Sukob zelenih

 

PREDGOVOR

 

FENIKS, 28. septembar 2001. - Pre nego sto je poceo da pise ovaj komentar, ovaj Amerikanac je pazljivo razmotrio savet da ne govori istinu kako je on vidi u vreme kad se cini da 90% njegovih zemljaka misli drugacije (ako se moze verovati anketama nacionalnih medija - trenutna stopa popularnosti Dzordza V. Busa je 90%). Takav savet je dosao u formi izreka koje su ponudili neki od cuvenih mislioca covecanstva:

 

"Gde je neznanje blagoslov, ludost je biti mudar" (Tomas Grej)

 

"U vreme univerzalne prevare - govoriti istinu je revolucionarni cin" (Dzordz Orvel)

 

Americka narodna mudrost nudi slicna upozorenja, mada na grublji nacin. Raditi to u ovoj fazi ratnohuskacke groznice u Americi moglo bi biti ravno "pisanju uz vetar".

 

Ipak, kao sto mozete videti, ovaj pisac je odlucio da okusa srecu. Zasto? Mozda zato sto se cini da je danas manje vazno biti obazriv i pragmatican u americkom ugrozenom nacinu zivota, a time i manje potrebno, nego biti iskren i istinoljubiv. Pored toga, neki isto tako eminentni umovi iz istorije covecanstva ponudili su reci ohrabrenja:

 

"Sva istina prolazi kroz tri faze. Prvo biva ismejana, zatim joj se zestoko suprotstavljaju, i na kraju bude prihvacena kao ocigledna sama po sebi" (Artur Sopenhauer)

 

"Umovi su kao padobrani. Funkcionisu samo kad su otvoreni" (autor nepoznat)

 

Nadamo se da ce umovi nasih citaoca biti otvoreni dok budu citali ovaj tekst. Narocito jer nas jos jedna americka mudrost upozorava da je "istina prva zrtva rata". I s obzirom na to, "dobrobit covecanstva je uvek alibi tirana". (Alber Kami)

 

Ovaj autor se upravo vratio sa puta kroz osam zapadnih (americkih) drzava i dve zapadne kanadske provincije, dugog 4.500 milja. Put automobilom, koji je otprilike pokrio razdaljinu izmedju Njujorka i Beograda (u Srbiji), zapoceo je dva dana nakon napada 11. septembra. Avioni jos uvek nisu leteli tada, iako je ova tura po Zapadu planirana odavno.

 

Putujuci kolima, autor je imao priliku da posmatra postepeno narastanje nacionalnog ponosa i sirenja ratne groznice po zapadnom delu SAD. I ne samo po Americi. Gde god je isao u Britanskoj Kolumbiji i Alberti kanadske zastave su leprsale na pola koplja.

 

Ovaj pisac je takodje posmatrao (i fotografisao - vidi slike na web site TiM) grupu kanadskih kauboja, na primer, koji jasu konje u Alberti blizu granice sa SAD. Njih su predvodila dvojica koji su nosili americku i kanadsku zastavu. On je video (i takodje fotografisao) kolonu vatrogasnih kola parkiranu duz nadvoznjaka preko autoputa 40 u Novom Meksiku, kad su vatrogasci mahali americkim zastavama prema vozacima dole na autoputu.

 

A zatim je posmatrao u Montani 20. septembra kad je Dzordz V. Bus odrzao govor na zajednickoj sednici Kongresa, tokom koje je predsednik izneo izuzetno arogantan ultimatum citavom svetu: "Ili ste sa nama, ili ste sa teroristima". Sam ovaj komentar je odmah pretvorio na desetine potencijalno neutralnih zemalja u neprijatelje SAD. Ili u ulizicke, a time i nepouzdane, "saveznike". On je takodje ucvrstio verovanje medju nasim neprijateljima da nemaju sta da dobiju ako pokusaju da odustanu od borbe i zatraze mir.

 

Ali Busov govor i ultimatum su ocigledno naisli na dobar odjek kod kuce. Kako se put odvijao, ovaj pisac je poceo da primecuje sve veci sovinizam medju svojim sunarodnicima - Amerikancima, i mnoge primere plitkog, ako ne i pseudo-patriotizma, kako mu je izgledalo iznenadno mahanje zastavama.

 

Evo odlomka iz privatnog pisma koje je on poslao o svojim obzervacijama iz Beograda u Montani (da, u Montani postoji grad Beograd!):

 

BEOGRAD, Montana, 20. septembar - "Stvarno pocinjem da se brinem zbog sve ovog jednoumlja kojeg vidjam u ovoj zemlji. Plasim se da nas vodi u totalitarizam, ali drugacije i opasnije vrste nego sto ga praktikuju fasisti i komunisti. Posto je suptilniji, a time i perfidniji.

 

 

 

Vise nego jedanput, uhvatio sam sebe kako se pitam da li je ova vrsta ratne groznice i euforije takodje preovladavala raspolozenjem javnog mnenja u Nemackoj sredinom 30-ih godina. Ipak sam veceras video predsednika Busa kako priziva poredjenje islamskih terorista sa nacistima u svom govoru na zajednickoj sednici Kongresa. I svi su aplaudirali bez ikakvog neslaganja. Bas kao sto su to radili sovjetski delegati kad je generalni sekretar SSSR-a drzao govore na kongresima komunisticke partije.

 

Usput, to je takodje i ono sto su radili i nacisti i komunisti - izvrtali argumente protiv sebe, i pretvarali zrtvu u agresora [kako je to Dzordz Orvel lepo opisao u svojoj knjizi iz 1948. godine - "1984" - koristeci parole Velikog brata, kao: "Rat je mir", "Sloboda je ropstvo", "Neznanje je snaga" - vidi "Two Parallel Wars", 3. april 1999. - http://www.truthinmedia.org/Kosovo/War/day11up2.html i http://www.truthinmedia.org/Tour-de-Canada/tor-12-99.html].

 

Ono sto me brine je da se cini da niko ne pita, ili da nikome cak nije dozvoljeno da pita (sto je jos gore) na glavnim TV mrezama, "zasto nas ovi teroristi toliko mrze da su zrtvovali sebe i na hiljade nevinih zivota? Sta smo mi (misleci na nasu vladu) uradili da to ubrzamo?"

 

Ne, odgovor nije da oni toboze zavide nasoj slobodi i demokratiji, kako je to predsednik Bus rekao veceras. Odgovor lezi u onome sto im je uradila nasa arogantna spoljna politika (za vise o tome procitajte "Collateral Damage" od 11. septembra http://www.truthinmedia.org/Bulletins2001/tim2001-9-2.html).

 

Iz onoga sto sam ja video tokom ovog puta, podstaknute od Vasingtona i nacionalnih medija, bila je ratna pomama, americki narod dozvoljava sebi da se vodi cistim emocijama. Oni ne zele da cuju nikakva misljenja neslaganja. U stvari, cuo sam da je u Feniksu ubijen jedan Siit [zapravo, to je bilo u Mesi, u Arizoni, predgradju Feniksa] jer je nosio turban, pa ga je neznalacki, a pun mrznje, "patriota" Amerikanac strelac smatrao za Arapina.

 

To je za mene veoma zabrinjavajuce. Amerika pocinje da izgleda i da se oseca kao Bliski Istok, puna mrznje i rasne netolerancije, sa saosecanjem rezervisanim samo za pripadnike iste vrste.

 

Drugim recima, moze da se desi da budemo uvuceni u neciji tudji rat. Ipak samo pogledajte kako je besplodna bila nasilna odmazda za Izrael i Mosad. Izrael vrsi odmazdu vec decenijama. Ipak je rezime, ako je mirna egzistencija cilj (sto se covek nada da je cilj svake vlade), onda se nasilje u znak odmazde pokazalo neefektnim. Izrael je i sada jos uvek u ratu, kao sto je bio i pre 30, 40, 50 godina.

 

Je li to buducnost za Ameriku? Je li to razlog sto nas predsednik i njegovi pomocnici pripremaju za "veoma dug rat"?

 

U stvari, moglo bi biti i gore. (Sad kad je direktna ratobornost Sadama Huseina stavljena u karantin od strane Zapada), Izrael ima da se brine "samo" o Palestincima i Hamasu/Hezbolahu. Nasuprot tome, Bus et. al. u Vasingtonu izgleda da preuzimaju na sebe vise od 1,5 milijardi muslimanskog sveta sirom sveta. [Da, da, takodje smo culi Busovu pricu o tome kako naredni "rat" toboze nije naciljan protiv islamskog naroda. Ali da li ste ikad upitali nekog Muslimana da li veruje u to? Ta tvrdnja je isto toliko apsurdna kao sto je bila i tvrdnja Klintona i Olbrajtove da bombardovanje Srbije 1999. godine nema za cilj srpski narod, vec Milosevica. Cinjenica da je NATO promasio Milosevica, dok je ubio oko 2.000 Srba i unistio veliki deo civilne infrastrukture zemlje, trebalo bi da ucini da samo neznalice i lakoverni poveruju takvim smesnim tvrdnjama].

 

Cak i sam termin "Beskrajna pravda" izabran za ovaj "rat", je provokacija za muslimane. Rekli su mi (neko ko veoma dobro poznaje Bliski Istok) da oni veruju da samo Alah moze da deli konacnu pravdu. Ovo ce jos vise zapaliti njihova anti-americka osecanja. Neki muslimanski svestenici vec protestvuju. [Ovo ime za operaciju je promenjeno od kad je napisano ovo pismo, zbog upravo takvog povika muslimanskih Amerikanaca protiv njega].

 

Nasuprot tome, promena nase spoljne politike, koja je pomogla da se ubrzaju teroristicki napadi 11. septembra, mogla bi pomoci da se iskuje "veoma dug mir" umesto vodjenja "veoma dugog rata". Ali cini se da nikoga ne zanima mir ovih dana. Jer, to bi bila pobeda uma nad misicima, sto nije popularna perspektiva u materijalistickom drustvu gde je Svemocni dolar Bog, a rat dobar za biznis.

 

Tako da, dok sam vidjao znakove "Boze blagoslovi Ameriku" sirom zapadnih drzava, stalno sam mrmljao samom sebi "Boze spasi Ameriku od njene sopstvene ludosti".

 

Jer, plasim se da "rat" protiv terorizma koji se nazire moze zavrsiti kao "Sukob zelenih". Ne, ne "zelenih" koji se bore za zastitu zivotne sredine. To ce biti americka novcanica (dolar) i snage Novog svetskog poretka iza njega, naspram omiljene boje islama.

 

A sada, uz ovaj predgovor, vratimo se aktuelnoj situaciji u Americi i u svetu. Samo imajte na umu da je "Sukob zelenih" specijalni komentar - III deo, od 4 dela. Da bi se uverili da nista nije izvadjeno iz konteksta, ako vec niste, preporucujemo vam da procitate prva dva dela - 1. "Kolateralna steta se vraca" (11. septembar), i 2. Groteskni i pateticni "rat" (18. septembar).
--------------

 

Kao Don Kihot 21. veka, predsednik Bus vodi Ameriku u treci svetski rat, masuci prema neuhvatljivim vetrenjacama islamskog terorizma

 

1. Sukob zelenih

 

Gde je Sanco Panca sad kad nam je potreban?

 

FENIKS, 28. septembar - Kao Don Kihot 21. veka, predsednik Bus vodi Ameriku u treci svetski rat. On mase prema neuhvatljivim vetrenjacama islamskog terorizma, a ne cisti svoju kucu. Zaslepljeni arogancijom i neznanjem, podstaknuti lazima i iskrivljavanjem istine od strane vlade i medija,  Amerikanci pozdravljaju ono cemu bi trebali da se rugaju. Gde je Sanco Panca sad kad nam je potreban?

 

Cudnovato, u tom trenutku Sanco i njegov gospodar su dojahali na TiM set. Dopusticemo vam da cujete deo njihovog razgovora.

 

DON KIHOT: Znaci, u ratu smo.

 

SANCO: Ko kaze?

 

DON KIHOT: Predsednik. I kongres. Cak i Holivud. Znaci mora da je istina.

 

SANCO: Shvatam. A ko nam je neprijatelj?

 

DON KIHOT: Osama bin Laden.

 

SANCO: Zemlja sa 281 miliona stanovnika ide u rat protiv jednog coveka?

 

DON KIHOT: Pa, ne samo jednog coveka. Protiv svake vlade koja ga podrzava. Kao sto su Talibani u Avganistanu.

 

SANCO: Ali Talibani nisu vlada. Bil Klinton, kad je on bio predsednik, potpisao je izvrsno naredjenje koje je namenski okarakterisalo  Talibane kao "paravojnu organizaciju", a ne vladu.

 

DON KIHOT: To je semantika.

 

SANCO: Da, gospodine. Jeste. Ali toje semantika predsednika. Znaci mora da je vazna.

 

DON KIHOT: Zasto tako mislis?

 

SANCO: Pa, recite vi meni, gospodine. Vi branite predsednikove akcije. Ja vidim samo kontradikciju. Mi ne priznajemo Talibane kao legitimnu vladu Avganistana. Ipak zelimo da ona odgovori na nas ultimatum kao da jeste. Za mene to nije samo semantika, to je kontradikcija.

 

DON KIHOT: Polako, Sanco. Ne mozes tako da pricas o predsedniku dok smo u ratu. Zemlja mora da ostane ujedinjena.

 

SANCO [nezastrasen]: Ali gospodine, ostati ujedinjen pred ludoscu ce samo odvesti do jos vece ludosti. Na primer, to sto predsednik kaze da ne idemo u rat protiv avganistanskog naroda, dok priprema nase trupe da preuzmu njihovu zemlju, je samo prosta besmislica. U Klintonovom stilu. Razliciti udari za razlicite ljude; ista stara prevara sa besmislicom. Pitajte samo milion avganistanskih izbeglica na pakistanskoj granici koji pokusavaju da pobegnu iz svoje zemlje.

 

SANCO [savija se nadole kao u molitvi, sapuce]: Oh, Milosevicu, gde si sad kad si nam potreban? Koga cemo sada okriviti za ovaj egzodus kosovskog tipa? Moramo da nadjemo nekog `pariju` Milosevicevog tipa medju Talibanima pre nego sto neki Amerikanci ukapiraju da ovi ljudi mozda beze od - nas!

 

DON KIHOT: Sta to radis, Sanco? Sta to mrmljas?

 

SANCO: Oh, nista, gospodine. Samo trazim neko bozansko usmerenje.

 

DON KIHOT: Pa, svima bi nam sigurno dobro doslo nesto toga.

 

I dok ova dva srednjevekovna heroja Migela de Servantesa jasu u susret izlasku sunca 21. veka, caskajuci o vetrenjacama u njihovim glavama, spominje se termin Novi svetski poredak.

 

DON KIHOT: Sta je to "Novi svetski poredak" Sanco?

 

SANCO: U svojoj idealnoj formi, Novi svetski poredak 21. veka nije uopste toliko razlicit od ranije verzije - komunisticke internacionale. Samo njegov grb nije `crvena zvezda` vec Svemocni dolar.

 

DON KIHOT: Stvarno? Oni obozavaju papirni novac?

 

SANCO: Ne. To napustaju. To je svet ciji je predmet obozavanja Zlatno tele. Virtuelna slika, naravno, ne pravo zlato. Njihovo svetiliste je Vol Strit. Vera njihovih apostola je "ja ne verujem ni u sta!"

 

DON KIHOT: Ni u sta?

 

SANCO: Osim, naravno, u Svemocni dolar, Zlatno tele i ulicu koja se zove Zid (Vol strit)

 

DON KIHOT: Svemocni Isuse, kakvo cudno mesto!?

 

SANCO: Svemocni dolare, gospodine.

 

DON KIHOT: Molim?

 

SANCO: Oni veruju u Svemocni dolar, gospodine, a ne u Isusa Hrista

 

DON KIHOT [Podize obrve u neverici]

 

SANCO: Osim toga, to je svet koji, kao komunizam, ozvanicava drzavni terorizam. To je svet plutokratije u kome sest milijardi ljudi robuje da bi oko 4.000 "Princeva Novog svetskog poretka" moglo da uziva u carima vlasti.

 

DON KIHOT: Sanco, jesi li siguran da ne pricas o srednjevekovnoj Spaniji?

 

SANCO: Ne, gospodine. To je bila mnogo primitivnija plutokratija. U ovoj robovi pozdravljau i apludiraju svojim vladarima.

 

DON KIHOT: Nikad nisam cuo za takvu besmislicu! Sanco, jel ti mene zafrkavas?

 

SANCO: Ne, gospodine. Ako bi Bog (ponovo) stvorio svet prema dizajnu Princeva Novog svetskog poretka, postojale bi samo tri vrste stvorenja:
          ╖        Sva dvonozna stvorenja bi bila nojevi. 

          ╖        Sva cetvoronozna stvorenja bi bile ovce. 

         ╖        Sva morska stvorenja bi bile sardine, koje zudno cekaju u dugim redovima u lukama Princeva da ih strpa u konzerve neka masina Novog svetskog poretka.

 

DON KIHOT: Pa, Sanco, to nije bas tako lose. Takav svet bi se mozda dopao nekim farmerima koji gaje ovce.

 

SANCO: Da, gospodine. Ali samo pod uslovom da su spremni da se svedu na nivo svoje stoke. Jer, moderni Novi svetski poredak je svet bez granica, bez religija, bez tradicija, bez nacija, bez morala, bez kultura. To je toboze multikulturalni svet, a opet svet koji je predstavljen globalno monokulturalnim simbolima kao sto su engleski jezik, CNN, Holivud, Coca-Cola, Nike, Levi's, McDonald's ili Pizza Hut. Ali iznad svega "novcanica" - Svemocni dolar.

 

DON KIHOT: Znaci, ako nisi s njima, onda si protiv njih, je li to kazes?

 

SANCO: Ne samo ja, gospodine. Culi ste da je i sam predsednik to rekao.

 

DON KIHOT [vrteci glavom]: Boze, o boze. Shvatam sta hoces da kazes, Sanco. Mozda trazimo nevolje.

 

SANCO: Tako je. Ponekad arogancija i takve dihotomije mogu da se vrate arhitektama Novog svetskog poretka. Ono sto se dogodilo 11. septembra je takav slucaj. Oni nisu slusali jednog od nasih savremenika, gospodine.

 

DON KIHOT: Koga to?

 

SANCO: Nikolu Makijavelija.

 

DON KIHOT: Sta je on rekao?

 

SANCO: Kad je 1573. godine pisao knjigu "Vladar", sinjor Makijaveli je upozorio da "nema nista tezeg da se isplanira, niceg u ciji se uspeh moze vise sumnjati, niti opasnijeg za kontrolisanje, od stvaranja novog poretka stvari".

 

DON KIHOT: Pretpostavljam da nas predsednik nije citao Vladara.

 

SANCO: Pretpostavljam da nije, gospodine. Vladari obicno ne citaju, narocito ne o vladarima. Sto je razlog da njihovi Novi svetski poreci obicno zavrsavaju u korpi za smece istorije.

 

I dok dva srednjevekovna heroja Migela de Servantesa odlaze svojim veselim putem, mi smo se  virtuelno prosetali niz Vol Strit da bismo izmerili reakciju berze na napade 11. septembra na Svetski trgovinski centar i Pentagon.