Novi svetski poredak
pise Bob Djurdjevic

09.01.2001

Novi svetski poredak i Srbi 

Putinov Otac-ispovednik se ispoveda, kaze da je ruski predsednik vernik

Redovni citaoci mojih kolumni na sajtu beograd.com se mozda secaju kolumne od 22. februara 2000 "Ko je pravi Putin?" - vezano za ruskog predsednika (vidi http://news.beograd.com/english/articles_and_opinion/djurdjevic/000222_who_is_the_real_putin.html). "On je vitak, cvrst, pun skrupula i preobraceni Hriscanin. Nije ni cudo da je Vladimir Putin najpopularniji politicar u svojoj zemlji", odgovorio sam na to pitanje. On je postao vernik, objasnio sam, nakon pozara u njegovoj "daci" (letnjikovac) kod St. Petersburga, kad je spasio svoje dve cerke tinejdzerke.

Sest meseci kasnije sam Vladimir Putin je pomogao da se posumnja u to. Dok je bio u SAD zbog UN samita u septembru 2000., gledaoci emisije "Lari King uzivo" na CNN-u su videli kako Putin odbija da odgovori na pitanje da li veruje u Boga. Zbog cega neki moji citaoci misle da je Putinova hriscanska vera bila samo poza da mu pomogne da bude izabran.

Pa, Putinov otac-ispovednik i duhovni savetnik, arhimandrit Tihon iz manastira Sretenski, dao je intervju proslog novembra za casopis Profil. Izgleda da komentari oca Tihona opravdavaju moje inicijalne izvestaje o Putinu. "On je pravoslavac, koji ne bi krio svoja ubedjenja", rekao je otac Tihon, uprkos tome sto je Putin izbegao da odgovori na ovo pitanje na americkoj TV.

Kakva god da su Putinova stvarna verovanja, ovaj pisac je morao da prizna da misli da je jako cudno da jedan svestenik javno razgovara o temama o kojima je razgovarao sa ruskim predsednikom, verovatno u poverenju, kakva bi trebalo da su sva ispovedanja.

Tako da, uz ovaj predgovor, osecajte se slobodnim da uzmete ovaj intervju sa ili bez rezerve, kako vi smatrate da treba. Evo nekih odlomaka iz tog intervjua (inicijali S.C. se odnose na Sergeja Cerepova iz casopisa Profil, koji je uradio intervju):

S. C.: Precasni Oce, u poslednje vreme se dosta prica o vasem uticaju na predsednika Vladimira Putina. Pod kakvim okolnostima ste se vi sreli?

Father Tihon: U poslednje vreme sam sa puno interesovanja saznao, iz prilicnog broja clanaka, o mojoj specijalnoj bliskosti sa predsednikom, o mom toboznjem uticaju na njega, o mom ucescu u resavanju crkvenih i cak drzavnih problema. Na osnovu ovih novinskih 'cinjenica', analiticari sa svoje strane prave koncepcije, globalne prognoze i tako dalje i slicno...

Sta se moze reci o tome? Pre svega, u svim drustvenim i politickim krugovima postoji neuzdrmano uverenje da neko usmerava predsednika Rusije. Nazalost, tako je bilo poslednjih petnaest godina. Uticajne strane su se promenile, ali nije bilo narocito tesko utvrditi koje su. Ali/medjutim, danas se desava nesto drugo. Oni koji su godinama kontrolisali bivseg predsednika i oni koji su sluzili njihovim interesima (ne zaboravljajuci sopstvene) groznicavo traze i ne mogu da nadju izvor uticaja na Putina. Ko ga kontrolise? Oligarhi? Ne. Njegova porodica? Ne. Vojska, FSB? Ne. Zapad, medjunarodni krugovi, mediji? Steta, ali takodje ne. I konacno su pronasli! Ispostavlja se da je to otac Tihon, vas ponizni sluga!

Ali sustina ovog pitanja je da je Putin prosto nezavistan, a ovaj njegov kvalitet snazi sve vise i vise, sto je za neke uzrok radosti, a kod drugih izaziva paniku. Daj Boze da predsednika usmerava samo Bog, njegova savest, njegova ljubav za Rusiju i dobro prosudjivanje. Nasi preci, koji nisu unistili, vec su ujedinili Rusiju, nazivali su sve ovo jednom recju 'drzavnistvo'.

Sto se tice vaseg pitanja, mogu da kazem da sam prvi put sreo Vladimira Vladimirovica Putina pre nego sto je postao predsednik. On je pravoslavac koji ne bi krio svoja ubedjenja.

Svi su mogli da vide na vestima na TV da su njegova zena i cerke bili s njim na Sluzbi povodom Hristovog rodjenja u crkvi u St. Petersburgu. Mnogima je drago zbog toga. Neki ne mogu to da razumeju, to ih nervira i cak su ogorceni zbog toga. Jedno je kad neki drzavnik stoji vazno drzeci svecu u ruci u crkvi, odajuci uobicajenu pocast 'duhovnoj klimi'. To je normalno, to oni mogu da razumeju. A sada, iznenada, ovde je u pitanju iskrenost.

Tako, u ovom slucaju i Vladimir Vladimirovic i svi oni koji se u najdubljem zivotu u sopstvenim dusama kroz sumnje, odricanja, duboke duhovne meditacije, uzdignu do poznavanja Boga, daleko su od toga da budu usamljeni. Dostojevski je napisao: 'Nitkovi su me ismejavali zbog onog sto se njima cinilo kao nedostatak obrazovanja i nazadna vera u Boga. Ovi tikvani nisu cak ni sanjali o odricanjima takve snage koje sam ja stavio u roman Inkvizitor, a ceo roman sluzi kao odgovor na to. Na kraju krajeva, ne kao luda, kao fanatik, ja verujem u Boga. A oni su zeleli da uce mene i smejali su se mojoj nazadnosti. Njihova budalasta priroda nije nikada videla najmocnije odricanje kroz koje sam ja prosao. A oni su hteli mene da uce'.

Sto se tice duhovnih pitanja, koja mogu da se pojave pred svakim Hriscaninom, verujte mi, pedsednik ima nekoga s kim ce da ih resava. On je blisko i toplo upoznat sa Patrijarhom. Ne pre toliko puno vremena, na svom putu po zapadnom regionu Putin je posetio manastir Pskovo-Pecerski i arhimandrita Jovana (Kriestjankina), starca najdubljeg duhovnog zivota, koji je preziveo koncentracione logore, prosao ogromnu stazu monaha, i koji je covek velikih duhovnih sposobnosti.

S. C.: Zar ne mislite da pod trenutnim okolnostima drzava moze da pokusa da koristi crkvu u sopstvene interese? Uzmimo rat u Ceceniji, na primer. Pravoslavlje podrazumeva nepruzanje otpora zlu nasiljem. Cak ni Sergijus Radonezski nije blagoslovio Dmitrija Donskog kad se borio protiv Tatara prvo 1380., vec je predlozio da im se ponudi novac, nakit, a onda, rekao je Sergijus, Bog ce blagosloviti Dmitrija za njegovu poniznost. I tek kad je Dmitrij rekao da je uradio sve ovo, ali da su Tatari zahtevali vise od toga, Sergijus ga je blagosiljao. Zar ne mislite da su ratoborne-patriotske parole strane pravoslavlju i hriscanstvu? Nema zapovesti vezano za patriotizam, ali postoji zapovest koja kaze: 'Ne ubij'.

Otac Tihon: Ideja da crkva apeluje na pokornost zlu, nazalost, potice iz davnina i ona je apsolutno lazna. U stvarnosti nista nije vise strano pravoslavlju od tvrdnje da se covek ne treba suprotstaviti zlu. Druga je stvar biti strpljiv i tolerantan, suprotno demonskoj agresivnosti, kakvim Hrist zeli da budemo, a za ispunjavanje ovog strpljenja, za ljubav prema miru, za herojske zrtve podnete miru, On nam obecava svoju pomoc. Ako se vratimo vasem primeru iz ruske istorije, onda stvarno, samo sto nije bio u pitanju Precasni Sergijus, vec moskovski mitropolit Kiprijan, koji je zamolio Dmitrija Donskog da uradi sve sto moze da izbegne rat i krvoprolice. A Rusi su zapravo vise puta 'okrenuli drugi obraz' pokusavajuci da ocuvaju mir. A kad su sva sredstva iscrpljena, Sveti Sergijus Radonezski je blagoslovio kneza da se bori i cak, kao sto je poznato, dao mu je dvojicu svojih monaha-ratnika.

To je neverovatno delikatno pitanje. Zapovest da se voli svoj neprijatelj je licni podvig hriscanina-fanatika, koji cak i u coveku mracnom od gneva vidi sliku i nalicje Boga. Veliki je i tezak podvig - voleti nekog coveka i u njegovom najiskrivljenijem stanju, zaboraviti i najvece zlo, koje je naneto licno vama. A ne suprotstaviti se zlu, usmerenom protiv vas licno, najvisi je nivo samoodricanja, koje malo ljudi moze da shvati i da radi Apsolutno je druga stvar kada se neki Hriscanin suprostavi zlu usmerenom ka njegovom susedu ili celom drustvu. On ovde ne samo da moze, nego mora da uradi sve da suzbije to zlo.

Duhovni sledbenik svetog Sergijusa - Serafim Sarovski, kada su siledzije dosle do njega, a posto su ga pretukle do ivice smrti i opljackale ga, nije ni podigao ruku na njih iako je bio covek velike fizicke snage. Ali je u isto vreme blagosiljao ratnike da brane svoju Otadzbinu, ne samo da je nagovarao, vec i urgirao da se zaustave pobunjenici koji su se obrusili na temelje i duhovne principe drzave. Precutno pristajanje na zlo (koje je, usput, bilo jedan od uzroka razilaska Lava Tolstoja i pravoslavne crkve) je cist duhovni i moralni zlocin.

Sto se tice Cecenije, Rusija prosla mnogo toga kad je pristala da potpise Hasaviurtski sporazum. Bio je to isti pokusaj da se 'plati' kao i u vreme Dmitrija Donskog. I takodje se pokazao neuspesnim. Invazija cecenskih pobunjenika iz Dagestana u novembru 1999. bukvalno je naterala Rusiju da ponovo izvuce svoj mac iz korica. Ruski patriotizam je uvek imao odbrambeni karakter. Pre 1,5 veka cuveni moskovski arhiepiskop mitropolit Filaret smislio je odmerenu formulu koja je definisala stav Crkve o patriotizmu kao religioznoj duznosti: 'Voli svoje neprijatelje, tuci neprijatelje svoje Otadzbine, Bozje neprijatelje tretiraj s prezirom.

S. C.: Ali kako je pokazala istorija, zblizavanje Drzave i Crkve moze da ima negativne posledice. Problemi ove ili one sile automatski padaju na pleca Crkve. Ako se setimo 1917. - zajedno sa carstvom drustvo je liseno i svojih verskih temelja. Sta mislite o ovome?

Otac Tihon: Za pocetak, ruska drzava i ruska pravoslavna crkva su rodjene skoro istovremeno, a Crkva je postala u sustini zidar drzave. U periodima najuzasnijih buna i podstreka na pobunu Crkva je bila ta koja je spasila nasu zemlju i drzavnistvo, borila se za nezavisnost Rusije. To je do odredjenog stepena otkriveno cak i kada je progon bez presedana bio u punom zamahu, u godinama Velikog patriotskog rata. Zbog toga je proces medjusobne privlacnosti prirodan po svojoj sustini. Oni koji vicu da se Crkva ne bi smela da usudi da se mesa u drustveni zivot i utice na razvoj drzave, imaju zamagljenu ideju o tome sta je Rusija. Ovo zblizavanje nije rezultat necije volje, vec ima ontoloske korene.

Naravno, bilo je perioda kad je drzava pokusala da potcini Crkvu, da je upotrebi za sopstvene, ponekad cisto pragmaticke ili cak gresne interese. Naravno, neki clanovi Crkve mogu da padnu i da se suprotstave Bogu i sopstvenoj savesti, ali sve u svemu, covek ne moze da natera Crkvu da izda sebe i Hrista. Zbog toga je zovemo 'Sveta Crkva'. Ove godine slavimo 2000 godina od rodjenja Hrista.Tokom ovog vremena sve zemlje su prosle kroz svoje uspone i padove, radikalne transformacije, revolucije i kontrarevolucije na desetine, ako ne i stotine puta. Prilicno cesto se formiranje novih drzava i smer njihovog razvoja ispostavio nepredvidljivim. Pravoslavna crkva je uvek ostala svoja. [.]

Za kompletan tekst, na engleskom jeziku, intervjua sa ocem Tihonom posetite web sajt manastira Sretenski - http://www.pravoslavie.ru/english/intarchimtikhon.htm.

U medjuvremenu, Putin je krajem decembra krunisao svoju posetu americkim susedima dvodnevnim putem u Kanadu, toboze da se udvara kanadskim poslovnim investitorima. Na dan Svetog Nikole (19. decembra), Putin je govorio na rucku na kome je bilo oko 2.000 poslovnih ljudi u Harbor Castle hotelu u Torontu, ciji je domacin bio Empire Club of Toronto i Canadian Club. Ali jedan od mojih citalaca iz Toronta je dobio mnogo vise nego sto se nadao kad je pozdravio Putina na ruskom, dok je ruski lider ulazio u balsku dvoranu. "Pogledao je u mene i mahnuo mi sa tri prsta (tri prsta mi, pravoslavci, koristimo da se prekrstimo)", rekao mi je Stavros Preketes, u ekskluzivnom izvestaju koji mi je poslao iz Toronta.

Takav spontani odgovor ruskog predsednika na jednom veoma javnom i potpuno nereligioznom dogadjaju moze da pomogne da se uvere oni koji se pitaju da li je on stvarno preobracen. Srbe koji su 10 godina mahali pravoslavnim pozdravom sa tri prsta na demonstracijama protiv Milosevica u Beogradu, mozda takodje podstakne ovaj Putinov gest.

Medjutim, kad se popeo na podijum za govornika, ruski predsednik je bio totalno poslovan. Obecao je investitorima sigurnost, niske poreske stope i obnovljen ekonomski rast. "Mi vidimo privlacenje stranih investitora kao glavni faktor za integraciju Rusije u svetsku ekonomiju", rekao je on, prema izvestaju objavljenom u listu New York Times. "Prosirili smo pravni okvir da poboljsamo zastitu prava investitora".

U onome sto je mozda proba za posetu SAD sledece godine, Putin je naglasio da Rusija dovodi svoju makroekonomsku kucu u red. Rekao je da se ekomonija razvila za sedam posto ove godine, licni dohoci su porasli za 9,4 posto, budzetski suficit je srezao inflaciju, a industrijska proizvodnja je porasla za "15 do 20 posto".

Ali trgovina izmedju najvece dve zemlje na svetu je opala za pola otkad je rublja pala 1998. Prosle godine je trgovina Kanade sa Rusijom bila samo $520 miliona, nesto vise nego sa drzavom Roud Ajlend, kaze list Times.

Iako Kanada ima jedva petinu od 145 miliona stanovnika Rusije, bruto nacionalni prozivod Kanade od $591 milijardi je skoro duplo veci od BNP Rusije. Na Rusiju otpadaju dve desetine jednog procenta kanadske spoljne trgovine, a na Kanadu otpada polovina procenta stranih investicija u Rusiji.

Nezastrasen takvom statistikom, Putin je pokusao da ubedi kanadske poslovne ljude govoreci da su se "pobrinuli za Mafiju", prema nasem izvestacu sa ovog sastanka. On je takodje predlozio trgovinske rute sa Kanadom preko Arktika, da bi se olaksao razvoj vecih gradova na severu. Ruski predsednik je predlozio da ove dve drzave rade zajedno na izgradnji kuca koje su bolje opremljene za zimske uslove.

"Dok je Putin odlazio, ja sam uspeo da se rukujem sa njim i rekao sam mu 'Spasibo dragi brati', kaze nas izvestac. Putin se nasmesio i zahvalio nasem citaocu sto je dosao da ga vidi. "Mislim da je Putin veoma iskren covek, drago mi je da sam ga upoznao", rezimirao je g. Preketes svoje iskustvo sa ovog rucka.

Ali uz pridobijanje novih obozavalaca medju biznismenima, Putin takodje menja nacin na koji se Rusija ponasa prema svojim susedima kao i prema "liderstvu" SAD u svetu posle hladnog rata.

"Poslednjih 10 godina mnogi (ljudi u ruskoj vladi) su posmatrali Zapad kao jedini nacin da se rese problemi Rusije", rekao je Tarik Aziz, iracki ministar spoljnih poslova, tokom svoje posete Moskvi 12. decembra. "Ali pod predsednikom Vladimirom V. Putinom to pocinje da se menja. Sada ruske vlasti mogu da osete tradicije koje se nastavljaju vekovima dobrih odnosa sa Istokom, sa Irakom, arapskim svetom, Indijom i Kinom".

Aziz je mogao da navede i Severnu Koreju, Iran, Libiju, sve zemlje koje gomila Novog svetskog poretka sa centrom u SAD smatra "neposlusnim" drzavama.

Samo devet meseci kako je na toj duznosti, 48-gosdisnji ruski predsednik je ruske odnose sa svetom ucinio mnogo sirom mrezom nego njegov prethodnik. Ali u znacajnom postupku posle sovjetske ere, Putin je sebe lansirao kao spoljnopolitickog biznismena na pejsaz starog sovjetskog bloka, primetio je list Times.

Sta god da je pozadinska motivacija, Putin "je izmenio dinamiku americko-ruskih odnosa", rekao je Majkl MekFaul iz Karnegi moskovskog centra listu Times. MekFaul je navodno proslog meseca razgovarao o Putinovoj spoljnoj politici sa izvesnim brojem zvanicnika iz Kremlja. "Iznenada mi reagujemo na njega, a iskreno nekim ljudima se to ne dopada".

Steta. Za gomilu Novog svetskog poretka. Ali univerzum se razvija onako kako treba. Kao sto smo predvideli jos pre godinu dana, monopol Novog svetskog poretka na globalnu vlast iscezava (vidi "Ka novom multipolarnom svetu" http://news.beograd.com/english/articles_and_opinion/djurdjevic/000111_toward_a_new_multipolar_world.html ).

Putinova decembarska poseta Kubi i Kanadi kompletirala je ambicioznu medjunarodnu agendu koju je sebi zadao novi ruski lider za svoju prvu godinu na duznosti. U mojoj sledecoj kolumni cu ispitivati novo samopouzdanje Rusije na globalnoj sceni, sto je bilo moje predvidjanje za novu godinu 2000. - da ce Putin vratiti Rusiju na scenu svetskih sila (vidi moju kolumnu na beograd.com - http://news.beograd.com/english/articles_and_opinion/djurdjevic/000118_putin_putting_russia_back_on_world_powers_map.html ).

[ Prethodni clanci ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.