|
pise Bob Djurdjevic
30. januar 2001
Novi svetski poredak i Srbi
Era "beskrupuloznih plutokrata" je ponovo tu
"Zakoni su kao paukova mreza. Ako neko siromasno, slabo bice naidje na nju, bice uhvaceno. Ali oni veci mogu da je probiju i da pobegnu". (Solon, c. 530-c. 555 p.n.e.)
Era "beskrupuloznih plutokrata" u americkoj istoriji dosegla je svoj vrhunac pre oko sto godina. "Dodjavola s javnoscu", psovao je zeleznicki magnat, Kornelijus Vanderbilt. Ali je uznemireni Kongres organizovao usaglasene napore da vlada usred neogranice vlasti velikih industrijskih korporacija koje su bile potresale Sjedinjene Americke Drzave do samih ustavnih korena. Ovo je dovelo do Sermanovog i Klejtonovog Dekreta, dva zakona protiv trustova koja su na snazi i danas. Kako su to BIl Gejts i Microsoft otkrili prosle godine.
Ali je preteca industrijska Hidra iznikla nove glave, narocito u decenijama na izmaku 20. veka. A jos uvek nema nekog Herkula na vidiku koji bi mogao da posece ovu Hidru. Gigantske nacionalne korporacije su mutirale u jos vise zastrasujucih multinacionalnih i transnacionalnih gigantskih zivotinja. A cak su i ovi termini pogresninazivi, jer takve kompanije u stvari operisu na supranacionalnoj bazi. One postavljaju nove zakone ili pokusavaju da probiju postojece. Bas kako i grcki filosof Solon (630-555 p.n.e.) pre 28 vekova.
Tako, dok ulazimo u Treci milenijum, svet se suocava sa istim nepobedivim protivnikom s kakvim se suocavala Amerika pre jednog veka. Samo na globalnom, a ne na nacionalnom nivou. Brutalna filosofija "moc je pravo" i "novac je moc" ponovo ugrozava finija nastojanja homo sapiensa. "Dodjavola sa javnoscu". Samo sto, umesto da industrijski magnati budu podstrekaci ovog trenda, ovog puta je Vol Strit taj koji kontrolise stvari, pretvarajuci transnacionalne korporacije u mocne multinacionalne biceve. "Integracija i akvizicija su put!" - to je nacin na koji se radi (ovo je Vol Strit parola ovog pisca za placenike sa Medisona).
Ono sto omogucava sve ovo, naravno, je tehnologija. Transnacionalne korporacije sada mogu da rasprse fizicku proizvodnju sirom svetske kugle u potrazi za najnizim cenama rada, a onda je efikasno integrisu, zahvaljujuci sve nizim troskovima transporta i telekomunikacija.
Ukratko, fizicka fabrika je pala nanize u lancu ishrane na nivo robe i u oblast lokalne privrede. Zahvaljujuci sve nizim transportnim i telekomunikacionim troskovima, fizicka fabrika je zamenjena Globalnom virtuelnom fabrikom. Ova je sada obuhvacena ponudom Integrisanih usluga, sto joj omogucava da isporucuje proizvode svetlosnom brzinom svakom svakcatom kupcu na zemljinoj kugli.
To je idealan svet sa aspekta transnacionalnih kompanija. To je potencijalna nocna mora sa tacke preimucstva homo sapiensa. Jer moze dovesti do novog vida ropstva. I lihvarstva. Porobljavanje coveka od strane Svemocnog dolara.
Sve poluge koje je covek do sada izmislio da kontrolisu neogranicenu moc jos uvek su na lokalnim ili nacionalnim nivoima. Ipak vecina korporacijske moci sada odlazi kroz postojece pravne rupe u slobodan i otvoren globalni vazduh IZNAD i BEYOND lokalnih zakonodavaca. Pokusavati vratiti tog duha nazad u bocu je kao pokusavati uhvatiti vazduh. Jedini nacin da se to uradi je stvaranje globalnog politickog rezima - uzasne Svetske vlade, ciji su osnivacki elementi Ujedinjene nacije, Evropska unija, itd.
Mi kazemo "uzasne" jer transnacionalne kompanije mogu da uticu na i da kontrolisu takvu globalnu vladu lakse nego mnostvo nacionalnih ili lokalnih zakonodavnih tela. Na kraju krajeva, UN, EU, Svetska trgovinska organizacija, MMF, Svetska banka itd. JESU kreacije globalistickih bankara, kao sto su Rokfeleri, Rotsildi, itd. A ovi ljudi nisu ostavili utisak na svet kao blistavi primerci pobornika gradjanskih sloboda, zar ne? Osim toga:
· Da li ste znali da su poreske vlasti SAD izvrsile "prilagodjavanje" poreza na prihod u korist 156 Amerikanaca i 236 transnacionalnih kompanija sa bazama u inostranstvu i nastimovale na 1,5 milijardi USD u 1994. godini?
· Da li ste znali da 61% americkih i 67% transnacionalnih kompanija sa bazom u inostranstvu NISU PLATILI AMERICKI POREZ U 1995. godini?
Sto znaci da ozloglaseni komentar Vanderbilta "Dodjavola s javnoscu" od pre jednog veka danas polako postaje stvarnost.
Pa, sa tim "veselim" predgovorom, hajde sada da prodremo u srz stvari.
Integracija i akvizicija sluze kao primer!
Nasa godisnja analiza UN izvestaja za svetske investicije za 2000. godinu pokazuje da su medjunarodne integracije i akvizicije pokretaci iza trenda globalizacije. Njihov krajnji cilj je koncentracija trzisne moci u malobrojne, ali mocne ruku. Kako na vidiku nema nekog globalnog boraca protiv trustova, forsiranje integracija i akvizicija od strane Vol Strita je na dobrom putu da postigne taj cilj.
U 1999. godini, na primer, medjunarodne integracije i akvizicije su bile u vrednosti od 720 milijardi USD, ili 90% od odliva ukupnih stranih direktnih investicija koje su napravile globalne transnacionalne kompanije (800 milijardi USD). Ili oko 83% ukupnih svetskih priliva od stranih direktnih investicija (865 milijardi USD) u istom ovom periodu.
Integracije i akvizicije su u 1999. godini porasle vise od sedam puta u odnosu na 1987. godinu, kad je otprilike bio pocetak dugotrajnog trzista deonica Vol Strita cije cene rastu. Tada su globalne aktivnosti integracija i akvizicija iznosile samo 100 milijardi USD, prema podacima UNCTAD-a (Konferencija UN za Trgovinu i razvoj sa bazom u Zenevi).
Globalne aktivnosti integracija i akvizicija u 1999. su za rezultat imale preko 6.000 transakcija, koje su dale prosecan posao od oko 120 miliona USD.
Mozda nam jos vise govori o rastucem znacaju ove aktivnosti koju podstice Vol Strit cinjenica da integracije i akvizicije (i medjunarodne i domace) su skocile sa 0,3% od svetskog bruto domaceg proizvoda u 1980. godini na 8% u 1999. Ukupan broj poslova (24.000) povecao se za slozenu kamatnu stopu od 42% tokom istog ovog perioda, i dostigao ukupnu vrednost od 2,3 triliona USD do 1999. godine.
Razlikuju se dva velika talasa integracija i akvizicija. Prvi, manji, bio je 1988-1990. On je bio pracen drugim vecim talasom koji je zapoceo 1995., i koji tek treba da procveta. Nakon rekordnog skoka od 74% u 1998., medjunarodne integracije i akvizicije su porasle za 35% u 1999, te cine stopu rasta od 47% za period 1996-1999.
Uprkos velikom broju "megaposlova" (109 preko 1 milijardu USD u 1999.) koji su se odigrali u skorasnjem porastu integracija i akvizicija, relativna velicina najvecih transakcija je skromna kad se stavi u istorijsku perspektivu. Najveci posao integracije i akvizicije do danas, akvizicija firme Mannesman od strane firme Vodafone Air Touch, u 2000. godini, cija se vrednost procenjuje na oko 200 milijardi USD, je jedva jedna trecina od pocetkom 20. veka stvaranja US Steel, koji bi u danasnjim dolarima imao vrednost od oko 600 milijardi USD.
Na kraju 20. veka, na vrhuncu ere "beskrupuloznih plutokrata", razmer integracija i akvizicija u americkom bruto domacem prozivodu bio je oko 10%. Kako ste videli iz gornjih statistickih podataka, on je sada oko 8% od globalnog bruto domaceg proizvoda.
Tako se Vol Strit kliza dok se penje.
Muve u masti
Ima jos nekih muva u masti integracija i akvizicija Vol Strita. Kao i sa vecinom obrnutih moda (nasuprot naopackih trendova), mnogi poslovi ispadnu kiseli. Koliko njih?
"Polovina svih integracija i akvizicija ne ispuni ocekivanja roditeljskih firmi, sto je tipicno kad se meri terminima deonicarske vrednosti", prema izvestaju UNCTAD-a. Ali to ne zabrinjava previse najvise ugovarace iz Vol Strita, koji obicno postignu uspeh kad se sklopi posao.
Medjunarodne inetgracije i akvizicije se mogu koristiti i da UMANJE konkurenciju na lokalnim trzistima, jer globalni oligopolisti izbace lokalnu konkurenciju.
"Stavise, cak i u integracijama i akvizicijama kojima stvarno dobro ide, efikasna primena sa stanovista investitora ne mora da znaci povoljan uticaj na razvoj zemlje domacina. Glavni razlog je da komercijalni trgovacki ciljevi transnacionalnih kompanija i razvojni ciljevi privrede domacina ne moraju da se podudaraju".
"Ne moraju da se podudaraju?" Kako bi bilo da stvari nazovemo pravim imenom: Oni se sukobljavaju! Proverite samo kod sefova zemalja Jugoistocne Azije koje su razorene 1997. godine (vidi "Finansijski terorizam Vol Strita" - kolumnu ovog pisca o globalnoj ekonomiji - na engleskom jeziku - objavljenu u cikaskom casopsu Chronicles u martu 1998).
Globalizam = Ponovna kolonizacija
Vise od tri godine kasnije, cak se i pisari UN slazu s nasim zakljuckom - da nekontrolisani globalizam moze dovesti do ponovne kolonizacije sveta. Evo sta je izvestaj UNCTAD-a za 2000. zakljucio o "beneficijama" globalizacije koju predvode transnacionalne kompanije:
"Oblasti od interesa prevazilaze ekonomsku i posezu u drustvenu, politicku i kulturnu oblast. U 'industrijama' kao sto su mediji i zabava, na primer, moze se ciniti da integracije i akvizicije ugrozavaju nacionalnu kulturu ili identitet. Jos sire, prenos vlasnistva iz domacih u strane ruke moze se videti kao erodiranje nacionalnog suvereniteta i svodjenje na ponovnu kolonizaciju".
"Ponovna kolonizacija" je tacno ono sto se dogodilo u Aziji nakon finansijske krize 1997. godine, kad su globalni bankari i transnacionalne kompanije kupili opustosenu lokalnu aktivu po "rasprodajnim" cenama.
AZIJA. U Juznoj Koreji, na primer, akvizicija jednog od "Azijskih tigrova" ranjenog u krizi 1997. godine, od stranih firmi premasila je vrednost od 9 milijardi USD u 1999. godini, sto je cinilo najvecu metu preuzimanja putem integracije i akvizicije u Aziji koja je u razvoju.
Strana preuzimanja u Jugoistocnoj Aziji su se skoro utrostrucila u periodu posle krize (1997-1999), i dostigla godisnji prosek od 20 milijardi USD, u poredjenju sa prosekom od samo 7 milijardi USD u periodu 1994-1996. Kupci iz SAD, Velike Britanije, Singapura, Holandije i Svajcarske - tim redosledom - su bili najveci kupci.
Americke kompanije, na primer, potrosile su 5,8 milijardi USD tokom 1998-1999. na akviziciju devalvirane aktive u pet najgore pogodjenih zemalja Jugoistocne Azije (Indonezija, Filipini, Malezija, Koreja i Tajland). Ali pre finansijske krize, za koju neki kazu da ju je namerno proizveo Vol Strit, ove iste americke transnacionalne kompanije su potrosile samo 344 miliona USD na mnogo skuplje aktive.
Slicne srazmere/stope su razaznatljive i kod drugih vrhunskih "grabljivih kapitalista" - iz Velike Britanije (3,2 milijarde USD naspram 461 miliona USD); Singapura (2,5 milijarde USD naspram 1,1 milijarde USD), Holandije (1,8 milijardi USD naspram 400 miliona USD) i Svajcarske (1,7 milijardi USD naspram 316 miliona USD).
Ove privrede sada ponovo pevuse, ali se profit sliva u dzepove Vol Strita i transnacionalnih kompanija, a ne u lokalni biznis.
Sto se tice Kine, zemlje koja je privukla cetvrtinu svih direktnih stranih investicija koje su napravile transnacionalne kompanije u zemljama urazvoju tokom 90-ih godina (285 milijardi USD), ona je zavrsila 20. vek pomalo kiselo. Investicije u 1999.. iako cine znacajnih 40 milijardi USD, opale su od proslogodisnjeg nivoa za 8%. To je bio prvi zabelezeni pad Kine! A on je dosao u vreme kad je zemlja maltene primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju - sto je "mrkva" koju kineska vlada pogleda vec godinama.
LATINSKA AMERIKA. Ne boluje samo Azija od finansijskog gripa. Secate se finansijske krize u Brazilu, pre nekih dve godine? I kako je bivsi covek Dzordza Sorosa (Arminio Fraga) instaliran od strane guvernera Centralne Banke i zaduzen za "preobracanje?" (vidi "Obrtna vrata brazilske Centralne banke", TiM bilten, feb. 1999.).
Pa, cini se da je Fraga uradio upravo to. On je prodao brazilisku aktivu svojim ortacima, bankarima iz Vol Strita. Koji su, zajedno sa svojim klijentima transnacionalnim kompanijama, upumpali preko 31 milijardu USD u brazilsku privredu 1999. godine, uglavnom putem integracija i akvizicija - preuzimanja lokalnih kompanija, i to nazvali "preobracenje". Prethodne, 1998. godine, strane investicije su cinile 28,5 milijardi USD.
I iznenada, Brazil je skocio iz zemlje pogodjene "finansijskom krizom" u najbolju "investicionu priliku" u Latinskoj Americi, premasivsi cak i Meksiko, NAFTA zemlju koja je najveci primalac stranih investicija pre 1996. U 1998-1999., Meksiko je primio "samo" 11 milijardi USD i 10 milijardi USD.
I u Brazilu i u Argentini, drugoj po popularnosti "investicionoj prilici" u Latinskoj Americi u proteklih nekoliko godina, privatizacija koju forsiraju lokalne vlade i bankari najveca je pokretacka sila za preuzimanja domacih ekonomija od strane stranih kompanija putem integracije i akvizicije.
Kao sto je to slucaj i u Aziji, receno nam je da i ove privrede ponovo pevuse. Ali ono sto nam mediji obicno ne govore je da profit ide u inostrane, a ne u dzepove lokalnih biznismena.
U 1999. godini, na primer, Latinska Amerika je primila rekordnih 90 milijardi USD stranih investicija (citaj stranih preuzimanja lokalnih preduzeca). Istovremeno, medjutim, ovaj region je prijavio deficit od 56 milijardi USD. Ova cifra predstavlja repatrijaciju dividendi i profita stranim vlasnicima.
Tako je Latinska Amerika klasicni primer ponovne kolonizacije sveta finansijskim sredstvima i "Vol Strit usisivaca" na delu. S jedne strane, on isisava proizvodne poslove van privrede razvijenih zemalja i salje ih juzno od granice. S druge strane, on isisava profit juzno od granice i salje ga kuci. Samo da bude kao zlatne lisice za sedecu globalnu "investicionu priliku" tj. koloniju Vol Strita.
ISTOCNA EVROPA. Kad govorimo o tome, od kraja hladnog rata Istocna Evropa je postala jedna od "investicionih prilika" za transnacionalne kompanije koja se najbrze razvija. I kao sto smo predvideli 1996. godine, ona to postaje na rucn bivsih dragana transnacionalnih kompanija u Azijsko/Pacifickom regionu.
1999. godine, strane investicije u Istocnoj Evropi dostigle su 21,4 milijardi USD, i napravile ukupni godisnji rast od 61% u 90-im godinama, sto je daleko najveci u svetu. Naravno, oni su prakticno bili nula na kraju hladnog rata, tako da ova cifra malo preuvelicava ovu privlacnost.
Oni koji su oduvek bili najomiljeniji Zapadu - Poljska, Ceska Republika i Madjarska - odrzali su svoje relativne pozicije medju najvisih pet primalaca stranih investicija, sa 7,5 milijardi USD, 5,1 milijardi USD i 1,9 milijardi USD u 1999. godini. Ali dok ova cifra za Cesku Republiku predstavlja skoro duplo vecu od ukupne iz 1998. godine (2,7 milijardi USD), Madjarska je pretrpela skromni pad, a veliki pad od rekordnih 4,5 milijardi USD koje je primila 1995. godine.
Mozda je najvece iznenadjenje iznenadno investiranje u Hrvatsku, sicusnu balkansku zemlju koja se plasirala na peto mesto i privukla 1,4 milijarde USD 1999. godine, u odnosu na samo pola milijarde USD dve godine pre toga. Transnacionalne kompanije su povecale i svoj ulog u Bugarskoj, jos jednoj maloj balkanskoj zemlji, ali u manjem iznosu (sa 537 miliona USD u 1998. godini na 770 miliona USD u 1999. godini).
Rusija se plasirala na trece mesto medju Istocnoevropskim zemljama, sa 2,9 milijardi USD stranih investicija u 1999., sto je mali porast u odnosu na 2,8 milijardi USD koje je primila u 1998. godini. Ali na per capita bazi, najveca zemlja na svetu, i daleko najveca privreda Istocne Evrope, i dalje je uglavnom prezrena od strane zapadnih investitora (vidi "Dva lica globalizma: Jin i Jang, Princevi i siromasi", dec. 1998).
Zasto?
Prvo, zato sto, uprkos povremenom diplomatskom srdacnom rukovanju od strane Vasingtona, Rusiju lideri Novog svetskog poretka i dalje posmatraju kao Strasilo br. 1. A ono sto Vasington zeli, to transnacionalne kompanije rade.
Drugo, Vladimir Putin, sada predsednik, i covek koji zapravo rukovodi Rusijom od kad je imenovan za premijera u avgustu 1996. godine, radi - iznenadjenje, iznenadjenje, nasuprot liderima Brazila i Argentine - u interesu SVOJE zemlje. Istovremeno, Putin se vesto udvara zapadnim bankarima cijih je skoro 150 milijardi USD ovde u pitanju, ukljucujuci tu i (lose) zajmove sada mrtvom Sovjetskom Savezu (vidi "Coopetition: Nova spoljna politika Rusije", ranija kolumna za beograd.com).
Trece, najbolja berba je zavrsena. U zlatnim danima za pljackanje prirodnih bogatstava Rusije, tokom osmogodisnje vladavine kvislinskog Jeljcinovog rezima, preko 500 milijardi USD ruske aktive je prebaceno na Zapad, legalno ili tajno, prema nasim ruskim izvorima. Nasuprot tome, Zapad je investirao manje od 5 milijardi USD pre nego sto je Boris Jeljcin ponovo izabran za predsednika 1996. godine.
Znaci 5 milijardi USD unutra, 500 milijardi USD napolje. Mozda je to ekstreman primer "beneficija" globalizma. Ipak se on uklapa u sablone na drugim mestima u svetu.
"Zivela slobodna trgovina!" "Dodjavola s javnoscu!" Era "beskrupuloznih plutokrata" je opet tu. Samo sada na globalnom nivou. Uzmite zaklon.
[ Prethodni clanci ]
|
|