|
pise Bob Djurdjevic
20. mart 2001.
Novi svetski poredak i Srbi
Smrt korporacije
Nema biznisa kao sto je sou biznis, kazu. A Gari Hamel je svakako u sou biznisu. On je to dokazao izuzetno teatralnim govorom - uvodnim glavnim govorom 12. jula 1999. na poslovnoj konferenciji direktorskog nivoa "CSC Exchange", u Bostonu. Hamelov sou je sadrzao dramu, smeh, seks, intrigu… sve neophodne sastojke za jednog uspesnog zabavljaca. Ali je takodje imao puno hrane za razmisljanje, sto nije tipicni element danasnjih medijskih soua.
Medjutim, ono sto Hamelov sou nije pruzio je jasna vizija buducnosti. A nije ni cudo. Kako je to Vinston Cercil jednom rekao, "ja ne volim da predvidjam sta ce se desiti u buducnosti. Mnogo je bolja politika da predvidjam sta je sa dogadjajima koji su se vec odigrali". Mi ne znamo koliko je Hamel citao ono sto je Cercil napisao, ali on sigurno sledi njegov savet. Na njegovom web sajtu necete naci nikakve prognoze. Niti je nesto rizikovao tokom svog teatralnog izlaganja.
Hamel je zapoceo svoj govor dramaticnom objavom da je "doba progresa zavrseno". Progres koji je zapoceo u doba Renesanse "sada umire u poslednjim danima ovog veka".
Pod "progresom" je Hamel mislio, naravno, na industrijsku eru. Ali mudrom zamenom ova dva termina on je proizveo zeljeni cilj svakog izvodjaca - da odmah pridobije paznju publike.
U tom trenutku je ovaj pisac shvatio da je ono cemu prisustvuje sou, a ne predavanje. Jer je Hamel upravo zrtvovao tacnost za racun efekta. Pravi naucnik, predavac ili strateski guru nikad se ne bi spustio tako nisko. Istina, sou mora da ide dalje, cak i u akademskom svetu, ali samo ako je sacuvan integritet cinjenica i misljenja.
Pa sta to nije u redu sa Hamelovom zaprepascujucom uvodnom bombom?
Eksplodirala je kasno. Isuvise kasno, narocito za nekog ko vazi za "strateskog gurua". Industrijska era, ili "progres" kako ju je on nazvao, umire vec tri decenije, a ne samo poslednjih dana ovog veka. Mi smo rekli u izvesnom broju izvestaja u Aneksu Istrazivanja i Radionice za rukovodioce, od kojih su neki cak iz 1983. godine, da je smanjenje Korporacijske Amerike samo simptom smrtne agonije industrijske ere.
Ja sam istakao ranije da je zaposljavanje u velikim kompanijam dostiglo svoj vrhunac 1969. godine kao procenat od ukupnih americkih radnih mesta. I da je sislo sa vrhunca u apsolutnom smislu 1979. godine - pre 20 godina. Mozete takodje lako proveriti moj komentar u tom smislu u tekstu od 8. marta 1996. godine u listu New York Times, na primer, koji je takodje ukljucen u kasnije objavljenu knjigu lista Times, "Smanjenje Amerike" (Random House, 1996).
Ali cak i ako Hamel ne cita Times, ili ako je propustio navode ovog pisca u poslovnim medijima o ranijim smrtima njegovog "progresa", nema izgovora sto neki takozvani "strateski guru" nije procitao knjigu objavljenu 1979. godine "Treci talas", od Alvina Toflera.
Dve godine pre nego sto je rodjen IBM PC, a godinu dana nakon sto je Hamel napustio svoj posao medicinskog upravnika da studira medjunarodni biznis na Univerzitetu Micigen, Tofler je veoma jasno, sa izvanrednom preciznoscu, izlozio razlicite razloge sto je industrijska era na izdisaju, a radja se nova informaciona era.
Nadogradjujuci se na Toflerovo delo, ja sam mu dodao nove elemente koji su pomogli nasim klijentima i onima koji su pohadjali seminar tokom poslednjih 16 godina da vide kakva ce biti buducnost, kao i da razumeju zasto se stari poslovni svet raspada.
A onda je tu bilo nekih stvari koje je Hamel mogao da kaze po pitanju "smrti progresa" ali ih nije rekao. Kao to da, dok se Korporacijska Amerika smanjuje, Amerika Glavne ulice cveta. Jos od 1996. godine ja predstavljam publici poslovnog seminara sirom sveta deo o globalnim trendovima pod naslovom "Uvecanje Amerike", bas kao i list Wall Street Journal iz septembra 96 na kome je zasnovan. Ja sam isticao da je americki ekonomski rast podstican sa dna poslovne piramide.
FORTUNE 500 njavece kompanije su dale 3 miliona radnih mesta u 80-im godinama;
A u 90-im godinama su izbacile preko 2 miliona radnih mesta;
Ipak, u 80-im godinama je stvoreno 1,5 miliona NOVIH biznisa;
Oni su generisali 21 milion NOVIH radnih mesta u Americi.
Tako da je 80-ih godina generisano 18 miliona americkih radnih mesta od strane malih i srednjih preduzeca, a ne od strane Velikog biznisa i Vasingtona, koji se hvale zbog "jake americke privrede".
Ovo bi bio prirodni kontra-stav Hamelovoj teoriji o "smrti progresa", ipak ga on nije uopste spomenuo. Zasto ne? Zato sto on navodi toliko puno Fortune 500 velikih kompanija kao svoje klijente?
Sta god da je razlog, onog trenutka kad je Hamel najavio da ce "progres" i 20. vek umreti otprilike u isto vreme, mi smo ne samo shvatili da je ovo sou, vise nego predavanje; mi smo sumnjali da bi izvestaj stav-protivstav mogao da bude interesantan esej. Pa sam izvadio nasu svescicu i poceo da pisem detaljne zabeleske.
Sve u svemu, uvideo sam da se zestoko slazemo sa skoro svime sto je Hamel rekao. A bilo mi je zadovoljstvo sto sam i ja takodje rekao sve to, i jos nekoe stvari - samo godinama ili decenijama ranije!
Tek tada sam shvatio punu tezinu komentara koji mi je uputio jedan profesor filosofije, koji je sada konsultant velikih direktora, o tome kako menjati korporacijske kulture. "U odnosu na (Garija) Hamela, vi niste toliko ostri i imate lep osmeh", rekao je on ovom piscu.
Ali dok je Hamelov sou zaista zasluzio ocenu 5+ za prezentaciju, ORIGINALNOST sadrzaja je bila manje impresivna.
"Sve vreme dok je Hamel pricao o otkupima sopstvenih deonica na berzi mislio sam na vas", rekao je Dzim Saviano, visoki direktor CSC, ovom piscu.
"Samo dok je pricao o tome?", odgovorio sam u sali.
A sada, dozvolite mi da vas provedem kroz postupni pregled zamisljene debate Hamel-Djurdjevic.
Kancelarijski okovi
Ideja o planiranju za buducnost i posedovanju strategije relativno je skorasnji fenomen, nusprodukt industrijske ere, rekao je Hamel. "Kroz celu ljudsku istoriju, zivot se ponavljao u beskrajnim krugovima".
A sada, nakon sveg ovog ogromnog "progresa" u poslednja dva veka, nalazimo i "ogromnu zebnju" medju radnicima privezanim u tockove progresa.
"Njima je obecano oslobadjanje od dosade, a ipak su stavljeni u kancelarijske fabrike. Jedina razlika je sto se oni ne znoje toliko" kao radnici u plavim kombinezonima u prvim danima industrijalizacije.
Do sledeceg pregleda u izvedbi, ili sledece najave "operacija vece efikasnosti" (citaj otpustanja) od strane najviseg rukovodstva, kad su radnici u belim radnickim odelima takodje poceli da se oblivaju hladnim znojem, ovom piscu je pala na pamet jedna misao.
Ali Hamel je rekao da nema potrebe da se plasimo. "Nikad ranije nismo imali tako veliku priliku kao sada… Po prvi put u istoriji, nasledstvo nije nasa sudbina".
Po prvi put u istoriji? Pa, to je mozda malo preterano, kao sto bi mogla da posvedoci svaka zatvorska pticica koja je ikad pobegla iz zatvora. Ni njegovo nasledstvo nije vise bila njegova sudbina.
Dodajte jos jedan poen Hamelovoj sposobnosti sou zabavljaca, a precrtajte jos jedan poen za akademsku tacnost.
Nikad ne reci "Nikad"
"Nikad ranije nije bilo bolje vreme da se bude revolucionaran, nikad ranije nije bilo opasnije vreme da se bude cinovnik", nastavio je Hamel. "Korporacijska oligarhija je usancena u svojim zamkovima. Varvari vise nisu na kapiji, oni jedu iz svog najboljeg porculana".
U principu se slazem. I svaka cast Hamelovoj elokvenciji. Ali, opet, soumen je nadjacao naucnika. Evo kako smo mi izrazili slicna osecanja u avgustu 1996. u Aneksu biltena, bez upotrebe termina "nikad" ili "ikad", koje nijedan guru koji ima samopostovanje nikad ne koristi (odlomak iz Annex Bulletin 96-42, 8/22/96):
"...Na primer, ‘PC revoluciju su sproveli pojedinci’, rekao je Gerstner (predsednik firme IBM, na sastanku konsultanata u Torontu u Kanadi, u avgustu 1996). ‘Kod kompjuterskog umrezavanja se radi o.... preduzecima. O transformaciji nacina na koji institucije vode posao’.
Molim? To je kao da kazete da se kod MTV-ja radi o starijim gradjanima!
Nije ni cudo da je korporacijska Amerika prisiljena da se smanji i prestruktuira u ocajnickom naporu da sustigne mase koje se sluze Internetom. To nece uspeti, naravno, nista vise nego sto su dinosaurusi mogli da sprece sopstveno izumiranje. U najboljem slucaju, korporacijska Amerika ce produziti svoju smrtnu agoniju”.
Kontrola potrosaca
"Nema vise gluposti!" rekao je Hamel, sazeto rezimirajuci pomak vlasti sa proizvodjaca na potrosace, kojima su Internet i PC olaksali stvari. "Na Internetu vlada neutralnost".
Drugim recima, potrosaci mogu trenutno da nadju najbolje cene pre nego sto donesu odluku o kupovini. A zahvaljujuci globalnoj prirodi Interneta, rezultat je takodje "smrt geografije" (kao inhibirajuceg faktora za biznis).
Kao odjek nasih primedbi iz 1983-1994. o novim tehnologijama koje daju moc pojedincima na racun velikih kompanija, Hamel je rekao da ce buducnost biti "svet kontrole potrosaca".
Hamel je takodje rekao da su se mnoge male kompanije pokazale vrednijim od industrijskih giganata u smislu njihovih trzisnih stopa kapitalizacija-naspram-prihoda.
Sto je tacno ono sto sam ja rekao u jednoj kolumni objavljenoj u listu Forbes, "Kladite se na male azijske kapice", Forbes, 21. oktobar 1997. Osim sto smo mi takodje uporedili i vrednost svetskog trzisnog lidera, a ne samo prihode.
Sve u svemu, medjutim, Hamelove tabele i zakljucci na ovu temu su bili zapanjujuce slicni onima koje smo mi objavili pre skoro tri godine.
"Specijalni izvestaj u listu Wall Street Journal od 26. septembra, o liderima globalne trzisne vrednosti (ciji su podaci korisceni kao baza za analizu u Aneksu) ilustrovala je iste one stavke koje mi stalno naglasavamo vec barem 10 godina: da ‘malo je lepo;’ da biti veliki ima svoje mane; da se odigrava ogroman transfer bogatstva na globalnoj bazi - od industrijskih giganata ka manjim i spretnijim konkurentima".
Inovaciona pitanja
U vrlom novom svetu Internet preduzimaca i malih kompanija, "inovacija je vazna", rekao je Hamel. Jeste.
A to da kulturu Korporacijske Amerike vodi princip "kako ne doziveti neuspeh", pre nego "kako pobediti" - je zagusujuca kreativnost. To je:
Industrijalci 21. veka bice farmeri 20. veka!
"Zapadnjacka sposobnost da se zabavljaju dok vredno rade (tj. da budu kreativni) najbolja je odbrana od azijske (japanske) discipline i vrednog rada. Beg fabrika u Aziju i Juznu Ameriku je neizbezan (vidi ANNEX BULLETIN 94-42, 9/30/94). Tako da umesto da se protivimo ovom trendu, mi bi trebalo da ga pomognemo. Isto vazi i za telekomunikacione autostrade. Jer, industrijalci 21. veka bice farmeri 20. veka! (tj. nisko u lancu ishrane).
Hoce li ostati nekog posla za nas?
Bice potrebno puno umnog rada da se obezbedi saobracaj na globalnim elektronskim ‘superautostradama’ dok ekonomije ‘Treceg talasa’ (kako ih je definisao Alvin Tofler) budu u punom zamahu. Ali mi moramo da prepravimo nasu vladu i obrazovne institucije da bolje pripreme nasu radnu snagu za nove izazove".
Fuzija umetnosti i nauke
Jos jedna stvar koju smo primetili u tom Anexu biltena iz 1994. godine je da ce nova informaciona era dovesti do (ponovne) fuzije umetnosti i nauke. Sto je razlog da smo rekli nekim IBM direktorima pre objavljivanja tog izvestaja da mozda kompanije kao IBM "imaju isuvise inzenjera i nedovoljno muzicara". Ili vizuelnih umetnika. Ili filmadzija. Ili…
Velika greska u logici Svetske banke (koja se koristi za njenu 25-godisnju prognozu) je da vodece ekonomije 21. veka nece biti industrijske (kako se smatra). One ce biti smese mesavine umetnosti i nauke na informacioni pogon .
Usput, to je mesavina koju je posedovao i veliki (zapadni) um 16. veka. Da je neki TV reporter postavio mikrofon ispred Leonarda da Vincija i zamolio ga da odvoji njegovu ‘umetnost’ od njegove ‘nauke’- on bi verovatno imao muke da to uradi!
‘U cemu je razlika izmedju to dvoje?’ verovatno bi odgovorio ovaj stari majstor.
U pitanju je sklonost industrijske ere za podelom stvari na odeljke da bi ih se moglo mehanizovati i to nas je dovelo do toga da pravimo razliku izmedju ova dva. Umetnici su ziveli u svetu koji ne bi mogao biti mehanizovan. Sve do sada, to jest. Sa dolaskom informacione tehnologije, ponovna fuzija umetnosti i nauke je takodje neizbezna. Na neki nacin, covek ce se vracati prirodi zahvaljujuci silikonu".
Amebe i propast strategije
"Ono sto vidimo u velikom biznisu je ‘propast strategije’," rekao je.
Jeste. Pod uslovom da je Hamel mislio u gornjem komentaru na to da lideri Velikog biznisa izgleda ne shvataju da je JEDINI nacin da se odlozi njihov smrtonosni skok da uzgajaju kreativnost unutar svojih organizacija. I da stalno dele svoje kompanije na manje jedinice, kao ameba, da bi odrzali neophodnu spretnost da prezive usred ciklusa smanjivanja proizvoda i strategije:
U jednoj tacki svoje prezentacije Hamel je elokventno rekao da dobar poslovni strateg vodi inovaciju "od slucajnog otkrica ka sposobnosti". Sto znaci da on svodi predvidjanja o plavom nebu na izvodljivi plan igre za svoju kompaniju, ili svoje klijente, da ga slede.
Slazemo se. To je svakako ono sto mi pokusavamo da uradimo u svim nasim radionicama za rukovodioce o globalnim i/ili industrijskim strategijama.
Pa smo se zapitali na kraju ovog veoma zabavnog soua kakve je izvodljive planove igre Hamel ponudio svojoj publici? I bili smo uzasnuti kad smo shvatili da on nije poonudio nikakva predvidjanja, a kamoli izvodljive planove. Citava prica bila je o proslosti i sadasnjosti, a ne o buducnosti, koja je ostala uvijena u misteriju. On je bio namenjen da vas zabavi, a ne da vam donese novac.
I to je najbolje sto "vodeci svetski strateski guru" radi? (prema listu Economist). Zabavlja? Da li se naplacuje ekstra za prognoze i izvodljive planove?
Ako je tako, sponzori takvih prica bi trebalo da odstampaju upozorenje u svojim promocionim materijalima pa da potencijalni kursisti na seminaru mogu da odluce da li ce da preskoce cvrcanje i sacekaju da se biftek servira negde drugde.
Ali posto smo dobili rostilj vec sa potpaljenom vatrom, hajde da pokusamo da dopunimo inace odlican i podsticajan Hamelov sou nekim izvodljivim prognozama. Koristeci nesto malo vise od informacija koje je ovaj "guru" preneo svojoj publici u Bostonu.
Smrt Korporacije
Mozda je najznacajniji logicki zakljucak koji istice iz Hamelovog ekspozea o navodnoj "smrti progresa", i iz njegove tvrdnje da mali i spretni Internet konkurenti jedu rucak korporacijskih dinosaurusa, da mora uslediti smrt Korporacije. Barem smrt Velikog biznisa kakvog danas poznajemo. I kakvog poznajemo vec preko dva veka.
Posto vecina nas koji radimo u konsaltingu dobija svoj prihod iz razlicitih korporacija, razgovor o njihovom buducem pogrebnom bdenju mozda je vise od malo jeresi. A ipak, ne pricati o tome bio bi jos veci greh. Ne samo zato sto bi to povredilo profesionalni i naucni integritet coveka. Vec zato sto bi to bilo neodgovorno prema nekim smrtno bolesnim klijentima. To bi bilo kao kad bi doktor odbio da kaze pacijentu koji je oboleo od raka istinu o njegovom/njenom stanju.
E sad, da budemo sigurni, smrt Korporacije mozda nece biti tako brza kao u primeru obolelih od raka. Osim mozda za kompanije ciji satovi isticu sa Y2K. Ali cak i za vecinu drugih preduzeca koja ne reaguju brzo i mutiraju u zivotniji organizam 21. veka, prognoza je isto tako terminalna. Na duge staze.
"Tesko mi je da poverujem u to, sedeci ovde", rekao nam je jedan strateski guru jedne od najvecih svetskih kompjuterskih kompanija, cuvsi prethodnu razornu prognozu u privatnoj konverzaciji na sastanku u Bostonu.
To nista ne iznenadjuje. Koliko je vlasnika prekookeanskih brodova iz sredine 20. veka mislilo da ce njihov ponos i dika - ploveca imovina -otici u staro gvozdje, ili se koristiti za putovanja iz zabave bogatih i besposlenih?
Transfer bogatstva koji je indukovao Internet sa cinovnika na "varvare" bice za nekoliko redova velicine brzi, ako su skorasnji dogadjaji neki indikatori.
Znaci ne svidja vam se vas posao? Dajte otkaz i krerajte novi. Ili par stotina, hiljada novih. Udjite na Netscape, Yahoo i druge "vruce" Internet berze.
Potrebna je samo hrabrost da se sledi san kojeg niko ranije nije odsanjao. Mogucnosti su obilne, kako je Hamel takodje primetio.
"Ali cekajte momenat", cujemo one koji stalno poricu, "vi jos uvek pricate o kompanijama".
Naravno. Istina, one su manje amebe, ali su ipak korporacijske amebe.
To je zato sto danas smo u prelaznojj fazi izmedju industrijskog sveta u propasti i informacione ere koja je u cvatu ali jos uvek nije u potpunosti formirana.
Zapanjeni takvim "radikalnim mislima?" Ne bi trebalo da budete. Evo odlomka iz Aneksa istrazivanju, uvodnog clanka napisanog 14.10. 1983:
"Ono sto IBM verovatno nije shvatio je bila cinjenica da ce ‘uspeh sa PC-jevima` poceti da podriva stubove same strukture na kojoj se zasniva `IBM kultura`. Njena prugasta odela, moderne kancelarijske zgrade, snazan korporacijski identitet, vec godinama karakterisu prosperitet i uspeh.
Stavise, ‘PC era’ je verovatno samo pocetak procesa cija ce destruktivna snaga izmeniti oblik Korporacijske Amerike. Ova izmena ce biti dramaticnija nego sto bi se cak i najjaci i najmilitantniji radnicki sindikati ikad mogli nadati da postignu. A niko cak nece morati ni da strajkuje".
Tako, vidite, zapis je bio na zidu za one ciji su umovi i oci otvoreni pre skoro 18 godina.
A danas, mi vidimo pojedince, neke pisce na primer, kako frustrirani dugackim i razvucenim ciklusom objavljivanja cinovnickih izdavaca knjiga, prosto kazu "ludak" takvim glupanima establismenta i objvaljuju sopstvene knjige preko Interneta.
Vidimo nezavisne agencije za vesti, cesto "sou jednog coveka" (na primer Drudge) kako su brzi od velikih medija, ne samo zato sto su promoteri istine bez straha, vec i zato sto su mnogo brzi u zakljuccima.
Vremenom vidimo "idealisticki svet", mozda i utopijski, ali ne razlicit od sveta Leonarda da Vincija, u kojem majstori zanata na razlicitim poljima ljudskog zivota i napora vode coveka nazad prirodi. I sahranjuju jednom zauvek najuzasniji period u ljudskoj istoriji nazvan Industrijska revolucija. Nazovimo ga Industrijska odvratnost.
Dozvolite da zakljucim ovaj dugacki esej onako kako ovaj pisac zavrsava vecinu svojih radionica za rukovodioce. Sa pesmom indijskog pesnika Rabindranata Tagore:
"Onaj koji ne zna, a ne zna da ne zna,
je budala - izbegavajte ga!
Onaj koji ne zna, a zna da ne zna,
je neznalica - naucite ga!
Onaj koji zna, a ne zna da zna,
je uspavan - probudite ga!
Ali onaj koji zna, i zna da zna,
je mudar covek - sledite ga!"
[ Prethodni clanci ]
|
|