Novi svetski poredak
pise Bob Djurdjevic

05.12.2000

Novi svetski poredak i Srbi  

OPEC: Sibanje pogresnog konja

Veliki protesti zbog visoke cene goriva su skoro zaustavili isporuku benzina preko Britanije sredinom septembra, prisiljavajuci vecinu benzinskih pumpi da zatvore zbog nedostatka goriva. I pretili su Laburistima Tonija Blera isto kao i slicni protesti zbog jako visokih cena nafte sredinom 70-ih godina, koji su pomogli da se smeni konzervativna britanska vlada.

U Belgiji su kamiondzije zaustavile saobracaj u Briselu i blokirale tri depoa za gorivo na jugu zemlje. U Holandiji su ljudi koji su protestovali blokirali dva tunela, blizu Amsterdama i Roterdama, usred dana kad je najveca saobracajna guzva. U Nemackoj je konvoj od 100 autobusa, kamiona i taksija vozio od francuske granice do zgrade drzavnog parlamenta Saarbruken, zahtevajuci da vlada snizi cene goriva. Seljaci i kamiondzije u Irskoj, Italiji, Poljskoj i Spaniji pretili su da ce organizovati akcije u roku od par nedelja ako se ne udovolji njihovim zahtevima za snizavanje cene goriva.

Ali dok se nezadovoljstvo sirilo Starim kontinentom, Britanija je imala tu nepovoljnu cast da bude zemlja koja je najvise poremecena ovim protestima. Ljudi su cekali satima da kupe benzin, a oni koji nisu mogli da ga kupe su rekli da ce mozda morati da ostanu kuci tj. da ne odu na posao.

Do nestanka benzina je doslo tako brzo jer su ljudi potrcali na pumpe da napune rezervoare svojih kola pre nego sto bude prekasno. Iz cele zemlje (Britanije) stizali su izvestaji o ljudima koji su krali benzin iz kola na parkiralistima.

Mark Ostron, 45-godisnji Britanac, rekao je za list New York Times 11. septembra da ga obicno kosta 83 USD da napuni rezervoar svog Forda Eskorta. U Beogradu bi to kostalo 27 USD; u Moskvi 23 USD. Ali avaj, Shell pumpa u ulici Old Brompton Road u Londonu je ostala bez benzina pre nego sto je g. Ostron dosao na red na pumpi. Tako da cak i 4,37 USD po galonu, sto je najskuplja cena u Evropi, koju gradjani Velike Britanije placaju za super bezolovni benzin nije moglo da pomogne.

A zasto su cene tako visoke u Britaniji, zemlji koja proizvodi naftu, ciji naftni izvori u Severnom moru pumpaju 6,2 miliona barela, od svetskih 76 miliona barela dnevne potrosnje? Zato sto time rukovode oporezuj-i-potrosi socijalisticke vlade (da, i Torijevci takodje: oni nisu bili mnogo bolji od Laburisticke stranke kad je u pitanju oporezivanje).

Kao rezultat toga, 76% cene benzina je porez koji ide pravo u kofere vlade. To je takodje i najveci porez u celoj Evropi, iako mnoge druge EU zemlje, kojima takodje vladaju levicarsko-liberalne vlade, nisu mnogo iza.

U SAD, nasuprot tome, porez je 23% od cene goriva, prema americkoj Upravi za energetske informacije (EIA). Ovaj pisac, na primer, je napunio svoj rezervoar 13. septembra super bezolovnim benzinom na Exxon pumpi u Feniksu. Cena - 25,49 USD (1,77 USD po galonu). A ipak, pre godinu dana to je kostalo oko 19 USD. A kazu nam da nema inflacije u Americi?

Zasto ljudi ratuju?

"Zasto ljudi ratuju?" pita Robert DeNiro, koji glumi savetnika predsednika, jednog sefa CIA u filmu "Wag the Dog".

"Da sacuvaju svoj nacin zivota".

"Prokleto ste u pravu", slozi se DeNiro. I nastavlja da "ubedjuje" tog sefa CIA da bi rat protiv Albanije bio dobar za Ameriku.

Pa, ako se ratovi vode da se "sacuva neciji nacin zivota", kako to da niko u NATO ne zagreva motore svojih mnogobrojnih aviona i raketnih lansera da zapreti bombardovanjem zemljama OPEC-a? Na kraju krajeva, NATO je bombardovao Srbiju i porusio je 1999. godine iz razloga koji su mnogo manje ubedljivi od udvostrucavanja cene nafte od pocetka ove godine.

Na kraju krajeva, mi - zapadni svet - ne mozemo sebi priustiti da nam sacica bliskoistocnih seika odredjuje nacin zivota, zar ne? (parafraza TV komentara 12. septembra lidera republikanske vecine u Senatu, Denisa Hasterta, koji je dao onog dana kada je cena sirove nafte dostigla 35,85 USD - sto je nivo visi cak i od onog u oktobru 1990. uoci rata u Zalivu, i blizu najviseg nivoa ikad dostignutog, u februaru 1981. - 39 USD).

Ipak, mozemo (dozvoljavamo da nam seici odredjuju nacin zivota). Zasto? Zasto Klinton i Bler ne prete da bombarduju prestonice zemalja OPEC-a? Na kraju krajeva, OPEC je naftni kartel koji ima 11 zemalja clanica - organizacija koja odredjuje cene koja bi bila ilegalna prema americkim antitrust zakonima. I u vecini zapadnih zemalja.

Pa, koju poruku salju vlade u Vasingtonu i Londonu? Da bombardujemo male zemlje koje nam nisu nista naudile (kao sto su Srbija i Sudan), ali se ne usudjujemo da napadnemo one koje nam naude? (kao zemlje OPEC-a).

Tacno tako. Kao sto je ovaj pisac objasnio u svojim predavanjima u Australiji tokom cele prosle godine, kad sam poredio razlicite pristupe u ponasanju prema Srbiji i Indoneziji (koja je, usput, zemlja OPEC-a).

Sustina neokolonijalisticke strategije globalista Novog svetskog poretka je: "Bombardovati tvrdoglave slabe drzave, potkupiti tvrdoglave velike drzave. Onda vladati svetom".

Kao sto je ovaj pisac rekao u svojoj kolumni u listu Washington Times "Ruzni dvostruki standard u Kosovskom konfliktu", objavljenoj 25. oktobra 1998. :

"SAD i NATO nisu nikad bombardovali Tursku zbog njenih zlocina prema Kurdima; niti Kinu zbog Tibeta; niti Indoneziju zbog Istocnog Timora; niti Izrael zbog njegovih razlicitih cak vanteritorijalnih vojnih napada na susedne zemlje; niti Rusiju zbog Cecenije; niti Veliku Britaniju zbog Severne Irske; niti Spaniju zbog njenog tretiranja Baskijaca".

Ali su bombardovale Irak kad je Vasington izgubio svoj uticaj u Bagdadu, uprkos tome sto je podrzao Sadama Huseina i vojno i finansijski tokom rata Iraka protiv Irana.

I bombardovale su Libiju, kad je SAD izgubila svoj uticaj kod Moamera Gadafija, jednog od sponzora islamskog terorizma. I bombardovale su Avganistan i Sudan, takodje zemlje bez kojih se moze prema standardima Princeva.

Ali cekajte. Pre nego sto bombardujemo bilo koga zar ne bi trebalo da se uverimo da gadjamo pravog krivca; da ne sibamo pogresnog konja? Da li je OPEC stvarno odgovoran za skakanje cena nafte ove godine. Tesko.

OPEC daje "samo" oko 40% svetske ponude nafte, a ipak mu pripisuju 100% krivice za skorasnji skok cena. Je li to fer?

Naravno da nije. Nista vise nego sto je fer da zemlja koja proizvodi 12% svetske nafte, a konzumira 26% (SAD, naravno), i dalje krivi druge drzave za skorasnji skok cene nafte.

Takav stav administracije Klinton-Gor je narocito licemeran kad se ima u vidu da OPEC povecava proizvodnju, dok privreda SAD ne smanjuje potraznju za naftom.

Tokom perioda 1995.-2000., na primer, potraznja SAD za naftom je isla od 17,7 miliona barela na dan do 19,9 miliona barela, sto je skok od 12%, prema podacima EIA. Nasuprot tome, OECD evropska potraznja je porasla za samo 4,5% u istom ovom periodu - sa 14,1 miliona barela na 14,8 miliona barela, dok je potraznja Japana zapravo opala za 1% - sa 5,7 miliona barela na dan koje je ova industrijska zemlja trosila 1995. godine. Potraznja u Kanadi, takodje povecana u dvostrukim ciframa, porasla je za 11% u periodu 1995.-2000., sa 1,76 miliona barela na dan 1995., na 1,96 miliona barela ove godine.

Ali najveci porast potrosnje sirove nafte tokom proteklih 30 godina nije u razvijenim (OECD) zemljama. On se dogodio u zemljama u razvoju (ukljucujuci tu i Kinu) koje konzumiraju 33,9 miliona barela dnevno - otprilike isto koliko i SAD i OECD Evropa - zajedno! U poslednjih pet godina taj deo svetske potraznje nafte je takodje porastao u dvostrukim ciframa (za 11%), sa 30,6 miliona barela dnevno 1995.

Nije ni cudo da su neki zvanicnici OPEC-a besni sto se 100% krivice svaljuje na njih. Rilvanu Lukman, sedmi generalni sekretar OPEC-a, je rekao u Becu, u Austriji, 11. septembra da smatra da nema nestasice sirove nafte u svetu. Odluka koju je tog vikenda doneo naftni kartel da poveca proizvodnju za 800.000 barela dnevno rezultat je pritiska vlade SAD - "zbog glupih americkih izbora," prema irackom naftnom ministru, Ameru Mohamedu Rasidu, citiranom u izvestaju objavljenom 12. septembra u listu Wall Street Journal. G. Rasid je okrivio "oporezivanje, manipulacije i spekulacije" za visoke cene nafte.

Irak - Drugi po velicni dobavljac nafte Amerike!

Kad spominjemo Irak. Da li ste znali da je ova zemlja, koju zapadni mediji establismenta demonizuju poslednjih 10 godina; zemlja koju je koalicija pod vodjstvom SAD prakticno unistila tokom Zalivskog rata 1991; zemlja koju SAD i Britanija i dalje bombarduju tu i tamo; zemlja koja je navodno jedno od najgorih svetskih strasila sto se tice percepcije americke javnosti - jos uvek zapravo DRUGI PO VELICINI DOBAVLJAC NAFTE Amerike?

Da, gospodine. Podaci EIA pokazuju da je Irak odgovoran za 29% ukupnog americkog uvoza nafte iz Persijskog zaliva. Samo Saudijska Arabija, sa svojim udelom od 60%, je veci dobavljac od Iraka. Nije ni cudo da je g. Rasid takodje rekao da "svet ne moze bez iracke nafte."

Kuvajt, usput, zemlja zbog koje smo toboze zaratili 1990. godine pod prvim predsednikom iz Bus lige, odgovoran je za samo 10% uvoza u Ameriku iz Persijskog zaliva. Svi arapski seikati zajedno cine manje od 1% od ukupne cifre.

Drugim recima, bombardujemo Irak, a kupujemo od Iraka. Sto se tice toga sto Klinton-Gor-Olbrajtova stavljaju svoj (odnosno nas) novac tamo gde su njihova (anti-Irak) usta, ne racunajte na to u neko skorije vreme. Ovi licemerni lakeji multinacionalnih kompanija Novog svetskog poretka bi ocigledno radije napunili dzepove "trgovaca smrcu" novcem americkih poreskih obveznika (da se plati bombardovanje Iraka, itd.), a dzepove rezima Sadama Huseina dolarima nasih ljudi koji kupuju benzin (ali koji moze da se koristi samo za hranu i lekove).

Pricanje iz obe strane usta izgleda da je manir u svetu "trajnog rata radi trajne trgovine."

[ Prethodni clanci ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.