Novi svetski poredak
pise Bob Djurdjevic

19.12.2000

Novi svetski poredak i Srbi 

Kuda globalizam gazi, sledi ga djubre

Bivsi predsednik Juzne Afrike, F.W. De Klerk, je rekao u jednom intervjuu u Londonu pocetkom septembra da crnacki "rasizam preti da podrije politicku stabilnost u Juznoj Africi i da bi mogao dovesti do reakcije Afrikanera ako se ne stavi pod kontrolu", prema izvestaju u listu New York Times.

Ironicno je da je De Klerk, koji sada grdi potresen posledicama svoje odluke da se odrekne aparthejda 1990. godine, jednom delio Nobelovu nagradu sa bivsim juznoafrickim komunistom-pobunjenikom-cum-predsednikom Nelsonom Mendelom. Zar nije Mihael Gorbacov takodje dobio Nobelovu nagradu zato sto je izdao sopstvenu zemlju?

Jedan Savet za sve buduce kandidate za Nobelovu nagradu za mir: patriote ne treba da se kandiduju. Sto verovatno cini levicarskog izdajnika kao sto je Bil Klinton sigurnim dobitnikom.

Komentari De Klerka su se pojavili nakon pisma koje je TiM urednik upravo primio od jednog citaoca koji ima bliske veze sa Juznom Afrikom. I nakon jos jednog izvestaja o Mendelinim crnim potomcima-komunistickim rasistima, koji imaju novo znacenje za juznoafricko "besklasno drustvo": Drzava u kojoj vladaju levicari crnci bez klasa - ministri vlade koji i bukvalno pojedu rucak drugih ljudi.

Da bi ih "naucili" sta znaci biti gladan (!?), smatra nas izvor. Ili zato sto oni prosto ne znaju za bolje, sto se nama cini verovatnije?

Cak ni Leonid Breznjev ni Fidel Kastro nisu bili toliko grubi i besklasni". Cak su i oni imali vise klase/stila. Oni su barem svojim otpadnicima davali dobar obrok pre nego sto su ih ubijali.

U medjuvremenu, evo nekih odlomaka iz pisma tog citaoca iz Juzne Afrike, koga cemo identifikovati samo kao `Bil` (ne, ne TAJ Bil, Mendelin levicarski ortak):

"Nekoliko osoba koji su se iselili iz Juzne Afrike su mi postale klijenti. Jedan mi je nedavno rekao da je jedan od prvih zvanicnih Mendelinih akata bio da se legalizuje prostitucija. Sada ovde cvetaju bolesti koje se prenose seksualnim putem.

Jos jedan od Mendelinih `briljantnih` poteza. On je oslobodio okorele kriminalce uz izgovor da su zatvoreni zbog politickih razloga. Sada kriminal nije ovde industrija koja ima najbrzi porast; to je JEDINA industraija koja je u porastu. Naravno, o ovome nista ne citate u americkim novinama. Jer one su bile deo medjunarodnog pokreta da se "zavrsi s aparthejdom" i primeni "vladavina vecine".

Citajte dalje da saznate kako "vladavina vecine" radi (u praksi) i koji su njeni rezultati.

Zapanjujuci clanak se pojavio u listu Daily Mail 30. oktobra 1999. Napisao ga je Ros Benson, koji izvestava iz prve ruke iz Johanesburga, on podize poklopac sa skoro kolapsa Juzne Afrike od kad se zavrsila vladavina belaca pre par godina. A kako se moze meriti ta katastrofa? Regresija Juzne Afrike ka prastarom varvarizmu, o kojoj Benson prica u detalje, sasvim je fino rezimirana na pocetku ovog clanka:

Samounistavanje

"Svakih 28 sekundi bude silovana po jedna zena, kvalifikovani doktori masovno odlaze, dok su prosjaci i koze osnovali svoj dom u mermernim foajeima napustenih banaka. Juzna Afrika je danas postala drzava na ivici samounistenja".

Zakon i red prakticno ne postoje u Juznoj Africi. Ne postoji vise nikakav osecaj sigurnosti, kaze Benson o kriminalu u ovoj zemlji.

"Farmere ubijaju na njihovim poljima. Parkovi i plaze su postale polja smrti. Kradja kola uz zaprepascujuce nasilje je svakodnevna pojava. Stopa ubistava je 27.000 godisnje".

Benson onda ponavlja zastrasujucu statistiku za silovanja, o kojoj ce biti vise receno. Ove cifre, komentarise on, "uzgajaju onu vrstu straha koja vas tera da uplaseno odskocite zbog senki, da skacete na crvena svetla i iskacete iz kreveta usred noci da proverite, ponovo, da li ste zakljucali sve brave na vratima".

Da biste iole adekvatno zastitili svoje domove, sada se cini da morate da platite bezbednosnu firmu 'oruzani odgovor'. Ali sta god da uradite, nikad nije dovoljno. Jedan crni biznismen je rekao Bensonu da je izgubio evidenciju koliko je njegovih prijatelja opljackano.

Svi su na vatrenoj liniji. Nijedan drustveni skup se ne moze odrzati a da se na njemu ne pricaju horor price. Ali po ovom pitanju dobijamo neki nagovestaj cenzure koja se sprovodi do sada, da se od pogleda javnosti sakrije sto je vise moguce (sto je verovanto sve tezi zadatak u krizi koja se pogorsava iz dana u dan i koja zahvata ovu zemlju).

Belac koji radi na poslovima bezbednosti je komentarisao ovaj procvat kriminala: "To se desava vasim prijateljima, vasem bratu, njegovoj zeni, vasoj sestri, vasoj majci", ali "o tome vise ne citate u novinama, niti cujete na televizijskim vestima".

Benson dodaje: "On je nosio pistolj, ali se nije zavaravao. On je znao da se to moze desiti i njemu. U Mendelinoj 'Drzavi duge' san se odvija krvavo crveno".

Jasno, nova juznoafricka vlada ANC (Africkog nacionalnog kongresa) je veoma neuroticno svesna da je ovde doveden u pitanje legitimitet njene vladavine.

Propast grada

Nigde situacija nije gora nego u Johanesburgu, gde je ispoljena u svim svojim najgorim manifestacijama. Benson daje graficki opis toga kako je taj nesrecni grad propao. I ovde on hrabro pristupa jeresi modernih dana da se belom coveku pripise njegova istorijska zasluga pravog stvaraoca juznoafricke originalne proizvodne infrastrukture (sto je tema koja je danas uglavnom tabu tema u svetu prodatom na politicki korektnom uzdizanju ne-Evropljana na racun Evropljana):

U zapanjujucem prikazu Johanesburga Benson pise:

"Izgradjen na najvecoj zlatnoj zici koja je ikad pronadjena, ovo je nekad bio najbogatiji grad u Africi, bljestava celicno-staklena citadela koja se uzdize iz braon okeana Velda/zemlje, zavestanje ekonomske sile (i mozda urodjenog karakterar?) bele zajednice koja ga je izgradila, ali takodje i primer sta se moze postici vrednim radom i individualnim preduzetnistvom".

A sada? "Neboderi su jos uvek tu", nastavlja on, "ali ljudi koji su im udahnuli zivot i prosperitet su otisli, isterani hordama bespravno useljenih, prosjaka i ilegalnih trgovaca koji su kupili Mendelino obecanje 'bolji zivot za sve' - i zahtevali da se ono odmah ispuni."

"Rostilji napravljeni od starih kanti za ulje svetle u mermernim foajeima koji su nekada bili centrale banki i vazdusnih kompanija. U hodnicima su privezane koze. Kolibe od valovitog celika su nikle na nekada besprekorno uredjenim travnjacima. "Ovo nije okolina u kojoj neka ugledna poslovna osoba, crna ili bela, moze da zivi ili radi - i vecina njih je otisla".

Benson dalje nastavlja sa svojim tmurnim i zastrasujucim prikazom onoga sto je veoma brz urbani i drustveni pad u centru grada u kojem sam i ja nekad ziveo i radio. Sada cak i veliki biznis napusta metropolu ciji je nekad bio raison d'etre.

Drzavna vazduhoplovna kompanija South African Airlines pobegla je u udaljena spoljna predgradja. Velike rudne kompanije (koje su prakticno izgradile grad) i cak i Berza slede isti sablon. Ocigledno je da oni tesko da mogu da ostanu u gradskom centru u kojem nije bezbedno za njihove sluzbenike da putuju na i sa posla".

Benson takodje izvestava da je Carlton Hotel zatvoren i da je prodao svu svoju imovinu koja je bila unutra, a "Holiday Inn je napustena tvrdjava, njegovih 800 praznih soba je zasticeno ojacanim celicnim zastorima". To je kao kad bi se luksuzni londonski hoteli Hilton, Dorchester i drugi zatvorili jer je zavladao totalni nered i grad je postao nepodesan za zivot!

Sve je ovo prica o jednom od najvecih svetskih gradova koji se raspada u haosu i zapustenosti, i koji ce mozda jednog dana, u ne tako dalekoj buducnosti, da postane mrtav kao anticki Babilon".

Danas je nemoguce cak i odsetati u nekom stepenu bezbednosti do zgrade Vrhovnog suda Juzne Afrike da se iznese neciji slucaj na sud. Ulicice koje vode do te zgrade su pune pljackasa koji, kaze Benson, "nisu otvoreni za molbe".

Iako ovaj sud jos uvek prolazi kroz predloge za primenu zakona, ovo je, komentarise Benson, "pomoglo da se smanji teret slucajeva" u zemlji gde, kako primecuju drugi komentatori, 'je afirmativna akcija dovela do kolonizacije sudijske fotelje sudijama koji su nepismeni, nekompetentni, korumpirani i rasno i politicki pristrasni i rutinski pustaju uz kauciju ubice i silovatelje nazad u zajednicu da ponovo izvrse kriminalna dela. Slucajevi se nikad zapravo ne sude, kriminal je doziveo eksploziju - nema zakona, nema reda!

Strah nocu

Nije ni cudo da je centar Johanesburga sada toliko mesto koje treba izbegavati, narocito nocu.

"Dok pada mrak", kaze Benson, "ulice pocinju da se pune prostitutkama i kriminalcima koji prodaju drogu i pilule koje crnu kozu pretvaraju u belu - pre nego sto vas na kraju ubiju (ako se prvo ne oboli od SIDE; oko 10% stanovnistva je zarazeno ovim virusom, a tri cetvrtine ukupnog budzeta za zdravstvo ce se uskoro trositi na negu neizlecivih). "Mozete zacuti povremeno zvuk pucnjave iz vatrenog oruzja iz pravca Hilbroa, po surovoj koincidenciji prvog integrisanog kvarta Johanesburga".

Za noge, ukljucujuci tu i mene (koji sam nekad ziveo u tom kraju nebodera), ovo se ne cini toliko koincidencijom. Implicitno govoreci o posledicama 'afirmativne akcije', Benson opisuje kako... "policija stalno obecava da ce da upadne tu i ocisti to mesto; (ali) to nikad ne uradi. A i kad bi uradila, to verovatno ne bi napravilo nikakvu razliku. Ministar zaduzen za takozvanu bezbednost je nedavno priznao parlamentu da ce policajac tri puta verovatnije pociniti ubistvo nego obican covek".

Johanesburg danas bi mogao biti Detroit juce. Ili jedan od nekog broja drugih americkih istocnih gradova ciji su centri bili nakrcani i unisteni na slican nacin 1960-1970-ih godina?

Ili bi mogao biti Los Andjeles 1980-1990-ih? U svakom slucaju, cini se ociglednim da tamo gde globalizam stupa, za njim sledi djubre.

Nekada je Arizona bila mesto u koje se pristojni, bogobojazljivi Amerikanac sa srednjeg zapada doseljavao da bi pobegao od snega i hladnoce koju mu je Bog dodelio. Danas, medjutim, nasa drzava je drzava sa najvecim procentom belaca iz Kalifornije koji nisu hispanskog porekla.

Holivud se seli u Skotsdejl?

Tesko. Vecina novih doseljenika u Arizonu su belci koji beze iz liberalno-levicarske drzave pune kriminala, koja ce verovatno postati prva od 50 americkih drzava koja ce pokusati da se otcepi od Unije.

"Pa sta je sa nesrecnim belcima koji su i sami napusteni usred ovog haosa posledica 'multirasne demokratije'? Ovo, razjasnjava Benson, ne samo da je prica o de facto raseljavanju, usled drustvenog haosa kojeg belci smatraju potpuno nepodnosljivim; ovo je samo po sebi izazvalo masovne migracije. U Johanesburgu oni koji zele da ostanu u blizini grada su se povukli u njegova spoljna predgradja na severu.

Ali postoji masovni pokret, koji u stvari ide starim pionirskim rutama, nazad do Kejp Provinsa, regiona Juzne Afrike gde su Evropljani prvi put dodirnuli tle. Procenjuje se da ce za pet godina 80% belaca ove zemlje biti grupisano ka Kejpu".

Opet, bas kao i u Americi. Vidi gornje komentare o Arizoni. "Cak i u Kejpu sada postoji projekat da se ustanovi barem jedna urbana zona, nekoliko milja unutar unutrasnje spoljasnjosti Kejp Tauna, koji bi u praksi bilo utvrdjeno naselje. Kako je cena zemlje daleko visa od one koju vecina crnaca, i prilican broj siromasnih belaca, nikad ne bi mogli sebi priustiti, ona ce, velicine Monaka, biti zasticena ogradom od 33.000 volti i tu ce patrolirati naoruzani strazari.

Ali uz to belo stanovnistvo se plasi i bezakonja, jer ga zakon stalno proganja i uznemirava. Kako Benson komenatrise: "Vlada je izgubila bitku na ulicama, ali ima kontrolu nad parlamentom i koristi svoju vlast da usvaja zakone koji su naciljani narocito ka jednoj etnickoj grupi".

Umesto aparthejda, sada je tu 'afirmativna akcija', gde su belci de jure raseljeni sa svojih radnih mesta i liseni prihoda, da bi ustupili mesto crncima, bez obzira na njihove kvalifikacije ili sposobnosti, vec cisto na rasnoj osnovi da bi se "ispravila neravnoteza iz proslosti".

Rezultat? Zaposleni su kontrolori letova koji ne umeju da citaju svoje instrumente. Prema policijskom komesaru Dzordzu Fivazu, 30.000 njegovih policajaca je "funkcionalno nepismeno".

Da se dopune cinjenice koje citira Benson moze se dodati cistka u rejonu zdravstvenih usluga koju je pre vise od dve godine sproveo ministar za zdravstvo Nkosazana Zuma, koji je zamenio oblasne hirurge i doktore kubanskim regrutima, koji niti govore engleski niti su kompetentni kao lekari.

Kubanski doktori u Juznoj Africi? A ovde Klinton-Gor administracija jos uvek primenjuje besplodni embargo protiv Kube (inace, skoro sve druge zapadne drzave ga skidaju), dok Klinton pozira za slike sa juznoafrickim komunistom.

Pitam se koga ce "Dabija" (Bus) izabrati za svoj foto album? Mozda Bisopa Tutua? Pod uslovom da ovaj odluci da obuce "crveno", pravu boju njegove duse, umesto ljubicastog?"

Mozda ne. Bolje za "Dabiju" da pusti da Tutu zadrzi svoje "ljubicaste" haljine da ne bi neznalacke zapadne mase "videle crveno."

Belci iz radnicke klase na gomili otpada

Belce iz radnicke klase sada otpustaju placa im se mizerna plata da bi se napravilo mesta za crne Afrikance. Benson citira primer vozaca autobusa koji je otpusten nakon 17 godina sluzbe.

Za belce fizicke radnike "ekonomska vrata trapa su se otvorila ispod njih i bacila ih ispod linije siromastva. Nezaposleni, sa verovatnocom da se nikad nece ni zaposliti, njihova deca u ritama i bosa, zavise od socijalne pomoci od 150$ mesecno, koju cesto i ne dobiju (socijalne sluzbe se 'reorganizuju` - koja zlokobna rec!). Neke porodice vise ne mogu da se prehrane". One se sada oslanjaju na crkvene javne kuhinje.

Ocigledno, dok nasilno rasisticki i anti-beli politicar Patricija De Lil kaze da je Toni Bler dao donaciju od 20.000 funti domu za bolesnu decu za koju ona radi, "niko", kaze Benson, "ne kopa po svojim dzepovima da pomogne siromasnim belcima. Oni nisu na kraju Mendeline duge, na vidiku nema cupa sa zlatom za njih".

Vlada u novoj Juznoj Africi ne tolerise opoziciju. Prema belom lideru opozicione Demokratske stranke Toniju Leonu, "oni zele da svi budu 'na liniji'. Ako ih kritikujete - sto mi zestoko radimo - oni vas nazivaju neonacistickim rasistima" (cudan epitet s obzirom na to da je Leon Jevrejin).

Cini se da je cak i Patricija De Lil - cije je Pan-afrikanske stranke parola "Jedan naseljenik [tj. bela osoba], jedan metak" - "pogodjena ovom optuzbom".

Razlog? Prekoreva vladu ANC i njenne ministre zbog ogromne korupcije, gde su oni pretvorili sebe i svoje najprivilegovanije pomagace u novu klasu debelih macora (sto je sve veoma tipicno za post-kolonijalnu Afriku): besplatni skolski ruckovi koje je Mendela obecao ne stizu do dece; pomoc porodicama se ne isplacuje; opstinske kuce su toliko lose sagradjene da se u njima prakticno ne moze ziveti

Ali kad ovi nedostaci postanu meta kritike, kao u slucaju De Lilove, odgovor vlade novog premijera Mbekija je da joj zapreti da ce biti isterana iz parlamenta jer je 'rasista' i da ce uvesti zakon da se stavi van zakona kritika `privatnog zivota` neke osobe koja moze ugroziti njeno dostojanstvo".

De Lilova pita gde je otisao novac od ovih javnih projekata i odgovara: "u neciji dzep".

Bilo je korupcije i pod starim rezimom u Juznoj Africi, kao sto je ima u svakoj zemlji na svetu pod svakom vladom. Ali nikad nije bila, kao danas, u meri dovoljnoj da izazove kolaps citavih oblasti javne administracije.

Ukratko, zahvaljujuci Rosu Bensonu, mi sada imamo pogled na 'Novu Juznu Afriku' iz koga da procenimo situaciju. Ono sto vidimo je slika eksplozije zestokog kriminala, haosa na ivici anarhije, korupcije i nesposobnosti daleko van svega u proslosti ove zemlje, i rasno uznemiravanje i proganjanje bele manjine - ljudi koji su zapravo izgradili ovu zemlju pre svega, i bez kojih ne bi bilo bukvalno nicega da njihovi naslednici preuzmu i dovedu do rusevina.

To nije slika koju oni koji imaju glavu na ramenima nisu predvideli decenijama ranije, kao verovatan ishod vladavine vecine - iako bi takvi ljudi tada, kao i sada, bili oklevetani kao "desnicarski, rasisticki, reakcionari" ili jos i gore. Takva je sudbina zadesila i Rosa Bensona, kojeg su neki juznoafricki mediji osudili, prema jednom drugom clanku dopisnika Dejvida Dzounsa, koji takodje pise iz Johanesburga, ciji je clanak objavljen dve nedelje nakon Bensonovog, u listu Mail.

Reagovanje

Stranica lista Mail na kojoj se objavljuju pisma citalaca bila je svedok slicnog reagovanja netolerancije koja zahteva cenzuru, nedelju dana nakon objavljivanja Bensonovog izvestaja. Ovaj odgovor je izgledao pomalo kao koordinirana 'pisma citalaca' protiv Bensona od strane ojadjenih simpatizera ANC u Britaniji. Ovo je bilo uprkos Dzounsovom opisu svog teksta kao "bolno tacnog clanka o smrti Juzne Afrike u vremenu posle aparthejda".

Vredi istaci da ni Benson ni Dzouns nemaju reputaciju da su 'rasisti' ili simpatizeri aparthejda - nesto sto bi trebalo da je ocigledno samo po sebi, onima koji znaju, cinjenicom da imaju pristup kolumnama velikog nacionalnog casopisa kakav je Daily Mail".

[ Prethodni clanci ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.