|
pise Bob Djurdjevic
06. februar 2001.
Novi svetski poredak i Srbi
Rusija vraca Ukrajinu u svoju orbitu
Nakon nekoliko godina flertovanja Ukrajine sa vasingtonskim programom "Partnerstvo za mir", Rusija je pocela da vraca ovu bivsu sovjetsku republiku u svoju politicku i vojnu orbitu. Ove dve zemlje su se slozile da zajedno nastupe na medjunarodnom trzistu oruzja, prema izvestaju agencije France Presse.
Sporazum o zajednickoj prodaji oruzja potpisan je 20. januara u Kijevu, za vreme posete ruskog ministra odbrane Igora Sergejeva, prema visokom vojnom zvanicniku Rusije, general-pukovniku Leonidu Ivasovu.
Sproazum Rusije i Ukrajine predvidja "integraciju vojno-industrijskih kompleksa dve zemlje, pri cemu ce dve strane zajednicki obavljati tehnicke, istrazivacke i radove izgradnje u proizvodnji novog oruzja koje se moze izvoziti na Zapad", rekao je Ivasov. Ovaj sporazum takodje obavezuje Rusiju i Ukrajinu da izvrse tri zajednicke vojne vezbe u 2001. godini, planirane za jedinice ratne mornarice i borbene jedinice, izvestava ova novinska agencija.
"Ili cemo voditi vojne razgovore sa Zapadom zajedno, ili idemo odvojeno i zavrsavamo tako sto stajemo jedni drugima na put", rekao je Ivasov, sef medjunarodne saradnje Ministarstva odbrane Rusije, prema novinskoj agenciji ITAR-TASS.
Ruska prodaja oruzja je prosle godine postavila novi rekord, jer je porasla za 10% u odnosu na 1999. godinu i dostigla vrednost 3,8 milijardi USD, prema izvestaju Vol Strita od 24. januara, koji je citirao kao izvor istrazivacki centar cija je baza u Moksvi, Centar za stratesku i tehnolosku analizu. Ali iako je Rusija prodavac br. 2 medju globalnim "trgovcima smrcu", ona jos uvek zaostaje daleko iza svojih americkih konkurenata.
U 1999. godini SAD je drzala udeo na trzistu od 49%, u poredjenju sa manje od 7% udela Rusije, prema londonskom Institutu za strateske studije. Mozda je to jedan od razloga sto Rusija pokusava da privuce neke od bivsih sovjetskih republika, sada nezavisne zemlje, nazad u svoju orbitu.
Drugi je nova fleksibilnost koju su ruski dobavljaci pokazali u poslovanju. Najveci ugovor za kupoprodaju oruzja sklopljen u 2000. godini bio je sto je Rusija dozvolila da Indija proizvede 140 aviona Suhoj SU-30MKI po licencnom sporazumu. Ovaj posao je jedinstven po tome sto je Indija pristala da plati unapred za istrazivacki rad na dizajniranju aviona.
Cuveni ruski dizajneri aviona Suhoj takodje su otisli za stepen dalje od svojih americkih konkurenata. Clanak iz januara 2001. na sajtu PopularMechanics.com opisuje novog lovca kojeg ruska vlada gradi kao konkurenciju americkom F-22. Ovaj ruski izazov dolazi u formi jednoseda Suhoj S-37, prvog lovca na svetu koji uspesno eksploatise tehnologiju krila zakrivljenog unapred.
Ljubitelji vojnih aviona medju TiM citaocima mogu naci dodatne informacije na sajtu http://popularmechanics.com/popmech/sci/0101STMIAP.html.
Putin ce smanjiti snage u Ceceniji
Dok ruski vojni dizajneri potpiruju vatru, ruski predsednik pokusava da je smanji u Ceceniji. Putin, koji je na mesto predsednika Rusije stupio na osnovu svog tretiranja Cecenskog rata, odlucio je da smanji rusko ucesce u ovom buntovnom regionu zamenjujuci kvalitet za kvantitet u rasporedu trupa. Oko 7.000 pripadnika specijalne policije Ministarstva unutrasnjih poslova ce biti rasporedjeno tamo, dok ce se trenutni broj ruskih vojnika u Cecniji smanjiti sa 80.000 na samo jednu armijsku diviziju od 15.000 pripadnika.
U izvestaju poslatom iz Moskve 22. januara, list New York Times kaze da je Putin efikasno preveo u nizu kategoriju ruski rat u Ceceniji: iz vojne u anti-teroristicku operaciju. Jedan vojni zvanicnik je kasnije rekao da je raspored povlacenja napravljen i da ce biti objavljen kasnije.
Taj plan, zajedno sa naredbom kojom se predaje kontrola cecenskih operacija domacoj obavestajnoj agenciji, Saveznoj sluzbi bezbednosti, ukazuje na to da Kremlj smatra da je rat protiv separatistickih pobunjenika uglavnom dobijen, kaze list Times.
Zvanicno, Rusija je izgubila oko 2.700 vojnika i ima 7.900 ranjenih, od kad je rat u Ceceniji zapoceo u leto 1999., odmah nakon sto je Putina naimenovao za premijera bivsi ruski predsednik Boris Jeljcin. Ruska vojska kaze da je smanjila pobunjenicke snage sa oko 20.000 s pocetka ovog rata, na mozda 1.000 danas. Ipak, pobunjenici su jos uvek u stanju da povrede Ruse s vremena na vreme. Prosle nedelje, na primer, nedefinisani broj ruskih vojnika je ubijen u iznenadnom napadu u gradu Gudermes.
Jos 14 ruskih vojnika je poginulo u pobunjenickim zasedama i eksplozijama mina u protekla dva dana, prema izvestaju AP od 24. januara. Zrtve su bile iz ruskih artiljerijskih i padobranskih jedinica koje su se navodno pripremale da se povuku iz Cecenije.
Pobunjenici su postavili zamku ruskom konvoju koji je napustao istocni grad Vedeno, ubili jednog vojnika, rekao je agenciji AP zvanicnik cecenske vlade koju podrzava Rusija. Pet ruskih vojnika je poginulo u selu Novogroznenski u utorak, pet ih je poginulo u drugim pobunjenickim napadima, a jos trojica su poginula kad je njihovo vozilo preslo preko mina u glavnom gradu Groznom.
Diplomatska carka Rusije i SAD
U medjuvremenu, jos jedna diplomatska carka se razvijala izmedju Rusije i SAD, podstaknuta hapsenjem, 17. januara, istaknutog ruskog zvanicnika vlade, optuzenog da je uzeo na milione dolara u mitu od svajcarskih kompanija. Pavel P. Borodin, bliski saradnik predsednika Vladimira Putina i bivseg predsednika Borisa Jeljcina, uhapsen je kad je sleteo u Njujork, na putu za inauguraciju Dzordza V. Busa 20. januara.
Borodin se pojavio 18. januara na saveznom sudu u Bruklinu, na osnovu svajcarskog naloga za hapsenje. U Moskvi je ruski ministar spoljnih poslova, Igor Ivanov, pozvao americkog ambasadora Dzejmsa Kolinsa i zahtevao da se Borodin oslobodi. Citaoci beograd.com se mozda secaju kolumne ovog pisca iz 1999. godine u kojoj sam elaborirao veze izmedju Borodina i rezima Borisa Jeljcina sa svajcarskom kompanijom Mabetex, koju vodi kosovski Albanac Bahgjet Pacoli. U to vreme je glavni tuzilac UN, Karla del Ponte, bila svajcarski glavni tuzilac i zaduzena za ovu istragu. Svajcarski nalog za hapsenje je navodno povezan delimicno sa ovim poslovima.
Borodin je stigao u Njujork nakon sto je primio poziv za inauguracionu "veceru uz svece" od Vinsenta J. Zenge, advokata iz Vest Palm Bica u Floridi, koji je dao znacajan iznos Republickom nacionalnom komitetu i kampanji g. Busa za guvernera 1998. godine.
Zenga, koji je u Vasingtonu zbog inauguracionih svecanosti, rekao je u intervjuu za list New York Times da je poziv poslat g. Borodinu "bez namere". Na pozivu od g. Zenge je pisalo da je za g. Borodina obezbedjena soba u hotelu Westin Fairfax u Ferfaksu, drzava Vasington, od srede do nedelje, a da ce na raspolaganju imati i kola.
U Njujorku je Aleksandar Fiskin, advokat g. Borodina, nagovestio da je g. Borodinu namesteno da bude uhapsen, ali nije nagovestio sa cije strane. "Nalog za hapsenje izdat je 10. januara. On je dobio poziv za inauguraciju 13. januara, a tuzba za njegovo hapsenje je podneta u Njujorku 17. januara", rekao je on. "Da, to bi mogla biti koincidencija, ali izgleda suvise cudno da bude koincidencija".
Zvanicnici u Vasingtonu su rekli da je SAD neko iz Rusije dojavio da je Borodin u avionu za Njujork. Dok je bio na putu, kazu zvanicnici, Ministarstvo pravde i Stejt Department su odlucili da je nalog za njegovo hapsenje validan, prema sporazumu o ekstradikciji sa Svajcarskom, i da ga ne stiti diplomatski imunitet. Pre nego sto je sleteo sve je vec bilo spremno za njegovo hapsenje, kazu oni.
[ Prethodni clanci ]
|
|