Novi svetski poredak
pise Bob Djurdjevic

13. mart 2001.

Novi svetski poredak i Srbi 

Zavada Rusije i Amerike oko protivraketnog stita

Putin sprema diplomatske i vojne protivmere

Odgovor Rusije na potvrdu plana Busove administracije da nastavi sa izradom stita Nacionalne protivraketne odbrane bio je brz i ostar. Moskovski sef bezbednosti, Sergej Ivanov, zapanjio je americke senatore i najvise NATO zvanicnike, okupljene na medjunarodnoj konferenciji za bezbednost u Minhenu, u nedelju 4. februara, tvrdolinijskom izjavom koja je govorila `ne` uvecanju NATO-a, `ne` planovima Busove administracije za raketnu odbranu, i upozorila Zapad da ne pritiska previse Rusiju zbog njenih dugova.

Zvuceci kao neki sovjetski zvanicnik tokom hladnog rata, prema izvestaju agencije UPI od 5. februara, Ivanov, koji tecno prica engleski, govorio je na ruskom jeziku i osudio plan Busove administracije da nastavi sa izgradnjom nacionalnog protivraketnog odbrambenog sistema. Ovaj ruski zvanicnik je onda zapanjio americku svitu kad je optuzio NATO za zadavanje Evropi "ekoloske katastrofe slicne Cernobilu" jer je koristila municiju sa osiromasenim uranijumom tokom vazdusnog rata na Kosovu, kaze UPI.

"Mi mu se protivimo jer on podriva osnovu globalne strateske stabilnosti. Rasporedjivanje nacionalnog protivraketnog odbrambenog sistema po definiciji bi ucinilo beskorisnom Povelju o antibalistickim projektilima. A unistavanje ove povelje - mi smo potpuno sigurni u to - ce rezultirati u anihilaciji citave strukture strateske stabilnosti i stvoriti preduslove za novu trku u naoruzanju, ukljucujuci tu i onu u svemiru" rekao je Ivanov.

Ipak, par nedelja kasnije, drugi Ivanov - Igor, ruski ministar spoljnih poslova, seo je 24. februara u Kairu sa Kolinom Pauelom, drzavnim sekretarom Dzordza Busa, da pregovara, a ne da preti.

Ostre primedbe (Sergeja) Ivanova bile su reakcija na "prvo putovanje Busove administracije u uzburkane vode transatlantskih odnosa", kako je to rekao list Sydney Morning Herald 5. februara, citirajuci list Los Angeles Times kao izvor. Novi ministar odbrane SAD, Donald Ramzfeld, obavestio je evropske saveznike da ce Pentagon nastaviti sa izgradnjom nacionalne raketne odbrane uprkos njihovim primedbama.

Ramzfeld i grupa kongresmena su takodje iskoristili godisnju minhensku konferenciju o bezbednosnoj politici da upozore drzave Evropske unije koje razvijaju sopstvene vojne snage da ne crpe vojni budzet iz NATO-a, koji ih je bezbedno sproveo kroz hladni rat. Uctive ali zajedljive primedbe ilustrovale su jaz koji se otvorio izmedju SAD i evropskih clanova NATO od pada Gvozdene zavese.

Uz razlike oko raketne odbrane i EU teznje da stvori oruzane snage van NATO-a, diskusije u Minhenu su takodje razotkrile rascep po pitanju ucesca SAD u mirovnim misijama na Balkanu i brzine i opsega NATO i EU ekspanzije u Istocnu Evropu. A to je jos jedna bolna tacka izmedju NATO saveznika koju Rusija pokusava da eksploatise.

Ivanov je takodje osudio NATO operacije na Kosovu, govoreci: "NATO akcije su izazvale sistematski rast nasilja i politickog corsokaka, zapretivsi evropskoj i globalnoj sigurnosti".

"Da budem iskren", dodao je Ivanov, "Kosovska kriza je pokazala nesposobnost NATO-a da efektno resi mirovne zadatke. Pokusaji NATO-a da deluje kao faktor ocuvanja mira doveli su do eskalacije kosovskog konflikta do razmera humanitarne katastrofe i do ekoloske katastrofe slicne Cernobilu".

Ivanov, sef saveta bezbednosti Kremlja, predstavljen je na 37-oj minhenskoj konferenciji o medjunarodnoj bezbednosti kao "covek broj dva u Kremlju, covek koji iscrtava politiku i sprovodi je". Vitkog, mladjahnog i moderno obucenog Ivanova zapadni analiticari u Moskvi vide kao najblizeg saveznika predsednika Putina i njegov alter ego.

Ivanov je takodje glatko odbacio pitanja za americke senatore o suzbijanju slobode stampe i ugrozavanju ljudskih prava u Putinovoj Rusiji, govoreci da Zapad ne moze da trazi od Putina da suzbije korupciju i povrati vladavinu zakona u Rusiji, a onda da ga optuzi da ugrozava demokratiju Rusije.

"Kada vas cujemo da pitate 'Ko si ti, Putine?' mozemo da postavimo kontrapitanje. 'Kakva Rusija je vama potrebna?' " rekao je Ivanov, prema izvestaju agencije UPI.

"Rusija, ratnik sa prve linije fronta koji se bori protiv medjunarodnog terorizma u Ceceniji i Centralnoj Aziji, spasava civilizovani svet od teroristicke posasti, isto kao sto je spasila Evropu od invazije Tatara-Mongola u 13. veku," insistirao je on. "A mi za to placamo, patnjom i oskudicom".

Ivanov je takodje upozorio Zapad da ne vrsi preveliki pritisak na Rusiju da otplati svoje finansijske dugove, govoreci da treba da razmotri ne samo prostu matematiku, vec i visu matematiku.

"Time sto odbija da se odrekne dela necijeg profita danas, sutra se mogu dobiti rezultati za koje se moze ispostaviti da su mnogo skuplji - i to ne samo sa tacke gledista ekonomista. Kao sto znamo, politika se mora platiti", rekao je.

U jednoj od najostrijih izjava koje su se pojavile iz Kremlja od kraja hladnog rata, Ivanov je izneo samo dva nagovestaja o vecoj saradnji sa NATO i Busovom administracijom.

Rusija bi mozda mogla da razmotri globalni, umesto americkog nacionalnog protivraketnog odbrambenog sistema, ako bi on bio usmeren na razvijanje tehnologija koje bi mogle da obore projektile u njihovoj inicijalnoj startnoj fazi, odmah nakon lansiranja. Problem koji dele i Rusi i Evropljani sto se tice americke tehnologije je da on tezi da obara balisticke projektile u letu. Za Sjedinjene Drzave ovo bi znacilo da unisteni projektil padne u Tihi ili Atlantski Okean. Za Rusiju i Evropu ovo bi moglo znaciti da projektil padne na njihovo tle.

Samo za slucaj da su zapadni lideri mozda u iskusenju da odbace primedbe Ivanova u Minhenu kao stav jednog coveka o globalnim geopolitickim pitanjima, ruski ministar odbrane, Igor D. Sergejev, ih je pojacao u Moskvi narednog dana (5. februara). Sergejev je rekao da Rusija za svaki slucaj pravi planove da odgovori na protivraketne planove Busove administracije. On je dodao da Rusija ne planira izgradnju novih raketa, sto ne moze sebi da priusti, vec "asimetricne" tehnologije koje bi probile svaki raketni stit, prema listu New York Times od 6. februara.

"Imali smo tri mocna programa kao asimetricni pandan nacionalnim raketnim odbrambenim sistemima Sjedinjenih Drzava tokom perioda Reganovih Ratova zvezda", rekao je. On je rekao novinskoj agenciji Interfax da je "mnogo novca investirano u ove programe" pre nego sto su oni napusteni na kraju hladnog rata. "Ali mi ih jos uvek imamo", dodao je, "i mozemo ih opet aktivirati".

Marsal Sergejev, bivsi zapovednik ruskih strateskih raketnih snaga, nazvao je americki protivraketni predlog "sin Ratova zvezda" i predvideo, u primedbama svedskom ministru odbrane koji je bio u poseti, Bjernu fon Sidou, da Busova administracija nece moci da ubedi svoje saveznike da napuste "celokupan sistem sporazuma, koji je doveo do strateske stabilnosti u svetu" i da podrzi americke akcije koje bi uzrokovale da se "ovi sporazumi izbace iz upotrebe".

Istovremeno, kazu da ruski predsednik Vladimir Putin priprema diplomatsku ofanzivu da se sastane sa liderima dve takozvane nevaljale drzave cije balisticke rakete najvize brinu Vasington, prema listu Times:

"Iranski predsednik Mohamed Katami se ocekuje u Moskvi sledeceg meseca na razgovorima o trgovinskoj i vojnoj saradnji. Diplomate u Moskvi i Teheranu su rekle za list Times da ce ova dva lidera razgovarati o nacinima kontrole sirenja tehnologije balistickih raketa. Vasington je izrazio dugorocnu zabrinutost zbog ruske pomoci iranskom programu balistickih projektila.

Onda, krajem aprila, kazu diplomate, lider Severne Koreje, Kim Jong Il, se ocekuje da dodje u Moskvu, sto bi bila njegova najdalja diplomatska poseta do sada. Putin je napravio iznenadnu posetu prestonici Severne Koreje proslog leta i otvorio pregovore da ubedi Kima da odustane od svoje teznje da razvije interkontinentalnu balisticku raketu koja bi mogla da ugrozi Japan i Sjedinjene Drzave.

Izjave ruskog ministra odbrane i diplomatija predsednika Putina su bili jos jedan napor Rusije da igra na duboki skepticizam koji vec postoji u Evropi povodom odlucnosti SAD da preurede strateski pejsaz. Americki nacionalni protivraketni stit bi prekrsio Povelju o antibalistickim raketama iz 1972., koju Busova administracija zeli da izmeni, a koju Moskva sada naziva "kamen temeljac".

Rusija je izjavila da ce, ako se SAD na kraju povuku iz Povelje iz1972. godine, svi sporazumi o strateskom naoruzanju, oko kojih se pregovaralo vise od 30 poslednjih godina, postati nevazeci, jer se zasnivaju na zajednickom principu zabrane trke u naoruzanju odbrambenim oruzjem.

Sef CIA vidi Rusiju kao novog/starog protivnika

Cim je ruski predsednik Vladimir Putin imenovan za kandidata, pre vise od godinu dana, ovaj pisac vam je rekao da ce on pokusati da vrati Rusiju na mapu svetskih sila (vidi: "Putin vraca Rusiju na mapu svetskih sila" - 5. januar 2000.). I ja sam to misljenje azurirao tacno godinu dana kasnije - u kolumni za januar 2001: "Coopetition: Nova ruska spoljna politika".

Sa predvidljivom sporoscu za jednu birokratsku instituciju, sef CIA Dzordz Tenet sada govori istu stvar. Svedoceci 7. februara ispred Komiteta za obavestajni rad americkog Senata, Tenet je ukazao na to da "je obavestajna zajednica SAD sve vise zabrinuta zbog smera moskovske spoljne politike pod predsednikom Vladimirom V. Putinom", prema clanku u listu New York Times.

Rusija koristi medjunarodnu trgovinu oruzjem i tehnologijom da poboljsa odnose sa Kinom, Indijom i Iranom, dok pokusava da ozivi svoj status velike sile i umanji uticaj Sjedinjenih Drzava, rekao je Tenet senatorima. Rusi se nadaju da ce ucvrscivanje boljih veza sa ovim zemljama erodirati uticaj Amerike, dodao je on.

Uz to, Moskva zeli da ucvrsti svoju moc nad bivsim sovjetskim republikama dok smanjuje uticaj SAD, i zahteva da njeni susedi plate svoje energetske dugove, zabusava kad je u pitanju povlacenje njenih snaga iz Moldavije i koristi taktiku pritiska na Gruziju, kaze sef CIA.

Ali ono sto sef CIA nije rekao je da mozda najvazniji izazov za americku hegemoniju ne dolazi od ruskih vojnih ili spijunskih operacija, vec od Putinovog diplomatskog izazova lose osmisljenoj americkoj spoljnoj politici u Evropi. Arogancija Vasingtona i njegova iluzija da je "jedina svetska supersila" pretvorila je nase nekadasnje evropske saveznike u nepoverljive "saveznike". Sto znaci da je evropskim zemljama dosadilo da im Vasington govori sta da rade i misle, da ne spominjemo koga treba da isplate ili bombarduju u svom zadnjem dvoristu, i pokusavaju da se izmigolje iz cvrstog americkog zagrljaja.

Putin mudro eksploatise ovo nezadovoljstvo nudeci Evropljanima mrkve umesto vasingtonskog stapa. Nista to ne iznenadjuje. Samo pogledajte kolumnu ovog pisca u casopisu Chronicles iz 1998. godine "Medved u ovcjoj kozi". Sto se tice CIA "obavestenja" o tome, mozda cemo u sledecem Tenetovom izvestaju u Senatskom komitetu cuti nesto o tome? Ili necemo. Ne videti sumu od drveta je takodje jedno od obelezja birokrata.

[ Prethodni clanci ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.