|
http://www.parliament.the-stationery-office.co.uk/pa/cm199900/cmselect/cmdfence/347/34702.htm
sreda, 25. oktobar 2000.
Clanovi britanskog parlamenta omalovazili ulogu NATO-a na Kosovu
Katastrofa je 'ubrzana ratom koji nije trebalo da se vodi'
Izvestaj Komiteta za odbranu
Richard Norton-Taylor
Pretnje NATO-a da ce bombardovati Jugoslaviju ubrzale su humanitarnu katastrofu na Kosovu, a 78 dana bombardovanja nije uspelo da postigne svoj glavni cilj u ratu koji nije nikad ni trebalo voditi, zakljucio je juce Komitet clanova parlamenta sastavljen iz razlicitih stranaka.
U razornoj optuzbi zapadne alijanse Komitet za odbranu Donjeg doma postavio je pitanje da li bi NATO - najmocniji vojni blok na svetu - mogao da ponovo vodi rat da bi nekoga prislio na nesto. Ubuduce, nagovestava se, vojnu intervenciju treba ostaviti "koalicijama voljnih".
U izvestaju se prekorevaju vlade NATO zemalja zbog nedostatka politicke volje, lose taktike, slabih obavestajnih podataka i pogresne vrste oruzja. Zadajuci udarac vojnom establismentu, izvestaj navodi: "Bitka nije dobijena samo vazdusnom silom".
Uprkos tankom uspehu u unistavanju srpskih snaga, vazdusni napadi na Kosovu "nesumnjivo nisu uspeli u svom deklarisanom primarnom cilju sprecavanja humanitarne katastrofe", kazu clanovi Parlamenta. Njihov doprinos postizanju ciljeva alijanse "bio je, u najboljem slucaju, marginalan", kazu oni.
Pogresne nade da ce MIlosevic pokleknuti nakon par dana vazdusnih napada nastale su iz iluzije da se ratovi mogu voditi bez zrtava i onoga sto ovaj komitet u kome dominira Laburisticka stranka naziva "mentalitet izbegavanja rizika".
Posto su usred konflikta jasno stavili do znanja da nece koristiti kopnene trupe da prisile srpsku vojsku da izadje sa Kosova, NATO vlade, ukljucujuci tu SAD i Britaniju, mozda su sacuvale jedinstvo alijanse. Ali su to uradile po izvesnu cenu, a vojnim recnikom to je bila "ozbiljna greska u proceni", kaze ovaj komitet.
U lose skrivenoj kritici ministara - ukljucujuci tu i Robina Kuka, ministra spoljnih poslova i Lorda Robertsona, tadasnjeg ministra odbrane, - komitet kaze da nije bilo do politicara da predloze da se humanitarna katastrofa na kopnu moze spreciti iz vazduha. "Naprotiv," kaze, "svi dokazi ukazuju na to da su planovi da se zapocne sa vazdusnom kampanjom ubrzali pocetak katastrofe."
Uz jasnu poruku Rusije Milosevicu da je sam u tome, jedinstvo alijanse je bilo kljucni faktor u ubedjivanju Milosevica da povuce svoje snage, kazu clanovi parlamenta u svom izvestaju pod naslovom Lekcije Kosova.
Ali, dodaju oni, "rat nije nikad morao da se vodi... utisak o nedostatku jedinstva i odlucnosti u alijansi na pocetku, koji je naveo Milosevica da misli da moze da se izvuce sa blefiranjem NATO-a".
Rat je otkrio ozbiljne nedostatke u sposobnostima Britanije, kazu ovi clanovi parlamenta, koji isticu da je do kraja kampanje oruzje sa preciznim navodjenjem bilo odgovorno za samo 24% projektila koje je RAF bacio. Ministarstvo odbrane im je reklo da, posto je manje toga moglo da krene pogresno sa "glupim" bombama, bilo je manje rizika od civilnih zrtvi.
To, kazu ovi poslanici, je zavisilo od tipa napadnute mete. Za samo 2% "glupih bombi" je potvrdjeno da su pogodile svoje mete.
"Ministarstvo odbrane je izrazilo verovanje da veliko koriscenje 'glupih' bombi u Kosovskoj kampanji ukazuje na to da su bili ekonomicni sa istinom, ako ne i da su pokusali da nas navedu na pogresan put," kazu oni.
Neke NATO-ve mete je bilo "tesko opravdati", dodaju oni, izdvajajuci bombardovanje mostova na Dunavu u Novom Sadu, jednom od glavnih centara opozicije Milosevicu.
Ovi poslanici kazu da NATO-vu doktrinu treba revidirati tako da ona "transparentno odrazava uskladjenost sa medjunarodnim zakonima - u tom cilju sporna i pogresna odluka o strateskim metama treba da se otvori za pravilno ispitivanje".
Ovi poslanici kazu da je tu i pitanje da li NATO moze opet da se upotrebi u operacijama prinude i da li bi bilo bolje u buducnosti se osloniti na "koalicije voljnih" unutar alijanse.
Oni zakljucuju: "Najjasnija lekcija Kosova je da vojna moc i tehnoloska superiornost nisu dovoljni da se garantuje da ce alijansa nadjacati u resavanju nekih buducih kriza."
Ian Dankan-Smit, ministar odbrane u senci, je rekao juce da ovaj izvestaj "ponovo podvlaci kako je vlada usla u vojnu akciju na Kosovu sa veoma malim sansama za uspeh. Po tome je jasno da eventualni planovi za kosovsku operaciju nisu bili isti kao planovi koji su zapoceli inicijalnu kampanju."
Dzon Spelar, ministar oruzanih snaga, insistirajuci na tome da su ciljevi NATO-a postignuti, kaze: "Pravo je da gledamo kakve se lekcije mogu nauciti".
Guardian Unlimited © Guardian Newspapers Limited 2000