Financial Times
http://news.ft.com/ 

5. april 2001. 

Kosovo, Cecenija Zapada

Juri Luzkov kaze da je NATO prouzrokovao ozbiljnu stetu na Balkanu verujuci da se zelje Albanaca za autonomijom mogu zadovoljiti

Prosle su dve godine od kada je NATO lansirao svoju vojnu operaciju protiv Jugoslavije. Pod maskom zastite kososvskih Albanaca, NATO je izvrsio exemplarno kaznjavanje putem bombardovanja i blokada. Retko kad je dozvoljavano da se u javnosti na Zapadu cuje glas onih koji su bili protiv toga.

U to vreme sam nazvao Kosovo drugom Cecenijom. Danas vidim da ako sam pogresio onda je to jer sam bio previse optimista. 1999. godine vec je bilo znakova o `Cecenizaciji` Kosova. Bilo je masovnog uzimanja talaca duz nacionalnih linija i bilo je religijske netolerancije - OVK je cak i katolicke Albance prisiljavala da odu. Srpski manastiri su unistavani, a svestenici kidnapovani. 

Skoro celokupno srpsko stanovnistvo je sada isterano iz regiona Kosova. Skoro svi istorijski spomenici su unisteni. Mi izrazavamo sok zbog unistavanja Buda u Avganistanu, ali smo dozvolili da se istorija unisti u samom centru Evrope. 

Zasto se desava ovo kulturno unistavanje? Zato sto Kosovarima ne odgovara da imaju dokaz koji ih razotkriva kao relativno skorasnje dosljake na ovoj zemlji. Na veoma slican nacin cecenski pobunjenici redovno unistavaju dokaze da su ravnice Cecenije naselili Kozaci sa severa Kavkaza. 

Makedonija sada postaje zrtva istih onih Albanaca koje je do skoro ona pomagala pod pritiskom NATO-a. Iz NATO-vih bombi izrastao je rak i nastavlja da se siri. Neki ljudi u NATO mora da su mislili da se Albance moze lako umiriti. Njihov stav mora da je bio: oni vec imaju drzavu, Albaniju - neka aneksiraju njoj sve teritorije naseljene Albancima. Mora da su jos mislili i: oni imaju vojnu silu - neka imaju i teroriste OVK. To ce kulminirati u Velikoj Albaniji. Istina, ona ce biti velika i krvava - ali ce ipak zadovoljavati pravne norme za pristup Ujedinjenim Nacijama. 

Taj stav je pogresan - to nece biti kraj. Mnogi pobunjenici Albanci se nikad nece zadovoljiti mirnim zivotom. Njihova zemlja je najsiromasnija u Evropi. Gonjeni politickim snagama, oni ce se rasiriti po kontinentu, formirajuci mrezu ocajnih prodavaca oruzja i droge. Kao rezultat toga, Evropa ce se susresti sa sopstvenim sukobom civilizacija: vecina, koja operise po pravnim i moralnim standardima 21. veka, ce se sukobiti sa manjinom sa mnogo starijim standardima, a kojoj je na raspoloaganju moderno naoruzanje. 

Da bi se izbegla nova bitka kod Poatjea, ili Beca, Evropa bi trebalo da analizira situaciju u Pristini. Radeci to, mogla bi videti da joj je rusko tuzno iskustvo u Ceceniji od znacajne pomoci. Rat u Ceceniji je zapoceo kad su neki bivsi ruski lideri pomislili da bi jedan tenkovski puk mogao da razresi lokalni neuspeh u izgradnji njihove zemlje. Kod Kosova, NATO je mislio da ce ga kampanja bombardovanja moci resiti jednog srpskog lidera. Beznacajan cilj je gonjen sa dovoljno sile da potrese mir citavog regiona i ostavi na hiljade mrtvih i poginulih. 

Kosovari su uzeli u obzir cecensko iskustvo - i vredno ga reprodukovali. U Ceceniji je jednonacionalna staza bila cista do kraja sovjetskog perioda. Znacajan deo ne-cecenskog stanovnistva je bio prisiljen da ode pre revolucije koju je predvodio Dzohar Dudajev. Ovo je uvelike pomoglo drugoj, otvoreno separatistickoj fazi. 

Isto se dogodilo i na Kosovu: Srbi su vec bili isteravani tokom mirnog doba pod Titom. Ali Kosovo nikad nije pripadalo Albancima. Zaista, Tito je pozvao mnogo njih kao deo svog plana da stvori balkansku federaciju. 

Cini se da sada niko nije spreman da se odupre kosovarskim razbojnicima. Barem kad je Jevgenij Primakov bio premijer Rusije, on je okrenuo svoj avion usred leta otkazujuci put za SAD, u protestu protiv bombardovanja. Ali ubrzo posle toga Rusija cak nije bila spremna ni da insistira na sopstvenom sektoru kontrole na Kosovu, sto bi spasilo nesto srpskog stanovnistva od izbeglistva. 

Sa Srbijom ponizenom i Rusijom "zadrzanom", NATO sam mora sada da odgovara za resavanje situacije na Kosovu. Mozda se zbog toga iznenada setio postojanja Jugoslovenske vojske, koju je optuzivao za sve moguce grehove pre samo dve godine. 

Jugosloveni mogu da dovedu pravu silu da resavaju situaciju. Njihova domovina je u pitanju i samo je oni moraju spasiti. Ne moze biti nade u oslanjanju na prekookeanskog ujaka. 

Rusija je prosla kroz ovu situaciju. Izrael takodje. Sada je red na Jugoslaviju. Ostatak Evrope mora da to razume. Kao i u srednjem veku, ovo nije pitanje udobnosti, vec opstanka.


Pisac je gradonacelnik Moskve. 

Copyright The Financial Times Limited 2001

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.