Deo IV od IV

 

28. septembar 2001.

Kraj ludosti, a ne kraj sveta

 

Ono sto ide gore mora da padne dole; Vol Strit, vodjen protokom novca pretvara novac u obveznice i inostrana trzista

 

Kad se njujorska berza ponovo otvorila 17. septembra, nakon smrtonosnog teroristickog napada 11. septembra na Svetski trgovinski centar i Pentagon, Dow je pao za 7%, a deonice avionskih kompanija su se stropostale za oko 40%. Nekim investitorima se cinilo kao da je dosao kraj sveta. Nije. Univerzum se odvija kao i uvek. Ono sto ide gore mora da padne dole. Prosto je dosao kraj ludosti, a ne kraj sveta.

 

Do kraja nedelje Dow je ostao bez 14% svoje vrednosti od pre 11. septembra, sto je navelo neke analiticare i TV mreze da proglase da je dosla Era propasti. "Vise od 1,5 triliona USD trzisne vrednosti je izbrisano", cak su izjavili neki eminentni finansijski mediji i komentatori koji bi trebalo da znaju bolje.

 

Nista nije "izbrisano", nista nije "isparilo" ili "nestalo", osim, nazalost, na hiljade zivota i dva njujorska zastitna znaka. Trziste vodjeno protokom gotovine, kakvo mi vec godinama pricamo da je postao Vol Strit, prosto je prebacilo svoju aktivu iz nekih americkih vrednosnih hartija u druge investicione prilike.

 

Bas kao i 1997-1998. godine, kad su americke vrednosne hartije imale koristi od bega investitora od azijske finansijske krize, sada neke obveznice i inostrana trzista imaju koristi od kapitala koji bezi iz Amerike.

 

Kao rezultat toga, vrednosne hartije americkog ministarstva finansija, na 2, 10 i 30 godina, su porasle, sto je podstaknuto izgledom na dugi rat, pad cena energije i jadima Vol Strita. Osim toga, menadzeri profesionalnih fondova i pojedinacni investitori stavljaju vise novca u gotovinu i u evropske akcije, prema danasnjem (26. septembar) izvestaju lista Wall Street Journal.

 

"Globalno, mozemo videti nesto rebalansirajucih investicija odlivenih iz americkih aktiva u druge regione, narocito u Evropu", rekao je za list Wall Street Journal Adam Zajtcik, glavni globalni strateg u Upravi za aktivu Deutsche Bank u Londonu. "Proteklih nedelja je bilo nekih dokaza o znacajnim povlacenjima americkih investitora iz americkih fondova vrednosnih hartija".

 

U Evropi investitori na malo takodje povlace nesto svog novca iz americkih fondova. DIT, jedinica za upravu aktivom  Dresdner Bank AG u Frankfurtu, prijavila je neto odliv iz svojih fondova vrednosnih hartija izmedju 14. i 21. septembra od oko 700 miliona funti, od cega je polovina bila u americkim fondovima.

 

"Ovo je veoma neregularna suma neto odliva", rekao je Karl Hamel, pomocnik direktora DIT. "Mislim da se moze uporediti sa periodima tokom Zalivskog rata".

 

I sta to govori o americkoj ekonomiji, koja, kako nam kazu glavne medijske mreze, je ispod trzisne cene zbog recesije Vol Strita? Jednom recju, nista! Berza kupuje i prodaje percepcije, a ne ekonomske realnosti. Vol Strit kazino je odavno izgubio svaku realnu korelaciju sa ekonomskim performansama kompanija kojima trguje (vidi "The Great American Hoover" 23. novembar 1997., "Wall Street Boom, Main Street Doom", oktobar 1998., "From a Nation of Producers, to a Nation of Gamblers " - 23. jun 1999., "Small Caps Sinking First" - 2. avgust 1998., "Armonk's Fudge Factory" - 9. april 1999., neke od aneksa biltena i druge kolumne u kojima je ovaj pisac upozorio na ludost "spekulantskih trzista").

 

Tesko pogodjeni

 

Sigurno je da postoje segmenti americke ekonomije koji su tesko pogodjeni teroristickim napadom 11. septembra. Sigurno je da su avionske kompanije medju njima. One dele otkaze kao muve. Delta je poslednja americka avionska kompanija koja je 26. septembra najavila otpustanje 13.000 sluzbenika. Ovaj postupak je usledio nakon slicnih najava nekoliko drugih vazduhoplovnih kompanija i proizvodjaca aviona prosle nedelje.

 

Da se vratimo na Vol Strit, akcije kompanija United Airlines i American Airlines su se stropostale za 44% i 40% do kraja prve pune nedelje trgovanja nakon katastrofe 11. septembra. Ali obe ove kompanije su upozorile na pretece  probleme u zaradjivanju PRE teroristickog napada. Tako da se Osama bin Laden ne moze okriviti za sve probleme. Osim toga, tako veliki procenti pada vrednosti mogu navoditi na pogresan zakljucak. U dolarskim ciframa, deonicari ove dve avionske kompanije (UAL i AMR) su prosle nedelje pretrpeli gubitke na papiru od 739 miliona USD  i 1,8 milijarde respektivno.

 

E sada, da stavimo stvari u pravu perspektivu, izabrali smo cetiri vodece kompanije koje pruzaju usluge informacione tehnologije (IT), i cetiri hardverske kompanije da sa njima uporedimo berzanske izmene cena vazduhoplovnih kompanija. Plus, naravno, IBM, koji otelotvoruje kompjuterski konglomerat za usluge i hardver.

 

Za vreme trgovacke nedelje 17-21. septembra, akcionari firme Dell, na primer, pretrpeli su gubitak na papiru od 15,5 milijardi USD. To je vise nego sest puta vise (!) od pada vrednosti akcija kompanija UAL i AMR - zajedno!

 

Akcionari kompanije IBM takodje nisu imali razloga da budu veseli. Prosle nedelje su videli kako nestaje 10,4 milijardi USD njihove trzisne vrednosti - sto je vise nego cetiri puta veca suma od pada trzisne vrednosti one dve avionske kompanije.

 

Investitori kompanija Sun Microsystems (7,5 milijardi USD), Hewlett-Packard (5,7milijardi USD) i Compaq (4 milijarde USD) takodje su izgubili nekoliko puta vise novca (papirnog) nego vlasnici one dve avionske kompanije zajedno

 

Ipak je prosle nedelje americki Kongres, na urgiranje Bele Kuce, pozurio sa paketom hitne pomoci u vrednosti od 15 milijardi USD za "bolnu avionsku industriju".

 

Nazovimo to izglasavanjem iz saosecanja. Ili milostinjom. Bas kao pomoc za porodice zrtava nastradalih u Svetskom trgovinskom centru. Jer, akcionari firme Dell i drugih hardverskih firmi sigurno su izgubili vise novca.

 

Vrednost akcija nekih IT kompanija je porasla

 

U medjuvremenu, prosle nedelje je vrednost akcija nekih IT firmi porasla. Electronic Data Systems (EDS), na primer,  porasla je za 2% prvog dana trgovine nakon napada 11. septembra. I ostala je povisena cele te nedelje, iako je Dow pao za 14%, odnosno 1,5 triliona USD.

 

Vrednost akcija kompanije Perot Systems je takodje porasla za 2%, dok je Computer Science Corp. (CSC) zavrsila prvu nedelju trgovanja nakon 11. septembra bukvalno neizmenjena. Sto znaci da su sve tri kompanije porasle u odnosu na trziste.

 

Ponavljamo, univerzum se odvija kako treba. Barem prema nasem univerzumu. Kao sto ste vec videli iz aneksa novosti ovog pisca od 18. septembra, poslatog iz grada Coeur d'Alene, u drzavi Ajdaho, to je ono sto smo mi i ocekivali pre ponedeljka 17. septembra.

 

U intervjuu u petak 14. septembra je reporteru iz Njujorka, koji je zeleo da zna sta mi mislimo kakva ce reakcija berze u ponedeljak, ovaj pisac odgovorio da ako prevagnu logika i razum, vrednost vecine firmi koje se bave visokom tehnologijom ce PORASTI!

 

Zasto? Zato sto je ono sto se dogodilo 11. septembra istaklo ranjivost struktura INDUSTRIJSKE ere. Ali je takodje podvuklo elasticnost sistema INFORMACIONE ere.

 

Pa, sudeci po tome kako je Vol Strit trgovao akcijama IT firmi prosle nedelje, izgleda da povremeno logika i razum zaista prevladaju medju investitorima i trgovcima. Evo sta je list Dallas Morning News, na primer, rekao o tome u svom izvestaju od 18. septembra.

 

"Ove kompanije su pokazale svoju vrednost u napadu 11. septembra time sto su njihovi kompjuterski sistemi radili uprkos prekidu u telefonskim vezama nakon napada, kaze Bob Djurdjevic, predsednik firme Annex Research iz Feniksa.

 

"Kod ovih sistema ne postoji nesto kao nervni centar koji mozete pogoditi i time sve onemoguciti", kaze on. "Kompanije koje pruzaju bilo kakvu dodatnu novu podrsku ili usluge koje su potrebne za ove sisteme ce od ovoga imati koristi"."

 

Medjutim, bilo je nekih izuzetaka od tog opsteg pravila. Kao sto ste videli, jos uvek hardverski opterecen IBM je bio jedan od njih. Ali to nije jedini razlog. Jos od kad je IBM prodao svoj deo Federal Systems Division 1994. godine, ova kompanija je prakticno odsutna sa trzista Pentagona. Sto znaci da akcionari IBM-a verovatno nece direktno imati koristi od rata koji predsednik Dzordz V. Bus obecava naciji i svetu.

 

Jos jedna kompanija koja je prakticno nevidljiva na federalnom trzistu IT usluga, kojim dominiraju oni slicni EDS i CSC, je Accenture (ACN), ranije poznata kao Andersen Consulting. Njene akcije su takodje bile izuzetak od inace robustne berzanske performanse kompanija koje se bave IT uslugama. Oni su pale za 16% ili 1,9 milijardi do kraja prosle nedelje.

 

A njihov pad se nastavio i ove nedelje. Novo izdate akcije ACN su pale za 19% ili 2,4 milijarde od 10. septembra.  Accenture je imao veoma uspesan IPO (pocetnu javnu ponudu) pre samo dva meseca (24.jula). Akcije ACN su ostale prilicno stabilne nakon toga, trgujuci u prilicno uskom opsegu (14 do 16 USD po deonici). Odnosno, sve do teroristickih napada 11. septembra, sto je ocigledno potreslo i biznis ACN-a.

 

Neki su se izvukli na vreme

 

Relativno mala vrednost avionskih kompanija u odnosu na akcije IT kompanija ukazuje na to da je vecina investitora pobegla iz ovih kompanija davno pre teroristicke akcije 11. septembra. Ali nisu svi. Neki su to uradili malo pre toga, prema Polu O Nilu, Ministru finansija SAD.

 

U slabo zamaskiranom nagovestaju ko medju prodavcima moze biti glavni osumnjiceni, bin Laden, ili neki od njegovih saradnika, rekao je O Nil ove nedelje, da se deo vladine istrage vrti oko ulazenja u trag nekim velikim transakcijama prodaje akcija kompanija UAL i AMR izvrsenim neposredno pred napad.

 

O Nil je upozorio da, bas kao sto je 19 terorista imalo lazna imena i pasose, tako moze potrajati da se nadju pravi identiteti prodavaca akcija. To je kao kad ljustite luk. Ponekad je potrebno skinuti 10 ili vise slojeva da dodjete do glavnog principala u nekoj transkaciji.

 

Ali sta ako je neko drugi, a ne bin Laden ili njegovi saradnici, takodje prodavao akcije avionskih kompanija pred napad?  Sta ako je jos neko znao? I ako je tako, da li cemo morati da cekamo vise od 30 godina da to saznamo, kao sto je bio slucaj sa bombardovanjem Koventrija, koje je Cercil zataskao?

 

Niko ne preuzima odgovornost

 

Bas kao sto se covek pita zasto su sefovi CIA, NSA, i FBI jos uvek na svojim polozajima, nakon najmonumentalnije greske obavestajnih sluzbi u istoriji?

 

Da su ovi vladini zvanicnici ljudi od casti, oni bi podneli svoje ostavke u roku od par sati nakon katastrofe. Da su to  japanski ljudi od casti, oni bi se verovatno obesili, kao sto su to uradili neki direktori kompanije JAL, na primer,nakon sto se Boing 747 srusio u Japanu 80-ih godina.

 

Na kraju krajeva, nasa "obavestajna zajednica" (kakav oksimoron!), na koju trosimo 30 milijardi USD godisnje, nije ispunila najosnovniju duznost koju joj je vlada dala - zastitu zivota njenih gradjana.

 

Ipak, njihov glavni sef, predsednik, je rekao danas da ima puno poverenje u CIA i njenog sefa kojeg je Klinton izabrao, Dzordza Teneta.

 

Molim? Skoro 7,000 Amerikanaca je mrtvo, simboli americkog kapitalizma (Svetski trgovinski centar) i vojne moci (Pentagon) su u rusevinama, a nas predsednik je zadovoljan radom nasih "obavestajnih" sluzbi?

 

Jedina stvar koja se moze zakljuciti iz ovoga je da mora da je i Dzordz V. Bus deo problema. Kako kaze jedna istocnoevropska poslovica, "riba smrdi od glave". Dobar direktor zna da je on odgovoran za akcije njegovih podredjenih, koje mora smatrati odgovornim za rezultate koje daju.

 

Hari Truman je to znao kad je rekao "dolar staje ovde" (misleci na Belu Kucu). Ocigledno da nije tako u Busovoj Beloj Kuci.

 

Krajnje je zapanjujuce da nijedan americki zvanicnik do sada nije preuzeo odgovornost za ono sto se dogodilo 11. septembra. Niko se ne smatra odgovornim. Da li zato Bus i njegove kohorte u saveznoj vladi sada pokusavaju da odvrate nasu paznju i ispitivanje sa sebe, preskacuci dokaze i zureci pravo sa zalosti na odmazdu?

 

Ali ako su novinski izvestaji tacni - da Bus navodno uziva rekordnu popularnost kod 90% glasaca - ovo ukazuje na to da smo mi (americki narod) takodje deo problema. Mi aplaudiramo (!?) aktuelnom stanaru Bele Kuce dok nas vodi u dugi, neodredjeni rat protiv amorfnog neprijatelja. Mi ga oslobadjamo dela krivice njegove administracije za katastrofu. Mi mu omogucavamo da se stavi iznad zakona.

 

Pogledajte samo Zakon o terorizmu koji je Busova administracija poslala Kongresu ove nedelje, a onda se zavalila u stolicu, opustila i pustila da vam se Veliki brat pridruzi u vasim dnevnim sobama. Ili ako stvarno zelite da se zapanjite, razmotrite to sto je Bus delegirao ovlascenja ove nedelje dvojici nizih oficira americkog ratnog vazduhoplovstva za obaranje AMERICKIH (!) - da, nasih - komercijalnih aviona. Ako smatraju da je ugrozen neki americki grad. Da, sa vama i sa mnom - americkim gradjanima - u avionu!

 

Ko je dao - predsedniku ili ovim generalima, pravo da izigravaju Boga i odlucuju o tome koji americki zivoti su vredniji - oni na kopnu ili oni u avionu? Sta ako ovi "Top Guns" budu brzi na obaracu? Pretpostavljam da bi epitafi na grobovima putnika glasili - poginuo od "prijateljske vatre" (kakav oksimoron!). A to ne bi bilo prvi put da Amerikanci poginu od "prijateljske vatre".

 

Jedan slucaj kad je neka velika drzava pustila da se demokratski izabran lider uzdigne iznad zakona "radi dobrobiti naroda" bila je Nemacka. Godine 1934. Lider je bio Adolf Hitler. U emotivnom govoru u Rajhstagu 13. jula 1934. godine on je objasnio zasto:

 

"Ako mi neko pridje i pita me zasto nisam pristupio redovnom sudu pravde, onda sve sto ja mogu da kazem je ovo: U ovom casu ja sam odgovoran za sudbinu nemackog naroda, i tako sam postao vrhovni sudija nemackog naroda!" (Za vise o "Noci dugih nozeva" pogledajte HistoryPlace.com).

 

I ponovo, kao sto nas podseca Alber Kami, "dobrobit covecanstva je uvek alibi tirana".

 

Naravno, niko ne optuzuje Busovu administraciju za neki zlocin ili za to da su tirani. Jos uvek. Ali nehat i njegovo  zataskavanje moze dovesti do vecih problema kasnije. Ova zemlja i njeni gradjani bi bili mnogo bezbedniji i bilo bi im mnogo bolje kad bi se nasa vlada drzala naseg sistema provera i balansa, umesto da koristi taktike "pucaj, pucaj, ciljaj" i "verujte mi"- da natera naciju u jos jedan rat. Ili da nas obara sa sopstvenog neba.

 

Ono sto se dogodilo u Vol Stritu prosle nedelje mozda je signaliziralo kraj jedne ludosti. Ono sto se dogadja u Glavnoj ulici Amerike mozda je pocetak druge.

 

Sto je razlog da je ovaj pisac odlucio da pokaze svoj patriotizam na nacin koji ne obuhvata mahanje zastavom. On je odlucio da to uradi na tradicionalni americki nacin - stavljanjem svog novca i svog zivota tamo gde su mu usta. On ce uzeti trocasovni non-stop komercijalni let unutar kontinentalnih SAD - samo za vikend, sto je frivolnost koju ranije nije sebi dopustao. Osim sto sada to nije cin luksuza, vec gest podrske nasim izmucenim avionskim kompanijama, i cin prkosa protiv terorizma u vazduhu. To je takodje i znak njegove vere u Boga i Njegovu krajnju mudrost.

 

Da li jos neko tako oseca? Onda, ako to mozete sebi priustiti, uhvatite se za novcanik, uskocite u avion nekog americkog avio prevoznika i otputujte negde za vikend - u NASOJ ZEMLJI! A kad se vratimo kuci, trebalo bi da zapalimo svecu i zahvalimo Bogu sto nam je dozvolio da prezivimo "ruski rulet" sa ludosti nasih sopstvenih Top Guns (dva generala USAF) i naseg predsednika, a ne samo sa potencijalnim teroristima