Specijalna serija: Djurdjevic o terorizmu

Bob Djurdjevic

18.09.2001.

Groteskni i pateticni "rat"

Oko 281 miliona protiv jednog!

COEUR D'ALENE, Ajdaho, 18. septembar - Nijedan rat nije lep. Ali rat koji Dzordz V. Bus i njegove ratnohuskacke kohorte obecavaju naciji verovatno ce pobrati krem u pogledu ruznoce. To ce biti najgroteskniji i najpateticniji rat u istoriji covecanstva. Rat u kome ce se boriti casni Amerikanci i Amerikanke koji su prevareni da gube svoje zivote za cilj koji gubi. Predsednik Bus is gura sebe i nase trupe u cosak sa svojim scenarijom koji ne moze pobediti.

Cak i pre nego sto se ispale prvi hici mi smo izgubili taj rat. Zasto? Zato sto Bus zeli da vodi Ameriku, drzavu sa 281 miliona ljudi, najvecu silu u istorji sveta, u rat protiv JEDNOG coveka?!

Takav cin bi samo podvukao nasu SLABOST, da ne pominjemo ludost. Ziv ili mrtav, Osama bin Laden ce garantovano zavrsiti kao mucenik. A mi, zrtve napada 11. septembra, sigurno cemo izgledati kao agresivne budale u ocima sveta. I dalje ce nas prezirati, mrzeti i napadati kad god bude bilo moguce.

Pravi nacin da zrtvu pretvorite u napadaca, a napadaca u mucenika, g. Bus! Bas je to "liderstvo"; to je "mudrost"; to je "dalekovida spoljna politika". Ali takav ishod pristaje jednom samozaljubljenom i samopovladjujucem uspavanom gigantu (Americi), koji je dozvolio da njegovu vladu preuzmu lude i diletanti koji rade za Novi svetski poredak.

Lude i diletanti? Ima li nekog drugog epiteta koji pristaje nasim liderima u Vasingtonu i momcima u nasoj "obavestajnoj zajednici" (kakav oksimoron!) na koju trosimo 30 milijardi USD godisnje? Ono sto se dogodilo 11. septembra je bio primer njihove (a time i Amerike) nemoci i nesposobnosti. Devetnaest hrabrih terorista, naoruzanih plasticnim nozevima i srcima velikim kao planine, potpuno su srusili americku visoko-tehnolosku ludost; mit neprobojne bezbednosti koji sama neguje.

Na pocetku NATO bombardovanja Srbije 1999. godine mi smo podsetili "Ubermeschen (supermene) Novog svetskog poretka" na jednu staru srpsku poslovicu. Ona glasi: "Boj ne bije svijetlo oruzje, no srce u junaka" - vidi "Kosovo War: Serbs Outnumbered 97-to-1 by NATO Countries" - http://www.truthinmedia.org/kosovo/war/day9up1.HTML). Na kraju je bombardovanje takodje otkrilo slabosti ratova koji se vode visokom tehnologijom (vidi "How Serb Dummies Fooled NATO Dummies" - http://www.truthinmedia.org/kosovo/peace/ps8.html).

Sta smo naucili iz toga? Ocigledno veoma malo. Jer, cak i ako avganistanske planine pretvorimo u palacinke dok pokusavamo da tako pogodimo bin Ladena, kako ce nas to zastititi od neke druge grupe fanatika naoruzanih plasticnim nozevima i srcima velikim kao planine da izazovu jos jednu tragediju kao sto je ona u Svetskom trgovinskom centru i Pentagonu? Nikako, naravno.

Pa sta bi trebalo da radimo? Pa, trebalo bi da vodimo rat, rat protiv svih unutrasnjih obavestajnih krtica, curenja i slabih veza u nasoj vladi koje su omogucile da se dogode zlocini protiv covecnosti 11. septembra. Oni su ti koje bi trebalo prvo i pre svega da "unistimo". Ono sto su nam ovi odlucni teroristi uradili bilo je lose, ali ono sto nase sopstvene "obavestajne sluzbe" nisu uradile jos je gore.

Da su sefovi NSC, CIA ili FBI casni ljudi, oni bi podneli ostavke odmah posle ove katastrofe. Da su oni japanski casni ljudi, oni bi se verovatno obesili, kao sto su to uradili neki direktori JAL, na primer, nakon sto se Boing 747 srusio u Japanu 80-ih godina.

Proslo je vec nedelju dana, a sva trojica vladinih zvanicnika su jos uvek na svojim polozajima, koliko znamo. A nije ni cudo. Jedna istocnoevropska poslovica kaze da "riba uvek smrdi od glave".

Hari Truman je podsetio Amerikance da "dolar staje ovde" misleci na Belu Kucu. Nije tako u Busovoj Beloj Kuci. Sto je razlog da Bus i njegove kohorte u saveznoj vladi sada pokusavaju da skrenu nasu paznju i istragu od sebe i svojih propusta, krecuci odmah u odmazdu protiv trecih strana.

Predsednik i njegovi savetnici nam govore da zele da "uniste" Osamu bin Ladena bez obzira na sve, cak i ako je za to potrebno unistiti celu zemlju Avganistan. I neke druge zemlje koje navodno neguju terorizam. Nije vazno sto oni jos nisu pokazali nijedan DOKAZ za bin Ladenovo sponzorstvo napada 11. septembra.

Zagovaranjem pristupa "oko za oko" (mi mozemo da ubijemo vise vas nego vi nas), nas predsednik i njegovi savetnici se spustaju na nivo terorista koje osudjuju. Umesto da slede takvog lidera, Amerikanci bi trebalo da se stide predsednika i "jastrebova" oko njega koji zele da (zlo)upotrebe nasu vojsku da "uniste" osumnjicenog protiv kojeg nije podignuta optuznica i zemlju u kojoj on zivi, umesto da ga izvedu pred lice pravde i dokazu prvo njegovu krivicu i krivicu te zemlje. Ovo bi rekao civilizovani lider civilizovane zemlje civilizovanom svetu.

Pokusavajuci da podstakne ratnu groznicu i mrznju prema islamu medju nekim ratobornim Amerikancima, Bus i njegova administracija samo dalje pokazuju svoju aroganciju i nemoc. A ova prva je i dovela do ovog drugog. Arogancija radja mrznju i otpor, a ne strah i postovanje. Da nije bilo arogantne i ubilacke spoljne politike Vasingtona, surovanja sa administracijom Busa starijeg (1988-1992), ne bi ni bilo toliko mrznje prema Americi sirom sveta, narocito medju muslimanima (vidi "Collateral Damage" Hits Home).

Cinjenica da 1980-ih godina, kad je Vasington zeleo da se fanaticni muslimani bore protiv Sovjeta u Avganistanu, bin Laden i Talibani su bili vredni pomocnici za CIA, sto dodatno oslabljuje Busov poziv na rat protiv njih. (Sadam Husein je takodje bio dragana Zapada otprilike u isto to vreme, jer je Irak bio u ratu sa Iranom, zakletim neprijateljem SAD jos od islamske revolucije 1979. godine).

Ni bin Ladenove veze sa muslimanskim teroristima u Ceceniji, ni sa muslimansko-albanskim teroristima na Kosovu (OVK) koje podrzava SAD, ne pomazu Busovom kredibilitetu. Njima njegov poziv na rat zvuci groteskno i pateticno; nista manje nego sto je bilo ratnohuskastvo naseg cuvenog Bil Klintona koji je izbegao sluzenje vojske i nase cuvene Medlin Olbrajt (jos poznate i kao Madam Maloumna).

---

N.b.: Autor upravo putuje kroz zapadne planinske drzave. Ovaj izvestaj, na primer, se salje iz severnog Ajdahoa. Vozeci se kroz ovu oblast covek moze da vidi da je barem jedna trecina kuca istakla americku zastavu, od kojih su neke na pola koplja. Interesantno je da sto je bogatiji kraj to je veci procenat gradjana koji su istakli zastave.

Ako se uzme da je takav javni displej "patriotizma" indikacija americke podrske sve vecim ratnohuskackim povicima Vasingtona i medija establismenta, propaganda ratne groznice Dzordza V. Busa izgleda da deluje. Ali kao sto se pita Robert Fisk, dopisnik londonskog lista The Independent sa Bliskog Istoka, u svom clanku od 17. septembra: "Da li se Bus hvata u zamku?". A Amerikanci koji masu zastavama ga slede kao leminzi, pravo na liticu.

Sve dok vrece sa telima ne pocnu da stizu kuci. Tada ce hladna realnost rata brzo isusiti pocetni entuzijazam za borbu i podstaci otpor ratu. Da li se jos neko uvek seca parola iz ere Vijetnama koje su uzvikivane ispred Bele Kuce: "Hej, hej LBJ, koliko si ih danas ubio?"

[ Prethodni clanci ]

Copyright 1995-2001 beograd.com. All Rights Reserved.