http://www.globeandmail.com/servlet/ArticleNews/PEstory/TGAM/20021012/UNOBEN/International/international/international_temp/6/6/27/
 
12.10.2002.
 
Nobelova nagrada Karteru salje poruku
 
Selekcija zvana 'udarac' po Busu
 
PAUL KORING
Sa izvestajima Reuters i AP
 
VASINGTON - Politiziranje sa Nobelovom nagradom vrednom milion USD je tradicija stara skoro koliko i sama nagrada, koja je prvi put dodeljena 1901.godine, a jucerasnja dodela nije nikakav izuzetak.
 
Dzimi Karter je dobio ovu nagradu, nazvanu po Svedjaninu filantropu koji je izmislio eksploziv, Alfredu Nobelu, ali su ovu objavu brzo iskoristili kanadski ministar spoljnih poslova Bil Grejem, bivsi laureat Nelson Mandela i drugi kao priliku da udare po americkom predsedniku Dzordzu V. Busu.
 
Izbor g. Kartera, starog 78 godina, koji se snazno protivi spremnosti da se vodi rat za svrgavanje Sadama Huseina, "moze i mora da se shvati i kao kritika stava koji je sadasnja americka administracija zauzela o Iraku", rekao je Gunar Berge, predsedavajuci petoclanog norveskog komiteta za selekciju.
 
G. Berge je rekao da je to smisljeni "udarac" po g. Busu, sto je redak komentar. Drugi clanovi su se distancirali od te izjave, nazivajuci je licnim stavom predsedavajuceg. G. Grejem je bio manje otvoren od g. Bergea, ali je poruka ista.
 
"To je veoma cenjena nagrada za bivseg predsednika Kartera", rekao je, dodavsi: "Ja mislim da ce svet generalno prihvatiti da je ova nagrada veoma pozitivan znak . . . o tome kako bismo voleli da vidimo da se SAD ponasaju u odnosima sa svetom".
 
G. Karter, uzgajivac kikirikija pomorski oficir od karijere, predsedavao je sporazumima u Kemp Dejvidu koji su doveli do mira izmedju Egipta i Izraela, a od kad ga je porazio Ronald Regan na izborima 1980. godine posvetio je veci deo svoje energije centru u Atlanti koji nosi njegovo ime, a angazovan je u medjunarodnom posredovanju, pomaze da se posmatraju izbori i promovisu ljudska prava.
 
On je visegodisnji kandidat za ovu nagradu, i verovatno bi je podelio 1978. godine sa izraelskim premijerom Menahemom Beginom i egipatskim predsednikom Anvarom Sadatom za svoju ulogu u posredovanju u postizanju njihovog mira, ali tada nije bio nominovan.
 
Ovaj bivsi predsednik je rekao da je njegova prva reakcija kad je cuo za nagradu bila "osecaj neverice", a kasnije je izdao sledece saopstenje: "Moj koncept ljudskih prava se prosirio da ukljuci ne samo pravo da se zivi u miru, vec i pravo na adekvatnu zdravstvenu negu, smestaj, hranu i ekonomske mogucnosti. Ja se nadam da ova nagrada odrazava univerzalno prihvatanje i cak preuzimanje ovog sirokog koncepta o ljudskim pravima".
 
Jucerasnje zvanicno saopstenje nije direktno pomenulo preteci rasplet izmedju Iraka i SAD, jer je samo navedeno da "U situaciji koja je sada obelezena pretnjama o upotrebi sile, Karter stoji na principima da sukobi moraju, koliko god je to moguce, da se resavaju putem posredovanja i medjunarodne saradnje koja se zasniva na medjunarodnom pravu, postovanju ljudskih prava i ekonomskom razvoju".
 
Samo malom broju ljudi je promaklo da g. Karter, koji je naredio americkim borbenim snagama da stupe u akciju samo jedanput (neuspesni napor da se spasu americke diplomate koje su drzane kao taoci u Iranu) kritikuje spremnost g. Busa da ratuje.
 
"Cak i sada, kad je predsednik Bus zauzeo taj ratoborni stav, on [g. Karter] ga osudjuje", rekao je portparol bivseg juznoafrickog predsednika Nelsona Mendele, dobitnika nagrade za mir 1993. godine.
 
Sam g. Karter je rekao za CNN da ne bi podrzao ovonedeljnu odluku Kongresa kojom se odobrava rat protiv Iraka ako se to bude smatralo neophodnim.
 
"Ja bih glasao protiv toga, da sam bio u Senatu", rekao je. "Mislim da nema nacina da izbegnemo obavezu da radimo preko Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija [da prisilimo g. Huseina] da se u potpunosti slozi sa inspekcijom neogranicene prirode, i da se uverimo da cemo unistiti sve njegovo oruzje za masovno unistenje i njegovu sposobnost da proizvede nuklearno oruzje u buducnosti".
 
G. Bus je odbio da bude uvucen i pozvao je g. Kartera da mu cestita.
 
"Predsednik misli da je ovo veliki dan za predsednika Dzimija Kartera i vazan trenutak", rekao je portparol Bele kuce Ari Flajser, koji je odbio da odgovori na komentar g. Bergea o "udaru".
 
Jucerasnja nagrada nikako nije prva Nobelova nagrada koja je izazvala politicku senzaciju.
 
1935. godine, razbesneli Adolf Hitler je proglasio Nemce nepodobnim posto je bagrada za mir dodeljena anti-nacistickom novinaru Karlu fon Osijeckom. 1997. godine nagrada aktivistima kampanje protiv nagaznih mina against je preporucena kao prekor administraciji americkog predsednika Bila Klintona, koja je odbila da usvoji zabranu.
 
Dzejms Erl Karter mladji
 
Starost: 78 godina; rodjen 1. oktobra 1924.
 
Dom: Plains, Dzordzija
 
Porodica: ozenjen sa Rozalin Smit. Karterovi imaju  tri sina i cerku.
 
Obrazovanje: Diplomirao 1946. na Pomorskoj akademiji u Anapolisu, u Merilendu.
 
Karijera: Usao u drzavnu politiku 1962. Izgubio je prvu gubernatorsku kampanju 1966., ali je pobedio na sledecim izborima i postao guverner Dzordzije1971. godine. Bio predsednik kampanje Demokratskog nacionalnog komiteta za kongresne izbore 1974. godine.1976. je porazio republikanca Dzeralda Forda na prvim izborima posle afere Votergejt i postao predsednik. Vratio se kuci u Dzordziju posto je izgubio na izborima od Ronalda Regana 1980. godine, posto mu je pozicija predsednika podrivena dvocifrenom inflacijom, energetskim slomom i 444-dnevnom krizom taoca u Iranu.
 
Karter centar: Sa svojom zenom i univerzitetom Emory stvorio je 1982. godine u Atlanti istrazivacki i aktivisticki politicki centar koji se bavi nacionalnim i medjunarodnim pitanjima.

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2002 beograd.com. All Rights Reserved.