasprsio Miloseviceve iluzije o svajcarskim vozovima, podelivsi s njim jednu licnu epizodu koja govori o suprotnom, a koja se dogodila na ciriskoj zeleznickoj stanici 1987. godine.
Da se vratimo u Pariz 8. jula. Naravno. Kada je ovaj pisac dosao do gejta Lufthanse na aerodromu Sarl de Gol, masa ljudi koja se rasirila po klupama i svuda po podu ukazivala je na to da se nista puno nije promenilo od one epizode sa polomljenom aluminijumskom torbom 1996. godine. Nekoliko stotina clanova i pratilja "Devojackog teksaskog hora" bilo je medju nasukanim putnicima koji su blazeno spavali zbog vremenske razlike izmedju kontinenata, na podu Satelita 6 (?).
"Oohh," pomislio sam. "Samo mi je jos to trebalo."
Dok smo konacno stigli u Minhen, nas Lufthansa let je kasnio skoro sat vremena.
"Bez brige," sto bi rekli Australijanci. Skoro svi Lufthansa letovi za Minhen su izgleda kasnili tog dana. Tako je ovaj pisac ipak uspeo da uhvati svoj let za Beograd.
Brzo premotavanje na scenu u Beogradu 13. jula.
"Mislite, zelite da me povezete sa Lufthansa letom za Minhen koji krece iz Frankfurta samo 35 minuta nakon dolaska mog leta iz Beograda?", upitao je ovaj pisac svog americkog putnog agenta, kao i Lufthansino osoblje na beogradskom aerodromu.
"Zapravo, to se moze uraditi," odgovorio je samouvereni Lufthansin agent na beogradskom aerodromu. "Ali danas su stvari malo groznicave u Minhenu. Zato cu vas staviti na sledeci let za Frankfurt."
Groznicave? Ispostavilo se da je to isuvise blago receno, kao sto cete videti.
"Mozete da lepo opusteno popijete kafu u tranzitnoj cekaonici biznis klase i onda odsetate za Frankfurt," rekao mi je dobronamerni srpski sluzbenik Lufthanse na beogradskom aerodromu.
Slozio sam se. "Sledeci let" je bio u 17:40. Po redu letenja avion iz Beograda je trebalo da stigne u Minhen u 15:25. Cinilo se da ima dosta vremena, pri cemu je ovde kljucna rec "cinilo se".
Minhen, 13. juli 17:30 - Lufthansin kapetan je licno izdao saopstenje, na nemackom i na engleskom, da je na avionu Airbus 321-100 doslo do nekih mehanickih problema po spustanju tokom prethodnog leta. I da mehanicari rade na njegovom sistemu kocenja. On je zamolio putnike za strpljenje do sledece objave, "za oko 10 ili 15 minuta." Drugim recima, avion se pokvario. Bukvalno.
Posto je ranije video kako se takve popravke od "10 minuta" pretvaraju u sate, i ne samo kod Lufthanse, ovaj pisac je upitao agenta na gejtu da li bi bilo "sigurno" vratiti se u cekaonicu biznis klase dok tehnicari ne poprave kocnice, ili sta je vec bilo u kvaru na avionu Airbus 321-100. "Naravno. Mi cemo vas pozvati tamo ako bude neke promene."
Nije me pozvala, naravno.
Dok se ovaj pisac pojavio na originalnom Lufthansa gejtu gde se odigrao ovaj razgovor nekih 30 minuta kasnije, gejt je bio prazan. Mnogi novi putnici bi mozda dobili infarkt u ovom trenutku, pretpostavljajuci da je njihov let otisao bez njih. Ali posto je preleteo na milione milja sa santavim avio kompanijama, ovaj pisac je shvatio da je to bio samo jos jedan tipicni zez Lufthanse. I bio je.
"Oh, gospodine, samo idite do gejta A18," rekao je neuznemireni Lufthansin gejt agent na susednom gejtu.
"Zamenili su avion za Frankfurt?"
"Da."
"Pametno."
Osim zamene gume dok su svi putnici bili u avionu DC-10 kompanije American Airlines na aerodromu Dalas, ovaj pisac nije nikada video da se neki mehanicki problem popravi stvarno na gejtu, ni na jednom avionu kod kog je doslo do nekog kvara.
Kad sam stigao na gejt A18, atmosfera je bila zagusljiva koliko je to moguce - i bukvalno i figurativno, iako je spoljna temperatura bila samo 16C.
Otisao sam do saltera. "Hocemo li krenuti u 19:10 kako je planirano?" Upitao sam gejt agenta Lufthanse, gledajuci na moj sat koji je vec pokazivao 19:00.
"Da gospodine. "
Naravno da nismo.
Nakon sto sam usao u avion oko 19:30 (setite se, moj putni agent mi je originalno rezervisao let u 16:00h, a po redu letenja ovaj avion je trebalo da poleti u 17:40), ovaj pisac je isao prema redu 22.
"Je li ovo biznis klasa?" upitao je Lufthansinog stjuarda prijateljskog izgleda. (Obicno su sedista biznis ili prve klase napred, termin koji avio posade koriste za njih)
"Ne, to je putnicka klasa."
"Cudno," rekao je ovaj pisac, pokazujuci stjuardu svoju kartu. "Ovde pise 'biznis klasa', zar ne?"
"Oh, da. Izvinite. Ovo je biznis klasa."
Nije mi tako izgledalo. Bila su po tri sedista u svakom redu, a ne uobicajena dva "napred."
"Koja je razlika izmedju biznis klase i putnicke klase kod Lufthanse?", bio je uporan ovaj pisac. "Osim cene, naravno."
"Um, ah."
"Znate sta, ja cu da napisem clanak o Lufthansi," rekao je ovaj pisac inace ljubaznom stjuardu kome je bilo neprijateno.
"A da li zelite da znate kako ce mu biti naslov?"
Stjuard je samo slegao ramenima.
"Bice Lufthoelle."
"Lufthoelle?"
"Da. Zar nije to nemacki za 'Hellair'?" (=`paklena avio kompanija`)
"To je prilicno jaka rec"
"Prilicno jaka? Sad cu vam ja reci sta je prilicno jako. Sta mislite o 'oh for four`?"
"Oh for four?"
"Da. Oh for four."
"Kako to mislite 'oh for four?'"
"Culi ste za bezbol, zar ne?"
Klimnuo je.
"Pa, to je kao da udarite cetiri puta a nijednom ne pogodite loptu."
Onda sam objasnio.
"Bio sam u cetiri Lufthansina leta u poslednjih sedam dana. Sva cetiri su kasnila. Ali ovo je poslednja kap. Imacemo srece ako stignemo u Frankfurt sa `samo` tri sata zakasnjenja."
Malo kasnije. "Govori vam prvi oficir," veseli kopilot Lufthansa=Lufthoelle=Hellair je rekao posto smo poleteli iz Minhena. Nakon sto je ispricao uobicajenu pricu kako mu je drago sto letimo s njima, najave i izvinjenja, ovaj prvi oficir je rekao da ima neke "dobre vesti" za nas. Vreme je bilo lepo i suncano u Frankfurtu.
To jedva da je bilo vazno s obzirom da dok mi stignemo tamo skoro da ce i sunce zaci. Ali svejedno.
(Ispostavilo se da smo sleteli na aerodrom u Frankfurtu dok je pljustala kisa. Koja jos uvek pada dok ja ovo pisem, tri sata kasnije. ).
Okrenuo sam se prema coveku do mene, uredno obucenom nemackom biznismenu, u svojim 30-im godinama, i upitao ga "da li govorite engleski?"
"Da."
"Kako se na nemackom kaze `pakao`?'"
"Pakao?"
"Da, pakao."
"Hoelle."
"Hoelle?"
"Da."
"To zvuci kao i engleska vrsta pakla," nasalio sam se.
"Zasto pitate?"
"Jer sam rekao onom coveku tamo da avio kompanija kojom letimo treba da promeni svoje ime iz Lufthansa u Lufthoelle. Ili Hellair, ako vise vole na engleskom."
Biznismen se nasmejao i slozio svim srcem.
Kako se ispostavilo, njegova (telecom) kompanija je odbila da plati necuvenu cenu biznis klase koju naplacuju evropske avio kompanije. I eto ga tu, odmah pored ovog "Jenkija," a verovatno je platio pola cene od cene biznis klase za isto sediste putnicke klase i iste ustajale bavarske zemicke i salatu koju je Hellair sluzio tokom leta.
Ipak je "nekada Lufthansa bila zaista prvoklasna avio kompanija," rekao je ovaj pisac. I to ne tako davno (pocetkom 90-ih).
"Stid me je da priznam koliko su se stvari promenile nagore poslednjih godina" rekao je nemacki biznismen.
Da li to mozda ima neke veze sa "progresom" koji centralizovana evropska carstva, kao sto je Evropska unija, donose Starom kontinentu? (vidi moju kolumnu od 25. jula.)
Na primer, kada je ovaj pisac dosao do trake za izdavanje prtljaga na aerodromu u Frankfurtu, na kojoj je trebalo da budu torbe putnika iz Minhena (slucajno je to bilo na traci broj 6), nije video svoju torbu.
"Oh, dodjavola! Samo mi je jos to trebalo na kraju dana. Izgubljen prtljag."
Nisam bio sam. Bilo je pet sest ljudi koji su takodje cekali i molili se da se pojave njihove torbe. Uuups. Verovatno se nisu molili. To je verovatno "verboten" (=zabranjeno) na javnim mestima "emancipovane" Evropske unije.
Otisao sam do kancelarije Lufthoelle za trazenje izgubljenog prtljaga. Posle provere u neizbeznom kompjuteru, sluzbenik mi je rekao da ce moja torba stici na traku broj 3.
"Traku broj 3? Ali na vasem znaku je pisalo da ce prtljag iz Minhena biti na traci broj 6?"
"Ne brinite. Bice na traci broj 3 za 5-10 minuta."
Do sad sam vec shvatio da ne treba nista da pitam zasto. Iako nije bilo nikakvog znaka, niti ikakvih znakova zivota na traci broj 3.
Okrenuo sam se oko sebe. Dva clana posade Lufthansa su bili iza mene, cekajuci da zatraze svoj "izgubljen ili zagubljen" prtljag.
"Olaksanje je videti da putnici koji placaju nisu jedini koji gube zivce i prtljag kod vase avio kompanije."
Zgodna stjuardesa se nasmesila. "Moja tasna je tu. Samo da se uverim da su svi papiri u redu."
"Vi imate srece. Moji Lufthoelle-cum-Hellair papiri su u redu. Ipak nema moje torbe."
Deset minuta kasnije moja torba je stigla na traku broj 3. To je bila jedna od malo stvari koja je danas dobro prosla. Zahvalio sam Bogu za to, uprkos ateistima Evropske unije.
[ Prethodni clanci ]
|
|