Novi svetski poredak
pise Bob Djurdjevic

11. januar 2001

Novi svetski poredak i Srbi 

Coopetition: Nova ruska spoljna politika*

*igra reci - coopetition: cooperation = saradnja + competition = konkurencija

Pre vise od pola veka, Zapad je bio primoran da redefinise svoju spoljnu politiku vis--vis svom savezniku iz drugog svetskog rata -Sovjetskom Savezu. Uoci sve vece globalne ekspanzije i agresivnosti moskovskog komunistickog rezima, Vinston Cercilov govor "Gvozdena zavesa" i politika "obuzdavanja" postali su etikete koje definisu eru koju je istorija zabelezila kao hladni rat.

Nakon decenije globalne americke hegemonije, tokom koje je Vasington bio na celu Novog svetskog poretka, pocelo je da se cini da pocinje da se pomalja Kremaljski imperijalizam (bez kontra supersile koja bi joj stajala na putu), konture nove ruske spoljne politike pod vodjstvom Vladimira Putina. A stari termini iz vremena hladnog rata - "obuzdavanje" i "Gvozdena zavesa"- cine se da su dobri da ga opisu isto koliko i bilo koji drugi. "Obuzdavanje" ekspanzije Novog svetskog poretka i "Gvozdena zavesa" kao odgovarajuca etiketa za NATO zemlje (vidi "Nova gvozdena zavesa nad Evropom", januar 1999.).

Plus jedan novi termin - "Coopetition". To je fraza sastavljena od cooperation (=saradnja) i competition (=konkurencija), koja se originalno koristila da opise rat i mir kompjuterske industrije. U ovom kontekstu "coopetition" se odnosi na naopaki poslovni svet u kome onaj ko je danas prijatelj sutra moze biti neprijatelj. Pa, sada se to moze primeniti i na rusku spoljnu politiku.

Moj esej iz januara 2000. - "Putin vraca Rusiju na mapu svetskih sila", 5. januar 2000, dopunio je poslednje komentare sajta Truth in Media (= Istina u medijima) o ruskoj novo pronadjenoj globalnoj afirmaciji, odatle deo o konkurenciji. Ali Putinove posete Kubi i Kanadi krajem decembra pomogle su da se istakne deo o saradnji, uz izmenu vasingtonske geopoliticke periferije.

Ruski predsednik je izabrao da istakne svoju zelju za saradnjom sa SAD iz predstraze Sovjetskog Saveza najblize obalama SAD, te tako one koja je najveca pretnja. A Putin je ponudio Vasingtonu neke mrkve u konferenciji za stampu koje su promakle kubanskom lideru, Fidelu Kastru, starom komunistickom konzervativcu.

Evo nekih odlomaka o tome iz izvestaja u listu New York Times od 16. decembra :

"Nakon dva teska dana razgovora sa Fidelom Kastrom o starim dugovima i srusenim snovima, ruski predsednik Vladimir V. Putin je danas rekao da nije putovao u ovaj bivsi bastion hladnog rata da ponovo uspostavi "savez" sa Kubom protiv SAD, vec da rascisti ekonomsku "zbrku" preostalu iz sovjetske ere. Govoreci na konferenciji za stampu, kojoj nije prisustvovao kubanski lider, g. Putin je nagovestio na nekoliko nacina da su odnosi Rusije sa SAD, iako ponekad teski, vazni za Moskvu. [.]

U njegovim danasnjim komentarima cinilo se da g. Putin pokusava da svoju posetu Kubi predstavi u neugrozavajucem kontekstu, nagovestavajuci da Moskva samo pokusava da povrati izgubljena trzista i multimilionske dolarske investicije iz sovjetske ere, a ne da skuje novi imidz rivalstva.

A podtekst njegovih komentara, zajedno sa komentarima ruskih zvanicnika koji putuju sa g. Putinom, takodje su ukazali na to da trnovite ekonomske stavke, koje leze u pozadini moskovskih odnosa sa Kubom, ne mogu da se porede sa znacajnijom ekonomskom i bezbednosnom agendom koju g. Putin namerava da sledi sa novom administracijom u Vasingtonu.

Kao primer, g. Putin je citirao to sto je 14. decembra, kao "gest dobre volje", pomilovao Edmonda Poupa, bivseg americkog pomorskog obavestajnog oficira osudjenog za spijunazu u Moskvi ovog meseca i osudjenog na 20 godina zatvora. [.]

G. Putin se takodje potrudio da pohvali vestinu i iskustvo spoljnopolitickih savetnika koje novoizabrani predsednik Dzordz V. Bus okuplja oko sebe u Vasingtonu. "Sudeci po ljudima okupljenim oko novoizabranog predsednika", primetio je g. Putin, "ovi ljudi su prilicno poznati profesionalci, koji duboko razumeju nijanse u odnosima izmedju nase dve drzave".

Ruski lider je bio jasan po pitanju glavnih razlika u misljenjima. Moskva se protivi zagovaranju g. Busa za ukidanje sporazuma o antibalistickim raketama iz 1972. da bi izgradio antibalisticki stit iznad SAD. Uz to, rekao je, "ne mislimo da je princip humanitarne intervencije dobar". On je mislio na NATO-vu odluku 1999. da vojno intervenise na Kosovu da zaustavi srpsko etnicko nasilje nad tamosnjim civilima".

Ukratko, Putinova Rusija se sigurno u poslednje vreme afirmise, cesto uprkos Vasingtonu. U Evropi je zadatak Rusije da bude pandan NATO-u. A ona to radi koristeci pristup mrkve na stapu. Ili putem "coopetition", ako zelite. Cooperation = saradnja - umiljavanjem evropskim saveznicima Vasingtona i podrzavanjem njihovog plana za "EuroSnage". Competition = konkurencija - pomeranjem svog nuklearnog oruzja blize NATO-u.

Evo kako je D. Dzenifer Hjuit iz Kalifornije to videla u svom skorasnjem pismu uredniku Truth in Media, pod naslovom "NATO: R.I.P.?"

"Plan EU da formira sopstvene vojne snage, koje bi se sastojale od regruta iz zemalja clanica EU, izgleda da odrazava odbacivanje NATO-a pod dominacijom SAD. Rusija nudi da se pridruzi ovom poduhvatu. Kako EU formira sopstvenu vojsku, NATO i njegove oruzane snage ce izcezavati, zavrsavajuci americku diplomatiju decka siledzije i agende u ime EU 'podeljenih' interesa. EU drzave mozda samo imaju veci stepen kohezivnosti zbog NATO debakla u Jugoslaviji pod vodjstvom SAD. Ako ne iz drugih razloga, ogranicenja stanovnistva i pojedinacna ogranicenja ce umanjiti NATO zbog nedostatka personala, zajedno sa UN i EU konkurencijom za vojnike".

Sto se tice konkurencije, kad se NATO prosirio na Istok 1998, uprkos ruskim prigovorima, arhitekte ovog poteza, kao Medlin Olbrajt, americki ministar spoljnih poslova, hvalisale su se zbog toboznje nemoci Rusije i navodne svemocnosti Novog svetskog poretka. Sada kad je Rusija izgleda tiho pomerila svoje takticko nuklearno naoruzanje u Kalinjingrad, svoju enklavu na Baltickom moru, neka razgranicenja polupecene i lude spoljne politike "Madam Maloumne (Halfbright)" postaju jasnije.

Iznenada, Poljska pocinje da se trese u svojim (verovatno "made in China") NATO cizmama. Novi clan NATO pocinje da shvata da moze da zavrsi kao primarno nuklearno bojno polje u slucaju konflikta izmedju NATO-a i Rusije. A Ceska Republika i Madjarska, koje su se takodje prikljucile NATO-u 1998. godine, su samo jedan skok dalje.

Opa, bato. To sigurno nije ono cemu su se nadali Poljaci, koji su pozdravili novo clanstvo njihove zemlje u zapadnoj vojnoj alijansi. Niti Ministarstvo spoljnih poslova, niti generali Pentagona koji su sada u blagom stanju nervoze.

List Washington Times (http://www.washtimes.com), citirajuci neimenovane obavestajce, je rekao 4. januara da je u junu prosle godine detektovano premestanje novog bojnog nuklearnog oruzja u Kalinjingrad, luku na Baltickom moru u ruskoj enklavi izmedju Poljske i Litvanije. Ali ovo premestanje nije prijavljeno u internom izvestaju americke vojne obavestajne sluzbe sve do decembra, kaze list, citirajuci iste neidentifikovane zvanicnike.

Ovi zvanicnici su rekli da je ovo premestanje "znak da Moskva reaguje na pretnje NATO ekspanzije udaljenijim rasporedjivanjem nuklearnog oruzja".

Ove novine su rekle da je dato oruzje verovatno u upotrebi na novoj Tocka raketi kratkog dometa, za koju se smatra da ima domet od oko 70km.

"SAD planiraju da razgovaraju sa Rusijom oko izvestaja da Moskva seli svoje takticko nuklearno naoruzanje u svoju enklavu Kalinjingrad na Baltickom moru", kaze the list Washington Times.

"Jedan zvanicnik iz Pentagona je potvrdio da se smatra da je Rusija preselila svoje kratkodometno nuklearno naoruzanje i rekao je da je to deo "uznemiravajuceg trenda" koji postavlja pitanje o posvecenosti Moskve obecanjima koja je dala o kontroli naourzanja". "Ovo je jedno od niza pitanja koja izazivaju zabrinutost", rekao je jedan zvanicnik Pentagona, koji je pricao pod uslovom da ostane anoniman. Rusija je glatko porekla ovaj izvestaj, kojeg je prvi objavio list Washington Times. Americki Pentagon i Stejt Department su odbili da potvrde izvestaj, govoreci da se tice obavestajnih pitanja. Ali je portparol Stejt Departmenta, Ricard Baucer, priznao da postoji izvesna zabrinutost.

Izvori u ruskom Ministarstvu odbrane su opovrgli ovaj izvestaj, prema novinskoj agenciiji Interfax. "Ovaj izvestaj moze samo da bude politicka provokacija", rekao je Anatolij Lobski, portparol Ruske balticke flote.

Portparol Pentagona Kenet Bejkon je u utorak (2. januara) rekao da ako je Moskva postavila svoje takticko nuklearno naoruzanje u Kalinjingrad, "to bi bilo krsenje njenog obecanja da ukloni svoje nuklearno naoruzanje sa Baltika, da bi Baltik bio bez nuklearnog naoruzanja".

Rusija takodje izaziva Vasington i van Evrope. Verovatno se secate kako je Klintonova administracija dala korpu Rusiji pocetkom oktobra, jer joj je bilo vise stalo da posreduje u jednom od njenih mnogih neuspelih Bliskoistocnih "mirovnih sporazuma" tokom samita u Kairu u Egiptu? E pa, krajem novembra je Moskva dala Vasingtonu ukus svog leka. Kako su americki pregovaracki napori u krpicama, dok se nasilje na Bliskom Istoku nastavlja, Rusija je za krakto stupila u ring kao jedina supersila kojoj veruju i Palestinci i Izraelci. Putin je primio palestinskog lidera Jasera Arafata u Kremlju i uredio prvi znacajni telefonski razgovor izmedju njega i izraelskog premijera Ehuda Baraka. Manji diplomatski potez za Putina; diplomatska korpa za Klintona.

Sto je jos vaznije, prilikom Putinovog sastanka, sredinom novembra, sa Klintonom na OPEC samitu u Bruneju, ruski predsednik je rekao svom americkom kolegi da Rusija nece postovati vise ne tako tajni dogovor Gora i Cernomirdina iz 1995. godine, koji se ticao ruske prodaje oruzja Iranu. To je americke diplomate bacilo u apoplexiju.

Tema koja je dominirala narednim diskusijama na sastanku OEBS-a u Becu izmedju Medlin Olbrajt i Igora Ivanova, nejnog ruskog kolege koji je pokusao da uveri drzavnog sekretara da ruske isporuke Iranu ne ukljucuju oruzje za masovno unistenje. Na kraju, dve strane su dospele u corsokak, te je Rusija rekla da ce nastaviti da isporucuje Iranu ugovoreno oruzje.

Iako se jedan broj ruskih spoljnopolitickih strucnjaka ne slaze sa Putinovim preokretom po pitanju Irana, oni brane njegov cin. "Bas kao sto Rusija ne smatra Sjedinjene Drzave svojim neprijateljem, ni Iran nije nas neprijatelj, a Iran placa devizama sve svoje oruzje", rekao je za list New York Times Aleksej Arbatov, liberalni poslanik u Parlamentu, koji je i clan Komiteta za odbranu.

Rusija takodje napinje i svoje vojne misice. U oktobru i opet u novembru, bas kad je samit APEC pocinjao, ruski Suhoj borbeni avioni su uspeli da se neopazeno prelete i nisko nadlete americki nosac aviona Kitty Hawk u Japanskom moru, i cak fotografise posadu koja se na brzinu okupila na njegovoj palubi.

Krajem novembra Rusija je ispitala i sistem Severnoamericke vazdusne odbrane (NORAD) u blizini Aljaske, sa svojim TU-95 bombarderima cija je baza u Sibiru.

A sada je izvestaj agencije France Presse od 4. januara, poslat iz Moskve, potvrdio postojanje nove ruske stealth tehnologije, za koju kazu da je superiornija od svega sto Zapad ima. Mozda je isticanje toga bilo ono sto su Suhoj lovci rekli posadi broda Kitty Hawk i njihovim nadredjenima u Pentagonu?

Ova tehnologija se sastoji od plazma polja koja apsorbuju elektromagnetne talase koje emituje neprijatelj putem sistema za traganje koji salje nazad lazne signale o brzini i poziciji aviona. Novi ruski sistem bi bacio u zasenak najfiniju americku stealth tehnologiju, prema jednom izvestaju istrazivackog centra Keldysh. Ruska nova peta generacija MIG lovaca bice opremljena sa ovom novom tehnologijom, kazu njeni istrazivaci.

Rusija isporucuje svoju vrhunsku vazduhoplovnu vojnu tehnologiju Kini u vrednosti od vise milijardi dolara i to takodje u nesmanjenoj kolicini, kao sto je i moskovsko mazenje rezima Sadama Huseina u Iraku.

U potezu da kod kuce povrati Rusiji stari osecaj nacionalnog ponosa, Putin je uspesno ubedio rusku Dumu da u decembru usvoji zakon kojim se vraca stara sovjetska himna, ali sa novim recima, kojim se distancira od Staljinove vladavine, kada je prvi put usvojena.

Konacno, Rusija je upravo najavila da ce da preskoci sovjetski dug Pariskom klubu, zapadnom bankarskom konzorcijumu, od 1,5 milijardi USD koji cini jednu cetvrtinu duga za 2001. godinu, cime pogadja Novi svetski poredak, kojeg pokrece novac, tamo gde ga boli. Bankari Novog svetskog poretka su se upecali na melodiju 148 milijardi USD, koliki je ukupni spoljni dug Moskve, ukljucujuci i onaj od sada mrtvog Sovjetskog Saveza.

Tako da skinite furnir "partnerstva za mir" i videcete da je hladni mir (fraza Borisa Jeljcina) vec zamenio hladni rat . Dok vise nisu otvoreni neprijatelji, Putinova Rusija sigurno brzo postaje vazan globalni konkurent americkim "trgovcima smrcu". Nije ni cudo se "nekim ljudima u SAD to ne dopada", kako je to rekao list Times.

Dani lakog dobitka za Novi svetski poredak su zavrseni. Sto je razlog da je i ironicno i tuzno da je Srbija postala poslednja domina da padne u krilo Novog svetskog poretka - na vrhucu njegove moci i na pocetku Drugog milenijuma.

[ Prethodni clanci ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.