Novi svetski poredak
pise Bob Djurdjevic

17.10.2000

Novi svetski poredak i Srbi - Deo LVII

Ka drzavama poslusnih mutanata

Ako zelite da zaglupite konja, spojte kobilu sa magarcem. Dobicete neplodnu mulu - sporu, stamenu, poslusnu "budalu" pogodnu za tezak rad na farmi i nista drugo. Mula cak ne moze ni da se reprodukuje. Prema tome, zaboravite gracioznost i snagu konja. Ili cvrstinu i tvrdoglavost magarca. Mule, konj-magarac budale, se gaje radi teskog rada i poslusnosti, ne zbog svojih raznolikih licnih karaktera.

Imigraciona politika globalista svodi se na istu stvar. Ona je takodje smisljena da oduzme ukus zivotu i zivot iz vibrantnih drzava. Preduzetne zemlje koje napreduju, a koje su nekad dobijale novu energiju od slobodnog upliva imigranata, sada se pretvaraju u drzave poslusnih budal. U pitanju su SAD, Australija, Kanada.

Sve tri ove drzave su bivse britanske kolonije. Sve tri su "drzave imigranata." Sve tri dele engleski jezik kao zajednicku vezu. Ipak, sve tri vode misteriozne sile ka samounistenju preko njihovih savremenih demografskih politika. Osim sto to u drzavnim medijima nikad necete videti tako receno, jer oni glorifikuju vrline "multikulturalizma" a ignorisu njegove zamke.

Na primer, Americki Zakon o imigraciji iz 1965. godine, koji je potpisao i inaugurisao predsednik iz demokratske stranke, Lindon B. Dzonson, lansirao je "demografski dogadjaj seizmickih proporcija," pise Piter Brajmlou, urednik casopisa `Forbes` britanskog porekla, u svojoj bestseler knjizi "Drzava stranaca". G. Brajmlou naziva ovaj proces "obraonjivanje Amerike." Imigracija iz Evrope, tradicionalnog izvora americkih imigranata, koja je delila kulturno nasledje sa originalnim naseljenicima Amerike, odmah je ugusena ovim zakonom. Do kraja 80-ih godina imigracija iz Evrope je pala ispod 10% od ukupnog upliva.

U medjuvremenu, imigracija iz zemalja Treceg sveta je buknula. Kao rezultat toga, americka vlada sada zvanicno predvidja da ce americki belci biti na ivici da postanu manjina (53%) do 2050. godine, ako se nastavi tekuci trend.

A cak i ta cifra (53%) potcenjuje rapidno opadajuci postotak Amerikanaca evropskog porekla, koji su skoro dva veka cinili vise od tri cetvrtine americkog stanovnistva. Americki Biro za popis stanovnistva, koji je sacinio gornje predvidjanje do 2050. godine, racuna sve imigrante sa Bliskog istoka i iz severne Afrike kao "belce," prema g. Brajmlou.

Slicni trendovi su razaznatljivi i u Australiji i Kanadi. Zapadna Kanada, narocito gradska zona Vankuvera, preplavljena je imigrantima, narocito onim iz Kine (Hong Konga). Odatle se veliki azijski demografski `cunami` preplavio preko planina Roki i kanadskih ravnica, ostavljajuci ih prakticno nedirnutim, da bi se obrusio na industrijski Ontario. Azincur, na primer, nekada tipicno predgradje u severoistocnom Torontu gde je zivela srednja klasa, sada, samo delimicno saleci se, stanovnici Toronta nazivaju "Azijkur."

"Imam osecaj da nas ocekuje strasan kontraudarac," rekao je jedan poslanik (vladajuce) Liberalne stranke ovom piscu u avgustu 1996. On je bio u pravu. Ipak je stranka ovog poslanika ona koja vodi i oglasava vrline multikulturalizma u Kanadi.

Bas kao sto je to i australijska (vladajuca) Liberalna stranka. Ona je toboze ekvivalent "konzervativnih" stranki u SAD, Kanadi i Britaniji. Zemlja koja se pridrzavala imigracione politike "Bela Australija" sve do 1973. sada je preplavljena imigrantima iz Azije. Bas kao i Kanada. I SAD.

Imigranti rodjeni u Velikoj Britaniji, tradicionalni izvor imigranata Australije, su daleko nadmaseni imigracijom iz Azije tokom poslednjih 15 godina, prema Dr. Carlsu Prajsu, demografu iz Kanbere. Imigranata rodjenih u Velikoj Britaniji u proseku je bilo 28.133 godisnje, dok se godisnji priliv azijskih pridoslica popeo na 48.103 ljudi.

"Izmena sastava stanovnistva znacajno i previse brzo plasi ljude, a Polin Hansoni sada su sve popularniji," rekao je Dr. Prajs za nacionalne novine `The Australian`, 8. januara (Polin Hanson je populisticki lider australijske stranke `Jedan narod` koja zagovara smanjivanje imigracije i repatrijaciju izbeglica kad se zavrsi kriza u njihovim zemljama).

Sadasnji australijski imigracioni miks vodi ka "bizarnoj situaciji vecinski azijskih gradova na nasoj obali koji ce biti kulturno i rasno razliciti od tradicionalne australijske prirode ostatka zemlje," Pat Bjukenen, redovni kolumnista americkih nacionalnih novina i predsednicki kandidat Republikanske stranke 1996. godine, citirao je Hensona u svojoj kolumni 3. jula 1998. godine.

1945. godine Australija je imala sedam miliona stanovnika, uglavnom britanskog porekla. Od tada je stanovnistvo zemlje poraslo za 150%. Sa sadasnjim imigracionim trendom Australija ce biti 27% azijska za 25 godina. "Drustveno ekonomske posledice ove demografske revolucije su dovele Australiju do kljucanja," primetio je Bjukenen, ponavljajuci Brajmlouove primedbe o freneticnoj demo-seizmickoj aktivnosti u SAD od 1965. godine.

Dakle, hajde da izvrsimo rekapitulaciju... Tri ogromne suverene zemlje na dva kontinenta; tri razlicita politicka sistema: ipak svaka gazi istom imigracionom stazom ka iskorenjivanju tradicionalne evropske kulturne dominacije. Koincidencija? Slucajnost? Ili neprijateljska akcija? (Kako je Goldfinger rekao Dzems Bondu u istoimenom filmu iz 6-0h godina: "G. Bond, mi u Cikagu imamo jednu poslovicu... Jednom je koincidencija; drugi put je slucajnost; treci put je - neprijateljska akcija").

A ako je "neprijateljska akcija," kao sto bi to g. Goldfinger nesumnjivo zakljucio, ko je neprijatelj? I zasto pokusava da unisti ove velike drzave? Da bismo nasli odgovore na ova pitanja, sledimo interese globalista a ignorisimo njihovu pricu.

Kolumna ovog pisca objavljena u listu Washington Times 31. avgusta 1997., 'Ples oko Zlatnog teleta' (www.truthinmedia.org/Columns/clip-aug-31-97.html), ukazala je da domaci i multinacionalni bankari i industrijalci, na primer, zaista imaju interesa da pretvore Ameriku (kao i Kanadu i Australiju) u drzavu budala.

"Jer je eliti finansijskih okova lakse da potcini takvo zaglupljeno stanovnistvo nego slobodoumne, slobodnog duha, patriotske, preduzetne Amerikance koji su ucinili da ovoj zemlji zavidi ceo svet," objasnjava kolumna. Bas kao sto je lakse kontrolisari mule-budale, u poredjenju sa divljim konjima ili tvrdoglavim magarcima.

Ali ovde je na delu nesto vise od same ekonomije. Jer nesto ekonomske logike iza sve vece imigracije prkosi razumu. Imigranti su dovedeni u velikom broju krajem veka pre svega da izgrade pruge, da rade u rudnicima i fabrikama. Tada je to bilo veoma dobro sa ekonomskog stanovista.

Danas, medjutim, niko vise ne gradi pruge; mnogi rudnici su zatvoreni, ostavljajuci ovu delatnost vezanu za prirodna bogatstva sa samo 0,6% udelom u ukupnom broju zaposlenih u SAD. Sto se tice fabrika, 500 kompanija Fortune je otpustilo vise od tri miliona americkih radnika 80-ih godina i na dobrom je putu da to isto uradi u 90-im godinama. Takvo reduciranje i izvoz proizvodnih radnih mesta u inostranstvo, u mesta kao sto su Kina, Latinska Amerika ili Jugoistocna Azija, ostavilo je americke fabrike sa samo nesto preko 19% udela od ukupnih americkih radnih mesta. Ipak, uprkos gornjim ekonomskim realnostima, imigranti, narocito nekvalifikovani imigranti neevropskog porekla, i dalje preplavljuju americko trziste radne snage (vidi tabelu). Zasto?

Zato sto na relativno slobodnim trzistima radne snage, kao sto su ona u SAD, Kanadi i Australiji, nekvalifikovani ili malo kvalifikovani imigranti mogu da snize ukupne plate samim tim sto konkurisu za radna mesta zajedno sa domacim Amerikancima, Kanadjanima, ili Australijancima. Vise novca za bankare i industrijalce; manje ostataka za poreske obveznike iz Glavne ulice.

Ali ovde je na delu nesto vise od same ekonomije. Tradicionalni preovladjujuci hriscansko-evropski karakter tri bivse britanske kolonije sistematski unistavaju globalisticki liberali, centurioni Novog svetskog poretka. A jedan profesor koledza iz Kalifornije je sada pruzio odgovor na pitanje KO su neki od ovih liberala; "misteriozne globalisticke snage" su one koje su se nameracile da uniste preovladjujuce hriscanske zemlje. Na celu su jevrejsko-americki lideri, prema skorasnjem clanku Dr. Kevina MekDonalda, "Jevrejsko ucesce u oblikovanju americke imigracione politike," (www.csulb.edu/~kmacd).

"Jevreji imaju interes da se suprotstavljaju establismentu etnicki i kulturno homogenih drustava u kojima prebivaju kao manjine," pise prof. MekDonald. "Jevreji su na celu pokreta podrske ciji je cilj da izmene etnicki status quo u Sjedinjenim Drzavama u korist ne-evropskih naroda."

Zasto? Zato sto se onda Jevreji "ne bi izdavajali kao usamljena grupa [religioznih] nekonformista" (Higham, 1984., str.156). I zato sto Jevreji, "iako cine priblizno 2,4% stanovnistva u SAD, cine polovinu najvisih direktora u Vol Stritu," prema prof. MekDonaldu. Tako se njihovi poslovni interesi usko poklapaju sa njihovom etnickom agendom. "Sapiro takodje pokazuje da su Jevreji i previse predstavljeni, sa najmanje faktorom devet na indeksima bogatstva. A devetostruko je "konzervativna procena," smatra on.

Kako su oni to uradili? Oni su kupili uticaj. Oni su kupili politicare; oni su kupili medije; oni su kupili Holivud; i oni su rekli svojim vazalima, od kojih su mnogi nejevreji, sta zele da ostatak budala misli. I tako je establisment Novog svetskog poretka isprao narodu mozak, da misli da imigracija i multikulturalizam znace aksiomatsku dobrotu.

"Jevrejski uticaj na imigracionu politiku je olaksan jevrejskim bogatstvom, obrazovanjem i socijalnim statusom," primecuje prof. MekDonald. Jevreji daju "izmedju jedne cetvrtine i jedne trecine svih politickih doprinosa u SAD," ukljucujuci tu i jednu polovinu doprinosa Demokratskoj stranci i jednu cetvrtinu sponzora Republikanske stranke (Lipset i Raab, 1995.). Do 1988. godine prihod Jevreja je bio najmanje duplo veci od prihoda americkih nejevreja.

Ako izdvojite vreme da pazljivo procitate nepristrasni esej profesora MekDonalda, primeticete da je bolno objektivan i lisen licnog misljenja. U stvari, mozete primetiti da on u svom clanku citira uglavnom jevrejske izvore. I da se njegovi argumenti zasnivaju na nefiltriranim cinjenicama. Za razliku od propagande establismenta, koja nikad ne spominje korene, uzrok savremene imigracione politike koja je diskriminantna u odnosu na Evropljane.

To, plus profesionalna biografija prof. MekDonalda, daju njegovom eseju ekstra tezinu i kredibilnost. On je profesor na Odseku za psihologiju na Drzavnom univerzitetu Kalifornije u Long Bicu jos od 1985. godine; gostujuci profesor, od 1983.-1985. na Odseku za psihologiju na Triniti Koledzu u Hartfordu u drzavi Konektikat; saradnik na post-doktorskim studijama od 1981.-1983.; zatim Univerzitet Ilinois, Odsek za sihologiju(Ross Parke Supervisor); Univerzitet Konektikat; doktorirao bihevioralne nauke 1981. (Benson E. Ginsburg mentor); na Univerzitetu Konektikat; magistrirao biologiju 1977.; i na Univerzitetu Viskonsin-Medison diplomirao filosofiju 1966.

Ali bilo bi i nefer i netacno pripisati sve globalisticke ideje, ukljucujuci tu i savremenu imigracionu politiku, jevrejskim liderima. Cak iako oni cine polovinu najvisih 100 direktora u Vol Stritu; cak iako oni daju polovinu doprinosa Demokratskoj stranci i cetvrtinu doprinosa Republikanskoj stranci... druga strana takve statistike je da ona druga polovina najvisih direktora u Vol Stritu NISU Jevreji; da ona druga polovina fondova Demokratske stranke dolazi od nejevreja, kao i tri cetvrtine fondova Republikanske stranke.

Cinjenjica je da je ova poslednja, toboze "nejevrejska elita" apsolutno isto toliko odgovorna za unistavanje Divne Amerike koje je u toku, ako ne i vise, jer je ona nekad bila deo nje. Prodajom interesa svoje brace, uz obozavanje Svemocnog dolara, saucesnistvo ovih "nejevreja'" u pokusavanju da se porobi svet finansijskim i demografskim sredstvima jos je vise oduran. Takvi americki kvislinzi ukljucuju Bila Klintona, Boba Dola, Njuta Gingrica i mnoge druge u Vasingtonu koji stalno glasaju protiv interesa poreskih obveznika, a za interese Vol Strita i Velikog biznisa.

"U pripremi za takvo konacno porobljavanje slobodnog ljudskog duha, arhitekte Novog svetskog poretka konstruisu novu, ruznu, primitivnu, poslusnu Ameriku," primetio je ovaj pisac u svojoj kolumni ul u listu WASHINGTON TIMES 31. avgusta 1997. "Amerika je nekad bila zemlja u kojoj je vecina ljudi obozavala Isusa Hrista, sina Bozijeg koji je umro na Svetom Krstu. Sada vecina Amerikanaca obozava Svemocni dolar, Lihvarstva, porobljivaca Slobodnog coveka, u svetilistima kao sto je Vol Strit."

Kanada i Australija slede istu stazu. Kao i mnoge evropske zemlje, one su takodje preplavljene hordama neevropskih imigranata, narocito iz islamskih zemlja u Severnoj Africi i sa Bliskog Istoka. G. Goldfinger je bio u pravu. Ovo tesko da je koincidencija ili slucajnost. Ovo je neprijateljska akcija.

Sta moze da se uradi? Pa, ako ste dosli dovde u ovom clanku, vec ste preduzeli prvi korak - prosvetljenje. Globalni demografski rat se vodi protiv homogenih, preovladjujuce hriscansko-evropskih zemalja putem imigracije, medju ostalim globalistickim oruzjem za masovno unistenje. Ako ste Evropljanin, ili neko tradicionalnog evropskog nasledja, onda sada takodje znate da ste VI na listi ugrozenih vrsta, ako se dozvoli da se nastavi tekuca politika nase vlade. Kako to kaze prof. MekDonald, "etnicke grupe koje ne mogu da uticu na imigracionu politiku u sopstvenom interesu konacno ce biti raseljene ili reducirane u relativnim brojevima od strane grupa koje mogu da postignu svoj cilj."

Korak broj dva je da se zatvore vrata bujici. Zakon o imigraciji iz 1965. godine, na primer, mora se odmah opozvati. Nema vise antievropskih, rasnih, ili kvota po zemljama. Nulta imigracija moze biti lep konacni cilj, ali u medjuvremenu, imigraciju treba dozvoliti strogo na bazi od slucaja do slucaja, koriscenjem dokazanih ekonomskih potreba i specificnih domacih poslovnih sektora kao smernica. Treba da se dozvoli ulaz samo visoko kvalifikovanim imigrantima koji mogu da se izdrzavaju, ili preduzetnicima koji mogu da kreiraju dodatna radna mesta.

Korak broj tri je da se pocne obrtati plima u suprotni smer. Repatrirati sve imigrante koji zive od socijalne pomoci, tj. koje izdrzavaju domaci poreski obveznici i biznis. Ali prvo, treba da damo globalistickim liberalima sansu da uloze svoj novac u ono o cemu pricaju. Oni treba da uloze novac ili da ucute. Mi treba da dozvolimo eliti establismenta da "spasi" sve takve ljude koji bi potencijalno bili deportovani tako sto ce ih zaposliti u svojim PRIVATNIM firmama. Nemojte se iznenaditi kad vidite da su njihove reci su bile mnogo glasnije od njihovih dela.

Korak broj cetiri je da se formulise razumna imigraciona politika za buducnost. Za svaku fabriku ili drugi proizvodni objekat koju Veliki biznis vrati kuci iz mesta kao sto su Kina, Meksiko, ili druge strane zemlje, na primer, kompanije bi mogle zaraditi proporcionalnu kvotu KVALIFIKOVANIH imigranata koje moze takodje i uvoziti. Nema novih domacih radnih mesta, nema jeftinog rada imigranata. I obrnuto, za svako ukinuto domace radno mesto, kvota imigranata date kompanije bi se proporcionalno reducirala. Naravno, ovo prethodno ne bi zaustavilo izvoz domacih radnih mesta u inostranstvo, ali bi sigurno povecalo cenu toga.

Ali to je protekcionizam, cujemo kako vriste globalisticki liberali? Naravno da jeste. Zar nije to ono sto vlade treba da rade - da stite interese svojih gradjana?

Pored toga, takvi globalisticki liberali bi trebalo da pokusaju da emigriraju u Kinu, na primer, njihovu ekonomsku draganu, u koju su multinacionalne kompanije slile 202 milijarde USD samo u periodu 1990.-1997. (vidi "Dva lica globalizma: O jinu i jangu," www.truthinmedia.org/Bulletins/tim98-12-6.html). Sve su sanse da bi ih kineski zvanicnici ismejali. bas kao sto je i pisac Piter Brajmlou bio ismejan kad je stavio otvorenost te zemlje na test. Kineska imigraciona politika je veoma jasna. Strane fabrike i laboratorije su dobrodosle, strani radnici nisu. Strani kapital je dobrodosao. ali ne i strano vlasnistvo. Niti izvoz domace valute. I to nije protekcionizam?

Prethodne cetiri stavke nisu namenjene niti da budu iscrpne, niti sveobuhvatno nacelo imigracione politike. One su samo namenjene da vas nateraju da pocnete da razmisljate o mogucim resenjima za ovaj ozbiljan problem. Osecajte se slobodnim da dodate ili oduzmete od toga kako vi smatrate za shodno.

"Ali sta ako nista ne uradimo?" mozda se pitaju neki. Onda ce se "ono sto se dogodilo u Bosni dogoditi u Sjedinjenim Drzavama," rekao je ovaj pisac u svojoj kolumni za list WASHINGTON TIMES u avgustu 1996., "Kada se kulture sukobe" (www.truthinmedia.org/Columns/wt8-18-96.html ), napisane krajem novembra 1995., bas kad se potpisivao Dejtonski sporazum. Evo odlomka:

"Zasto bi se raspale SAD? Iz dva razloga: Prvo, demografske snage slicne onima koje su rascepale Bosnu... su prisutne u SAD. Drugo, u toku je tehnoloska revolucija koja ce ubrzati ovaj proces i koja ce zauvek izmeniti nacin na koji mislimo i radimo. Samo jedna vrsta zemlje je otporna na secesiju - homogena jednonacionalna drzava.

Bosna je i 150 godina i vise iza SAD i 50 godina ispred. Ona je 150 godina iza sto se vidi iz brutalnosti rata, narocito prema civilima. Ali Bosna je takodje i 50 godina ispred SAD jer ce se nasa zemlja sigurno raspasti po rasnim i nacionalnim linijama kao i Bosna.

Prof. Samjuel Hantington je predvideo u svom eseju 1993. godine "Sudar civilizacija" (objavljen u FOREIGN AFFAIRS zurnalu) da ce sledeci svetski rat ili veliki regionalni konflikt biti sudar civilizacija, a ne ideologija. Medjutim, g. Hantington je bio tako zauzet fokusiranjem na bivsi Sovjetski Savez i Jugoslaviju da je zanemario da razmotri sta se desava kod kuce.

Kako ce se zemlja raspasti? Mirno, ako se nastave tekuci trendovi. Nasilno, ako 'establisment' odluci da se bori protiv gubitka svojih ovlascenja fizickom silom. Na svaki nacin, SAD ce se podeliti duz demografskih linija."

Tako, ukoliko ne ustanemo da se borimo za Ameriku, Australiju i Kanadu koje su nam preneli nasi preci, zasluzicemo da nas pamte u istoriji kao nekada velike drzave koje su postale poslusne budale; "neukih ljudi koji grese ili glupana", prema definiciji reci `mutts (gore prevedeno kao: budale)` u Oksfordskom recniku, sto od nas zeli da napravi elita Novog svetskog poretka. Da li postoji neki patriota koji jos uvek misli da je nista ne raditi opcija?

 

[ Prethodni clanci ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.