Posleratni oporavak

TIRANA, Albanija - Nedavni 10-dnevni put kolima po Balkanu nam je omogucio bolji uvid u to sta je postignuto u ovom regionu i koji mu jos izazovi predstoje. Isli smo od Zagreba u Hrvatskoj preko Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Kosova do Albanije.

Sreli smo na stotine ljudi, od visokih drzavnih zvanicnika i poslanika do siromasnih planinskih seljaka i opstinskih aktivista. Svi su oni pricali o teskocama s kojima se suocavaju, o frustracijama haoticnih politickih sistema, nedostatku drzavnih kapaciteta i infrastrukture, teretima korpucije i drzavnog mesanja, neefikasnosti pravnih sistema.

.
Ipak svi su insistirali na tome da se stvari popravljaju i da su veoma optimisticni u pogledu buducnosti. Na Kosovu nam je vodeci novinar Veton Suroi rekao: "Barem sada mozemo da se smejemo necemu - najgore je iza nas". Uprkos pitanjima o efikasnosti donatorskih napora u ovom regionu i odrzivosti reforme i izgledima za mir i integraciju u Evropu, videli smo iz prve ruke da je finansijska i politicka podrska Zapadnom Balkanu proizvela neke impresivne rezultate od pocetka 1990-ih godina.

Opasnost je u tome da bi medjunarodna zajednica mogla izgubiti interesovanje kako krize u drugim delovima sveta privlace paznju. Ovo bi ostavilo posao napola obavljenim u ovom regionu i rizike preobracivanja tesko postignutog napretka. Medjunarodna zajednica je investirala na milijarde dolara na Balkanu tokom poslednjih deset godina, pocev od Albanije pocetkom 1990-ih godina, pa preko Bosne i Hercegovine od 1996. godine, Kosova i sada Makedonije i Jugoslavije.

Videli smo mnoge primere progresa na terenu. U Mostaru se jaz izmedju bosanske i hrvatske zajednice premoscava, sasvim bukvalno, rekonstrukcijom Starog Mosta u ovom gradu. Sirom ovog regiona, vlade izradjuju strategije za smanjenje siromastva i nezaposlenosti i promovisanje ekonomskog i socijalnog oporavka.

Sve ekonomije u ovom regionu su postigle brz rast u proteklih par godina, narocito Albanija, koja je ucetvorostrucila svoj prihod po glavi stanovnika od 1992. godine. Bosna i Hercegovina i Kosovo su se takodje brzo razvili od kad su prestale borbe, a Jugoslavija je pocela da se oporavlja od odlaska Slobodana Milosevica i zapocinjanja ozbiljne privredne reforme.

Ogromni radovi izgradnje su u toku. Kriminal i nasilje su opali, a izbeglice se vracaju u neocekivanom broju. Medjunarodna zajednica je obezbedila osnovnu sigurnost svojim vojnim prisustvom. Takodje je pomogla da se ponovo izgrade javne zgrade, skole, putevi, strujni i vodovodni sistemi. Pomogla je privatizaciju drzavnih preduzeca i banki. Pomogla je izgradnju drzavnih institucija gde nisu postojale nikakve ili su postojale slabe institucije. Podrskom demokratskim procesima medjunarodna zajednica je dala gradjanskom drustvu sansu da se razvije.

Do sada je dobro. Ali posao je samo napola obavljen a postoji i rizik da ocekivanja mogu premasiti napredak. Slabe institucije i korumpirani politicari mogu usporiti ili preobratiti ovaj proces. Veliki dzepovi siromastva i socijalne iskljucenosti mogli bi postati endemski.

Dok su izazovi i dalje obeshrabrujuci donatorska podrska treba da opadne u Albaniji, Bosni i Hercegovini i narocito na Kosovu. Privatne strane investicije su i dalje male, jer strani investitori jos nisu prepoznali postignuti napredak ili ih odvracaju preostale teskoce.

Dugorocni horizont EU integracije daje osecaj - narocito mladima na Balkanu - da su i dalje gradjani drugog reda, izolovani od Evrope i ostatka sveta.

Sta se moze uraditi? Svi partneri moraju ostati na ovom kursu. Vlade moraju da se pozabave korupcijom i kriminalom. Takodje moraju da se izbore sa brzo rastucim ocekivanjima svojih gradjana. Medjunarodna zajednica mora da nastavi da podrzava vlade koje sprovode reforme. To znaci stalni rad na otvaranju zapadnih trzista, kao i finansijsku podrsku za investicije u sigurne puteve, cistu vodu i pouzdano napajanje strujom. To takodje zahteva pomoc da se razviju zdrave institucije, i pomoc za obrazovanje, zdravstvo i cistu zivotnu sredinu.

Johannes Linn je potpredsednik Svetske Banke za Evropu i Centralnu Aziju. Christiaan Poortman je direktor Svetske banke za Jugoslaviju, Bosnu i Hercegovoinu, Makedoniju i Kosovo. Oni su ovaj komentar dali za International Herald Tribune.